Upozorenje, Radulović je među nama.. | Čika Boca
Višnjička 28, Beograd, Srbija
(+381) 011 405-9414 roditelji@cikaboca.org

Upozorenje, Radulović je među nama..

Novi dan, stara Riblja Čorba i divna stara stvar „Gluposti“, album iz 1984. Večeras vas zabavljaju muzičari…“ . Ovi dani baš liče na tu staru stvar. I ja opet za pisanijem. Tema, Gluposti. U stvari veoma ozbiljne stvari.

Danas mi je po ko zna koji put stigla informacija da su ljudi opet i opet i opet upozoreni na strašnog i veoma neugodnog Radulovića. I opet naravno iz famoznog Nacionalnog. Kakav strah, kakav bes pojedinih plitkih osoba koji sebe nekim čudnim čudom nazivaju humanitarcima.

Ah, Srbijo pa zar ni u ovoj ružnoj bolesti nisi u stanju da se izboriš sa rđavim i zlim ljudima. Zar smo toliko društveno potonuli da mali i sitni špekulišu i u bolesti…

Nikada nećemo osetiti blagodeti lepšeg života ako se konstanto budemo držali one legendarne: „Nemojte me zamarati činjenicama niti argumentima jer ja sam svoj stav već formirao.“ Kada god nekoga optužujemo za bilo koji problem u 70 procenata ga mi u stvari sami kreiramo… Ma mnoge stvari su veoma jednostavne samo ih mi mnogo komplikujemo. Dvorišta su nam prljava, ljudi, počnimo da shvatamo da ih mi sami prljamo, i kada to prestanemo čišćenje će nam biti mnogo jednostavnije.

Evo sada se setih mojih prvih dana u Nacionalnom. Prvo se nekolicina iskenjala po većini, a onda smo počeli da pričamo o „problemima“. Ma ne mogu, ne mogu, svi mi govore kako su zli ljudi oko nas, a ja sve ne verujem i sve urlam da su ljudi u suštini dobri jer svi plačemo nad tužnim filmom, svi volimo dobru svirku, svi se zaljubljujemo nesrećno i srećno..,

Ne mogu da razumem te naše ljubomore, i zavisti i pakosti na učenije, bolje.

Pre neko veče zovu me novi poznanici, inače ljudi koji sa velikim entuzijazmom žele da ulože svoje znanje u dobrobit i boljitak, zovu sa pitanjem oće li njih neko dirati ako nastave da održavaju kontak sa mnom. Priznajem bio sam u početku veoma zbunjem pa onda malo i razočaran. Ali opet, samo mi je potvrdilo to stanje zašto sam ja ovde, a zašto je neko tamo.

Ma stvarno je dosta i što bi rekao moj stari prijatelj, „Dođe mi da se ubijem i odem u nemačku da živim“.