Sećanje na Stašu!

ByAdministrator

Sećanje na Stašu!

Dragi.  Naš tata Rista i mama Lana žele da i na ovaj način podelele sa nama sećanje na svoju Stašu. U nastavku su inserti iz Bloga koji su vodili od trenutka kada im su im saopštili dijagnozu. Decembar 2009.

Lana, Risto, tu smo i volimo vas. Niste sami.

Molim vas sve, nađite vremena i pročitajte.

24.12.2009.

Staša se razbolela

 Dragi moji,

Mnogi od vas ne znaju šta nam se dešava u životu, pa moramo da vas obavestimo zajedničkim pismom, jer nemamo mnogo vremena.

Nije dobro.

Starija ćerka, Staša, je veoma bolesna: ima glijalni tumor visokog gradusa na ponsu. Za one koji ne znaju, to je najgora vrsta tumora, u mozgu! Nezgodan za operaciju.

Otkrili smo tako što je počela da se žali na desnu ruku, a zatim i da hramlje na desnu nogu. (Postala je invalid za dva dana: ne koristi desnu ruku, desna noga je slaba i hramlje, levo oko vidi duplo, nerazgovetno priča.) Sledio je hitan uput za Dečiju kliniku u Tiršovoj. Prof.dr Nikola Dimitrijević je odmah sugerisao i pod hitno obavio neophodna ispitivanja. Magnetna rezonanca je pokazala tačno mesto, veličinu i oblik tumora, na osnovu čega je dr Dana Grujičić, neurohirurg, rekla DA JE PREOSTALO TRI MESECA ŽIVOTA! Rekla je još i to da mora hitno na operaciju, da će to produžiti život za još tri meseca, a ako se primene zračenje i hemio terapija, možda poživi devet meseci, ALI DA SE NE ZAVARAVAMO DA ĆE PREŽIVETI, jer će biti potrebno čudo da se to desi! Hvala joj na iskrenosti. Verujem da govori iz najbolje namere, kao i to da je vrhunski autoritet u svojoj oblasti.

Nakon što smo se isplakali, krenuli smo u odlučnu i organizovanu borbu: preselili smo se kod tašte, kontaktirali mnoge ljude, sajtove, knjige, tehnologije, i opredelili se za sledeće: promenili vodu, odlučili se koju ćemo ishranu i čajeve da koristimo, upotrebljavamo EHO ZAPPER, energoterapeute (Saleta i Bilju) i MNOGO, MNOGO LJUBAVI. Sutra ide na operaciju. Znaćemo preciznije sa čime imamo posla nakon analize izvađenog tumora, i imaćemo jasniju sliku kakvo je stanje. U kontaktu samo i sa Istambulom gde postoji gama nož.

Hronologija:

  • § subota 05.12.2009. – žali se na trnjenje desne šake
    § nedelja – isto (bili u igraonici, pa smo mislili da je možda pala ili se udarila)
    § utorak – na gimnastici ne može da podigne desnu ruku. Niko nam ne prijavljuje.
    § sreda – vodim je u vrtić – hramlje. Tiršova. Skener i eeg
    § četvrtak – magnetna rezonanca u tiršovoj – konstatacija tumor u mozgu, na nezgodnom mestu
    § petak – trebalo ponoviti magnetnu rezonancu, ali je propalo zbog toga što su nam dali da jede, a nije smela zbog anestezije.
    § grozan vikend – strah i nada
    § ponedeljak 14.12.2009.- ponovo je trebao magnet u Tiršovoj, nema termina
    § utorak – magnet u tiršovoj
    § sreda rezultati magneta u tiršovoj – nejasni! Dr Dana ljuta! Vraća snimke. Tražimo ptivatnu kliniku i dobijamo preporuku PANACEA. Odmah tamo.
    § Četvrtak – magnetna rezonanca u Panacei
    § Petak- odlični snimci. Dr Dana daje tri meseca, i hoće da vidi dete. Dovodimo Stašu.Dobija kortikosteroid DEXAZON, i još nešto za želudac
    § Vikend – inekcije ujutru i uveče
    § Ponedeljak 21.12.2009.- dr Dimitrijević, prognoze loše, ali ima i nekih dobrih detalja. Primljena u bolnicu. Institut za neurohirurgiju na KC, 1 sprat b odeljenje
    § Utorak – ispitivanja i inekcije
    § Sreda – inekcije i šišanje do glave – priprema za operaciju

Ukoliko imate neko iskustvo, ideju, podršku, pitanje, pišite. Odredili smo pravac našeg dejstvovanja, ali možda se nađe još nešto što nismo uključili u postoperativni tretman i terapiju. Dosta smo toga saznali, ali i odbacili.

Kako da povećam broj belih krvnih zrnaca?!?!?!

Zahvaljujemo svima

mama Lana

tata Rista

 ČETVRTAK, 24.decembar 2009.

Operacija uspešno završena posle 5 sati borbe!!!

U 7h je počela operacija.
Dr. Dana Grujičić je operisala i samo se nada da nije ništa vitalno oštećeno. Očistila je i više nego što se nadala, ako je samo malo opne ostalo na jednom delu, ali to će se već videti na magnetnoj posle.

Subota 26.12.

Danas sam bila kod Lane u poseti i da joj odnesem potrebne stvari. Staki je dobro, još uvek na intenzivnoj nezi zbog šljajma koji joj se stvorio zbog intubacije. Doktorka misli da bi bilo sigurnije tamo, a u ponedeljak da se pridruži mami na odeljenju.

MOŽDA i dodje kući (to je sada kod babe i dede) za Novu godinu.

Kupila sam joj desetak knjižica – bajki, da joj mama snima svojim glasom bajke, a njoj da puštaju gore na III spratu na intenzivnoj. Malo je bilo povuci-potegni oko ishrane, iako smo naglasili da je mala na specijalnoj dijeti i ishrani, ipak su joj dale malo pirea…. mislim šta reći!!!! Mama je redvno obilazi, sinoć je bila ceo sat sa njom…. milica malena, baš joj nedostaje mama – nikad se nije odvajala od mame ovako.

Nisu joj obrijali celu glavu, samo potiljak, tako da ima nešto malo kosice napred i na temenu. Na potiljku joj je velika gaza pričvršćena flasterima i ima na donjem delu ledja jedno parče gaze zalepljeno flasterom – koje je potpuna misterija za nas?!?!?!

Doktorka je obilazi SVAKI dan – sve svoje pacijente!!!! Svaka joj čast!
Jedva čekamo ponedeljak da se nadje mami u naručju!

Piše Stašina tetka

NEDELJA 27.12.2009

 Staki je došla kod mame na odeljenje!!!!!!!!

Bila je doktorka da je obidje i kaže da je bila hrabrica i dobrica i da je zaslužila da dodje kod mame

p.s. danas su materice…. zar nije najlepši poklon i za majku i za dete ovakvo spajanje…. baš na ovaj Dan!!!!

Sreda 30. decembar 2009

 Staša nam stiže kući sutra ujutro da proslavimo Novu godinu!!!! Ponovo ćemo biti svi na okupu kao prava porodica…. mnogo nam je nedostajala, a i mi njoj, sigurno! Mama će moći malo da odmori sad kad bude imala neku zamenu da dežura pored deteta….

Nije nam do proslave bilo kog tipa…. ALI detetu treba malo skrenuti pažnju (ukoliko je to ikako moguće). Spremili smo joj poklone, poslali su još neki prijatelji po neku sitnicu, samo da joj vidim osmeh na licu 🙂
Izgleda prilično izmučeno, a ko ne bi…. ali će se oporaviti brzo, mora!!! Verujemo u to iz sveg srca

SRETNA VAM SVIMA NOVA 2010. GODINA!!!!

 21.01. četvrtak 2010

Od jutros opet bolnica….

Stanje se pogoršava, odbija saradnju, sve teže komuniciramo – ne razumemo je šta priča, veoma je nervozna i promenljivog raspoloženja. Neće da priča ni sa kim. Odbija i majku – hrana joj ne prija. Zbog osećaja poremećene ravnoteže, stanje je još gore: ne sme da pravi nagle pokrete i da se samostalno kreće.
Jaki bolovi u stomaku. Na ultrazvuku je sve OK, osim što ima sadržaja u crevima koji treba izbaciti, ima kristala u bešici što ukazuje na dehidriranost ili na pesak. Saznali smo za Sigmu, tinkturu koju sprema Nada, koja je spasla mnoge živote!! Staša odbija da pije zato što joj iritira grlo! Preko dana odbija da spava, i biva veoma umorna. Samo sa ocem hoće da komunicira. Sve nerazgovetnije priča i to je sve veći problem. Izbegava vežbe. Ima jaku želju da sve bude kao ranije. Veoma pati…
Nakon svega što se desilo, verujem u čuda i mislim da je sve ovo samo trenutni pad. Mnogo verujem u delotvornost Sigme (tinktura na bazi bilja ojačava imuni sistem i ima, samim tim, široko dejstvo). Rekao sam Lani da popije preventive radi, a daću ga i Maši.

Tražim neki signal da sutra ne odemo na onkološki institut, gde smo imali zakazano!
Već ranije smo se dogovorili da ne šaljemo dete na hemio terapiju, a u velikoj smo dilemi da li da se saglasimo i za radio terapiju.

tata Rista

22.01.2010 petak

Jutros se probudila sa jakim bolom u stomaku i otežanim disanjem zbog šlajma. Veoma brzo se pogoršalo, do te mere da je sama tražila da zovemo hitnu pomoć, iako prezire lekare. Došla je hitna pomoć, nisu ništa pomogli, odvezli su nas na Institut za majku i dete. Tamo su uradili intubaciju i pokušali da joj izvade sekret iz grla i pluća, ali bez obzira na to, povraćala je u mojim rukama. Izašlo je dosta sekreta intenzivno svetlo žute boje i velike gustine. Nakon toga joj je bilo malo lakše iako je bila jako iscrpljena. Prebacili su je na intenzivnu negu, iako rezultati ne pokazuju da pripada tamo (jedino je tamo bilo slobodnog kreveta). Pretpostavljamo da će sutra da joj nadju odgovarajuće mesto i da će majka moći da bude sa njom tamo preko vikenda.
Uzgred, Lana je popila sinoć Sigmu i danas je neuporedivo manje kašljala.

Mislim da je upravo ovo, što se dogodilo, signal koji sam juče tražio!

tata Rista

05.02.2010 Presek i predlog

Ono što je bilo ”izgubljeno” – sad je nadjeno!
Post tata Riste, od jutros, nije bio izbrisan, našli smo ga, te ga objavljujemo:

Dragi moji,
Naša nauka je digla ruke: svi stručnjaci (koji nas okružuju) kažu da joj nema spasa i da će se ugasiti za dve nedelje, maksimum! Nemoguća je operacija, nemoguće zračenje, a hemio terapija ionako daje slabe rezultate. Ona ima bolova, i pod sedativima je.

Situacija postaje teško podnošljiva za nju, i za nas. Sinoć sam bio do 1h sa njima dok nisu obe od iscrpljenosti zaspale jedna pored druge. Napunio sam se tuge za ceo život. A šta će tek biti?Umreće ili od ugušenja, ili od otkazivanja vitalnih funkcija – mozga, srca ili pluća. Kako nam je da gledamo prvorođenče koje pati i za koje nas ubeđuju da će umreti bez bolova? Svi nas pitaju da li imamo još jedno dete, a to nas vređa i povređuje.

Staša je u svesnom stanju, može da izbacuje šlajm na usta (doduše u malim količinama, ali može uz jednom dnevno aspiraciju kao pomoć, da atelektaza ne napreduje). Jede preko sonde, iako je predložena gastro stoma (kroz stomak direktno u želudac) i da se onda izvadi sonda koja zauzima mesto u jednoj nozdrvi. Seturacija joj je dobra 94 – 97, i već dva dana je bez aparata za kiseonik. Da ne pričam koliko smo joj nedostajali i koliko se ozarila kad smo je na lični zahtev izveli iz intenzivne nege i preveli u Tiršovu gde možemo da budemo zajedno. Ima veoma jake, konstantne, bolove zbog lošeg pražnjenja bešike. Ponovo je stavljen kateter i izašlo je dosta urina.
Teško komunicira, nervira se kad je ne razumemo, a to je često. Svakim danom sve veći užas, i kad budem imao vremena, pokušaću da ga opišem.

ALI, POŠTO NEMEM VREMENA, A IMAM JEDNU IDEJU, MOLIM ZA PAŽNJU:

1. AKO LIPOSUKCIJOM MOŽE DA SE ELIMINIŠE SALO, DA LI BI ISTOM METODOM MOGAO DA SE USISA TUMOR?

2. da li postoji nešto što odmah ubija tumor i da se direktnim ubrizgavanjem plasira i njega?

Nadam se da razumete moje ideje. Lobotomija se uspešno radila i u praistoriji, sa lokalnom anestezijom! STAŠA BI TO MOGLA DA PODNESE!

MOLBA: nađite ko se bavi istraživanjem tumora (pretpostavljam neke laboratorije, udruženja, instituti…) pokušajte da dobijete informacije, i da nas spojite ako vidite da nešto postoji. Vreme je presudno važno!

Ovo je nada, šta drugo? Oni su sve pokušali, a možda moj očaj urodi plodom. Neću stati dok moja cica ne zaklopi oči zauvek.

AJMO, IONAKO MI DAJETE PODRŠKU, sad mi trebaju vaši prsti, oči, uši, i bistri mozak.

Konkretne informacije ili pitanja, šaljite na blog, na tetkin telefon ili na moj telefon.
Nešto moramo naći!

Pozdrav, i hvala na podršci.
Stašin tata

10.02.2010 Preokret

 Konzilijum odobrio nastavak terapije! Žele da počnu odmah sa hemioterapijom, pa da kombinuju sa zračenjem. Kako će Staša to podneti, ne znaju, ali sve je bolje od smrtonosnog čekanja!

Sutra prelazimo u sterilni boks.

Izvadjeni su novi pasoši.

19.03.2010 novitet

 Danas sedimo i lagano mašemo desnom rukom!!! Traži da ide napolje i kaže uskoro će da ustane 🙂

Sledeće nedelje ide na skener glave, a u četvrtak 25. marta na treću hemioterapiju.

27.03.2010 treća hemioterapija

 Hjuston

http://www.burzynskiclinic.com/ph/index.html

Dr Burzinski kaže da ima uspeha u lečenju svih oblika kancera, naročito glio i medulo blastoma. U pitanju je hemioterapija, koju određuje nakon dobijenih rezultata analize krvi (koja se radi u Londonu), a koju bi trebalo da provodi naš lekar. Belmedika je poslala tehničara koji je prema uputima iz londonske laboratorije, uzeo krv i u petak je poslali za London. Čekamo rezultate.

Njujork
http://childrensnyp.org/

Ovde smo kontaktirali dr Boockmara, kome još treba i lično da se javimo, preko prijatelja u New York-u…. pošto nemamo još uvek kod sebe nov snimak skenera, ne možemo da mu pošaljemo, pa da nam da svoje mišljenje.

Moskva
http://www.doctor-borisov.ru/index.php?id=2&L=4

Dr Borisov je bio u Beogradu i rekao da tek kad ozdravi treba da ide u Moskvu. Bio je kratak i prilično neodređen u tumačenju dijagnoze i nekih predviđanja.

Dijagnostički centar Zemun
http://www.dc-zemun.com/

u sredu 24. marta je radjen CT (skener glave) , koji nije dobar, ali ne znamo kakav je u odnosu na skener od 29.01.2010. Nismo dobili ni CD snimak. Mi smo zaboravili da tražimo, a oni nisu ponudili. Sutradan je snimak već bio izbrisan. Niti je ko rekao da će ga brisati, niti su pitali roditelje, tako da ga imamo samo na foliji (kao rentgen snimak). Juče smo iz Tiršove uzeli snimke, među kojima je i CT glave od 29.01.2010., a sa Onkološkog instituta CT glave od 24.03.2010., i odneli neurohirurgu koja je operisala Stašu, da uporedi snimke i da preporuku. Nevoljno čekamo današnji dan, ali sa adutom u rukama!

Naš adut je stašino stanje. Toliko je dobro (grizem se za usnu) da se graniči sa neverovatnim! Svakoga dana u svakom pogledu… Već dva dana vežbamo hodanje ( na njenu inicijativu), juče se sama pridigla u sedeći položaj, tražila je da joj skinemo pelene i dva puta je piškila u nošu. Brine to što je uveče,a sada i ujutro, boli glava. Neće ili ne može da nam objasni kakav je bol, ali je tada veoma razdražljiva.

Treća hemio terapija je odložena zbog pojave gljivica, iako je dermatolog napisao da terapija može da se provodi…

Zajedno smo, kod Laninih roditelja, tako da je Maša veoma srećna. Često se njih dve igraju zajedno, a Maša sada hoće da ide u krevet kod Staše.

tata Rista

07.04.2010.

Stašini crteži

Crtež Leptir sa antenama, misli na antene multifrekventnog oscilatora (Rudolfa Vojnića), sa kojim je zračimo.
Crtež gde šutira u stomak Dr
Na crtežu gde leži na krevetu, nacrtala je Natašu koja radi Rekonekciju sa njom.
Dinosaurus i Cvet sa naočarima je nešto što je oduvek volela da crta i da se igra!

28.05.2010

Opet bolnica….

U poslednjih 7 dana Staša je bila mrzovoljna, neraspoložena sa bolovima u čeonom delu. To je kulminiralo juče sa učestalim povraćanjem i izrazitom pospanošću. To su znaci na koje su nas doktori upozoravali i nakon konsultacije uradjen je CT glave i na osnovu njega je utvrdjen hidrocefalus (slabo oticanje likvora iz glave, nakon čega nastaje gomilanje i stvaranje pritiska u glavi) .
Zadržana je odmah u KBC na neurohirurgiji (tamo gde je operisana prvi put) i imala je visoku temperaturu, primila je manitol i nešto protiv temperature. Jutros je ponovo operisana i ugradjena je cev koja odvodi tečnost iz mozga do stomaka.
Operacija je završena danas nešto pre 10h, ali se još uvek nije probudila iz anestezije. Doktori nisu optimisti, ali mi činimo sve da se ona probudi.

Osećamo se grozno i bespomoćno!

mama Lana i tata Rista

09.06.2010

Stanje nestabilno

Staši se stanje pogoršalo.
Otežano diše, u nepravilnim intervalima, sa čestim dugim pauzama, Pospana je, opet je povraćala, pa smo izvadili sondu, jer je možda ona pravila problem.
Stanje jako neizvesno! Sve ukazuje da njeni trenutni problemi dolaze iz CNS, što bi značilo da više niko ne može da uradi nešto značajnije. Pozvali smo BelMedic, doći će da joj daju infuziju. Sa doktorkom Srđanom smo non stop na vezi. Dragoceni su nam njeni saveti, saosećanje i bezrezervna podrška.
Teška noć je pred nama. Ne damo se, nije prva.

Ostaje nam da se i dalje molimo Bogu.

18.07.2010

reanimacija

Nismo dugo pisali ništa na blogu. Povukli smo se u sebe posle otpuštanja kući nakon započetog i prekinutog petog ciklusa hemoterapije. Kao da se krijemo od onoga što su svi rekli da je neizbežno. Krademo vreme. Hoćemo da smo zajedno. Nismo više u lošim međusobnim odnosima. Volimo se. Sve više vremena provodimo u sećanju na lepe trenutke, a kad malo bolje pogledamo, svi su bili lepi…
Rekli su nam na radiologiji da više ne mogu da nam pomognu. Nikako. I rekli su da možemo da idemo kući. I otišli smo kući. Nismo čak ni bili tužni. Ne. Naprotiv, nešto nam je dalo ponosa i snage, opravdanje da sami nastavimo, da ne slušamo više glupe rečenice i bezvredne konstatacije ponavljane bezbroj puta. Bili su vrlo predusretljivi, snishodljivi do uvredljivosti, kao loši đaci koji ne moraju da rade završni ispit. To će neko drugi da uradi.
Jutros, noćas, u pola dva, nakon završenog unosa hrane, usledio je najgori dan u ovoj jebenoj bolesti. Staša je ostala bez daha, počela je da se davi, da me gleda desnim krupnim okom na kome je pukao kapilar, i da vapi za vazduhom. Prestala je da diše! pomislio sam da je to kraj. Ropac!!!!! Nema snage ni da diše a kamoli da plače! Telo mlitavo, mršavo, tako mršavo da mogu da osetim svako rebro, tako mlitavo da glava pada u nazad, ruke i noge vise kao kod polužive antilope koju je leopard odvukao na drvo i koja bespomoćno visi a opet, takva želja za životom u tom polupogledu koji sam uhvatio u deliću sekunde dok sam je drmusao… Trajalo je to. Nismo znali šta da radimo. Niko nas nije obučio. ni hitna pomoć nije znala šta da radi pa su rutinski odradili ono što su znali. mislili smo zaista da je kraj! Užas! Da odlazi… Ali, rekli su da će samo da se ugasi i da prestane da diše!!! Šta je sad ovo? Niko OVO nije pominjao, bre! U jednom momentu smo pomislili da, ako je to to, onda bolje da ostane kod kuće, da je sa mamom i tatom, da je mi ispratimo. Ludilo! A onda ipak sumnja… Pa Hitna pomoć… urgentni centar… nezainteresovano spori, tek probuđeni medicinski radnici… reanimacija… aspiracija do krvi… povraćanje… defekacija…sečenje dečije spavaćice hirurškim makazama… ropac svo vreme… skener… skok temperature do 40… puls 195… izbacivanje roditelja, da valjda ne kukaju kad bi gledali odlazeće dete u mukama… Trajala je agonija dugo, beskrajno. A onda, divan jedan doktor, anđeo. Miran, tih, stručan, pojavio se niotkuda i kao da je rekao ne brinite, prepustite dete meni, biće sve u redu.. Kaluđerović se zove. Slučajno? Objasnio nam je šta su uradili i da je do toga došlo nakon prelivanja sadržaja iz sonde u pluća! OPET LEVO PLUĆNO KRILO! Kako je to moguće? Ni to nam niko nije rekao, to, da postoji i takva mogućnost. Pa zar sve, baš sve moramo da učimo na Staši?Kako sada da je hranimo? Zar mi da je udavimo? A šta ćemo sa našim strahom? Ima li taj Bog samilosti prema napaćenoj duši? Ima li Te, uopšte?
Sada je na intenzivnoj nezi u Tiršovoj. Stabilno, kažu. Videli smo je. Svi su ljubazni kad saznaju o čemu se radi. Neću da budu ljubazni! Neću da nas sažaljevaju! Hoću da sve bude po starom. Svi hoćemo!
Možda će sutra da joj vade tubus iz pluća. Kažu, zavisi od nje. To govore od samog početka njene bolesti, to da sve zavisi od nje. Pa bre, kao da je ona to odabrala. Kao da je ona onaj koji kažnjava i kažnjenik istovremeno.
Izdržaće cica i ovo, i još ko zna koliko. Imamo mi našu Srđanu, Sigmu, a sada i aleksinački napitak. Imamo nas i našu ljubav. Imamo veru i nadu.
Imamo i sve vas. Zar je malo?

15.07.2010

poziv

-Hajde, vreme je da zovemo bolnicu.
-Ne mogu. Zovi ti.
-Moraš, ne mogu ni ja da zovem!
-Nemam glas! Knedla mi u grlu!
Plačemo.
-Hajde, moramo da zovemo da vidimo kako je?
-Šta da pitam?
-Kako je, kako je prošla noć, jeli svesna, jesu li joj izvadili tubus…
-Daj mi telefon, ne mogu da ustanem.
Zvoni.
-Izvolite?
– Ovde otac Staše Mihić…………………………………………… Kako je ona?
-Nepromenjeno.
-………………………………………………………..Jeli svesna?
-Nije. Ali izvađena joj je tuba, diše normalno.
-Jeste li joj davali sokiće (tinkturu sigme i aleksinačku tinkturu) i homeopatiju?
-Gospodine, nemamo mi vremena da joj svakih pola sata nešto dajemo! Dali smo (sigmu), i nije povratila kao juče. Imamo drugu decu, teške bolesnike i moramo i njih da gledamo. Nije Vaše dete jedino (trudila se da bude ljubazna i da me ne povredi). Gledamo da je osposobimo i ako sve bude u redu, prebacimo na odeljenje da bude sa majkom. Mi stvarno dajemo maksimum.
-……………………………………………..Znam, znam. Hvala. Možemo li da dođemo pre posete da joj damo sokiće koje treba danas da primi…………………………………………………….?
-Može, dođite pustićemo mamu neka da šta treba, neka je istrlja, a sad stvarno moram da idem.
-……………………………Hvala Vam.
-Šta kažu? …………………………….Dobro je. Spremaj se idemo. Još ima nade, osvestićemo je mi.
-Znam, ali dokle? Voleo bih da ide na magnet, pa da vidimo da li je đubre napredovalo, ili je kojim čudom isto. Možda se smanjuje? To bi mi pokazalo da li da je uopšte budimo i prolazimo kroz isto, ili da je pustimo da spava. Neću da se muči i da pati. Ako je i od Boga, mnogo je. Moramo na magnet!
-Gde? Opet kod njih? Pa ni jedan magnet ne urade dobro!!!!!
-Ma znam. Ali kako god, moći će bar nešto da se vidi. Ona je ionako bez svesti, a i tu je, nemoramo da je cimamo na privatnu kliniku… Hoću da znam!
-Ok. Idemo…

30.08.2010

bolje je

Po ko zna koji put, bolje je. Izborila se sa još jednom infekcijom, ovoga puta gljivičnom. Nije sjajno, ali je stabilnije, CRP je u opadanju (što je dobro jer je tri dana bio visok), dobila je eritrocite i krvnu plazmu (ako sam dobro zapamtio), i polako počinje unos manjih količina hrane, tako da nastavljamo sa starim terapijama i dodajemo ovu novu, koju je prepisao Bora genetičar. Svi su ljubazni, i najzad je neko od stručnjaka rekao da nemaju mnogo iskustva sa tumorima na mozgu i da ne žele da licitiraju. Pa to je nešto što smo znali na početku.

Nada, izgleda, zaista umire poslednja.

Pozdrav svima.

15.09.2010

nisu nam rekli…

Staša je već dugo vreme na respiratoru koji podržava rad pluća sa 10 %. Međutim, nisu nam rekli da se to od pre dve nedelje izmenilo, i to neprijatno! Sada aparat diše umesto nje, potpuno. To znači da su pluća otkazala. Potreslo nas je ovo saznanje, a sada takve vesti primamo mnogo teže. Sa svakom ovakvom vešću našu nadu poklopi nespokoj. Tresli smo se. Prema položaju koji zauzimaju u moždanom stablu, prvo se gase pluća, pa srce… Ne želim da razmišljam o tome. Ne sada. Još nije vreme.
Pomenuli su da bismo uskoro mogli da pričamo o tome koliko dugo je održavati na aparatu, ali mi smo rekli da svako radi svoj posao, kao i do sada, i da je reanimiraju ako treba, koliko treba, dokle god ima smisla, tj, dokle god srce kuca, ima nade. Tim pre što je na elektroencefalografu vidna aktivnost mozga. Nama nije trebao taj snimak jer vidimo njene reakcije.
Osim ovoga, Staša ima dobre rezultate. Čak su zenice počele da reaguju na svetlost! Nema nigde hematoma, a mesto gde su ugradili traheostomu polako zarasta. Transfuzija joj je prijala, što se vidi po boji kože i telesnoj temperaturi (nije joj hladno telo). Stabilna je već dva tri dana. Nema infekciju, i dobro jede. Uvešće joj i fizioterapeuta, (što nas je pozitivno iznenadilo, jer kada je ranije bilo reči o tome, rekli su da je to samo za pokretne, za one kod kojih to ima smisla…) i to da radi malo sa zglobovima, što će biti dobar dodatak svakodnevnoj masaži koju mi provodimo.

28.09.2010

Sinoć, u 22.50 časova…

Jutros su zvali iz bolnice. Saopštili su nam onu najgoru vest, vest koju niko ne želi da čuje, a naročito ne roditelji!
Sve je bilo uzalud?!…
Sva naša pitanja ostaju bez odgovora…

Blog možete u celosti čitati na http://stasamihic.blogspot.com/

About the author

Administrator administrator

1 Comment so far

ZVONČICAPosted on9:31 pm - сеп 13, 2011

Sve vreme čitanja, na pameti je stalno jedno te isto: kada bi svako od nas iz celog teksta izvukao mali, najmanji delić i rekao “Ja ću da se angažujem da ovo popravim, promenim, kupim, donesem…makar ono što se može popraviti, promeniti, kupiti, doneti, a toga je jako mnogo, onda bi i ono što niko od nas ne može popraviti, promeniti i kupiti bilo, ako ne lakše, ono makar sa više dostojanstva i sa mnogo manje nepotrebnog stresa, jada, neverice i poniženja! Ovo je sećanje na Stašu i na još mnogo dece čiji roditelji nikada nisu odustali.

Comments are closed.