Dobrovoljno davalaštvo krvi predstavlja humanitarnu aktivnost ljudi koji davanjem krvi šire ideje i osnovne postulate dobrovoljnog davalaštva: ANONIMNOST, SOLIDARNOST, DOBROVOLJNOST I BESPLATNOST i na taj način pomažu u lečenju povređenih i obolelih.
Dobrovoljno davalaštvo ima dugu tradiciju na našim prostorima i datira još od Drugog svetskog rata.
| Možes dati krv : | Ne možeš dati krv: |
| ako imaš između 18 i 65 godina | imaš simptome prehlade, neke bolesti ili se jednostavno ne osecaš dobro |
| ako si zdrav i dobro se osećaš | imaš promene na koži (infekcije, osip, gljivicna oboljenja … |
| ukoliko zadovoljavaš granične vrednosti hemoglobina | imaš suviše visok ili suviše nizak pritisak |
| svaka 4 meseca (osobe ženskog pola) i svaka 3 meseca (osobe muškog pola) | nije prošlo najmanje 7 dana od terapije antibioticima |
| nakon primene INAKTIVNE vakcine (virus gripa) | se nalaziš u fazi redovnog mesecnog ciklusa (za osobe ženskog pola) |
| nije prošlo 7 dana od vađenja zuba i manjih stomatoloških intervencija | |
| nije prošlo 6 meseci od probadanja tela i kože (pirsing), tetoviranja ili pojedinih hirurških intervencija i transfuzije krvi. | |
| – imaš manje od 50 kg |
Zašto je davanje krvi tako potrebno?
Zato što se krv ne može proizvesti! Veštačka krv još uvek ne postoji a isto tako ne postoji ni odgovarajuća zamena za ovu dragocenu tečnost. Jedini izvor je zdrav čovek.
Po obavljenom lekarskom pregledu i dobijanju svih potrebnih informacija , uzimaju se uzorci krvi za neophodne analize (određivanje krvne grupe, krvne slike, faktora koagulacije, i izvode testiranja na bolesti koje se mogu preneti putem krvi -HIV, žutica tipa B, C i sifilis). Tek po dobijanju zadovoljavajućih rezultata testiranja, pristupa se izvođenju pomenute procedure.
Da li je davanje krvi bolno?
Jedini bol koji je prisutan je minimalan ubod iglom. To je jedina neprijatnost koju može podneti većina ljudi. A u Zavodu će vas primiti veoma stručno i ljubazno osoblje pa je svaka briga ili neprijatnost svedena na minimum.
Ko može biti davalac?
Davaoci krvi mogu biti sve zdrave osobe oba pola između 18 i 65 godina
Šta su trombociti i koja je njihova uloga?
Trombociti (krvne pločice) su sitni krvni elementi koje su potrebne za zaustavljanje krvarenja.
Koliko ima trombocita i gde se stvaraju?
Normalan broj trombocita je 150000-450000 u mililitru krvi.Trombociti se stvaraju u kostnoj srži. Životni vek trombocita je oko nedelju dana, posle čega se razgradjuju i nestaju iz cirkulacije.
Kome treba primeniti transfuziju trombocita?
Transfuzija trombocita se primenjuje onim bolesnicima kod kojih je broj trombocita toliko smanjen da je nedovoljan da spreči krvarenje što može dovesti i do životne ugroženosti.
Koncentrovani trombociti dobijeni trombocitaferezom se odmah daju bolesniku kod koga postoji opasnost od iskrvarenja i samo jedna doza je dovoljna da spase život. Tako pripremljeni trombociti mogu da se čuvaju do 5 dana.
Kako dobijamo trombocite koje treba dati bolesnicima?
Iz svake jedinice krvi koja se dobija od dobrovoljnih davalaca mogu se pripremiti trombociti. Međutim, količina dobijenih trombocita je mala i potrebno je da nekoliko osoba da krv (šest do osam) da bi se pripremili trombociti za jednog bolesnika.
Da li je davanje trombocita bezbedno?
Davanje trombocita je bezbedno.
Broj trombocita koji se izdvaja iz krvi davaoca mali je u odnosu na ukupan broj trombocita u krvi i ne ugrožava normalno funkcionisanje organizma, a obnovi se za 48 sati.
Ko može biti davalac trombocita?
Davalac trombocita može biti svaka zdrava osoba starosti od 18 do 60 godina.
Koliko se često mogu davati trombociti?
Trombociti se mogu davati svakih 15 dana, odnosno 24 puta godišnje.
Ima istine u tome da neke stvari ljudi više vole da potisnu nego da o njima misle. Bolovi, bolesti, nesreće su samo neke od njih. Nije važno: mi smo mladi. To jeste tačno. A tada se nešto zaista desi i odjednom postaješ zavistan od onih ljudi na koje ranije nisi ni mislio: od davalaca krvi. Ali njih nikada nema dovoljno…
About the author