Mladice u evropskoj prestonici mladih 2015

ByAdministrator

Mladice u evropskoj prestonici mladih 2015

Preuzeto sa sajta www.mladice.org- Milica Šimonović

Prethodna nedelja Mladicama je protekla u radnoj atmosferi. Miloš i ja, kao predstavnici srpskog tima, Mladica, 19. marta smo se uputili u Kluž, Rumuniju na dvodnevni Međunarodni sastanak volontera na pedijatrijskim onkologijama u organizaciji rumunskog udruženja „Little People“. Ovo je, u stvari, bio trening čiji je cilj osposobljavanje mladih ljudi (lečenih, ili ne) za volontiranje na klinikama na kojim se deca leče od raka. Na treningu je učestvrumunijaovao 91 učesnik iz šest evropskih zemalja; Rumunije, Moldavije, Češke, Slovačke, Hrvatske i Srbije. Od celokupnog broja učesnika, ovde se našlo samo osam „survajvera“ ili kako mi to kažemo Mladica (lečenih od raka). Moram da priznam da sam bila nervozna jer nisam znala šta da očekujem od ovog sastanka, ipak, čim smo se sreli sa poznatim, ljubaznim ljudima, strah je nestao. Rumunima bih dala čistu desetku za gostoprimstvo, ljubaznost i saradnju. Već prvo veče smo se skupili po sobama i proslavljali susret sa starim, a upoznavanje sa novim licima. Zvanični jezik je bio engleski, ali mogu li samo da vam se pohvalim da sam dobila rođendansku pesmicu na čak 5 različitih jezika?

Prvi dan treninga otpočeo je govorom dobrodošlice i nastavio se u znaku prezentovanja svih timova koji su učestvovali na sastanku. Pogađate ko je bio prvi u predstavljanju? Srbija, naravno. Razlog ovim prezentacijama je zapravo bilo međusobno upoznavanje sa radom na različitim hematološkim i onkološkim odeljenjima u gore nabrojanim državama. Miloš i ja smo se prilično dobro snašli u ovome, tačnije, malo smo se zaneli pa smo čak i oduzeli nešto vremena kolegama iz Češke. Čim su otpočela predavanja drugih timova, shvatila sam da će ovaj trening zaista biti veoma koristan. Mene su ovi ljudi, ovi mladi volonteri toliko oduševili. Ne možete da zamislite tu količinu kreativnosti na jednom mestu. Ono što mi se posebno dopalo je radionica na kojoj od medicinskih instrumenata kreiraju prava umetnička dela. Osim ove, osmislili su još gomilu sličnih radionica, igračaka i društvenih igara kojima deca razbijaju strah od belih mantila, od doktora, sestara, igala i svega ostalog što ima veze sa medicinom. Ovo je nešto što je zaista potrebno ne samo onkološkim odeljenjima, već i svim drugim na kojima se deca leče od bilo kakve vrste bolesti. Nismo ni svesni da bolest sama po sebi često nije teška koliko situacija koju proizvodi. Deca su nesigurna i prestravljena činjenicom da svoje sobe moraju da zamene potpuno novom sredinom gde ih svakodnevno bockaju i očekuju mnogo od njih. Nas strance su u toku prvog dana počastili rumunskim nacionalnim pićem čiji naziv nažalost nisam zapamtila, ali ukus definitivno jesam jer smo „naterani“ da „eksiramo“ pred svim ostalim učesnicima. Učestvovali smo i u kvizu o Grofu Drakuli i prepoznavanju filmova, a takođe smo dobili igračke koje treba da iskoristimo u igri sa decom na odeljenjima.

Prvi dan smo imali prilično lagan raspored gde smo uglavnom razmenjivali iskustva i „pozajmljivali“ ideje jedni od drugih, dok je drugi dan uključivao intenzivan praktičan trening posle kog smo bukvalno popadali od umora. Praktični deo treninga je sadržao radionice na kojima smo učili o načinu komunikacije sa obolelom decom, šta je ono što im o raku smemo, a šta ne smemo reći i slično. Upoznati smo sa projektom obuke volontera u Rumuniji pod nazivom „I’m not afraid!“ Takođe, učili smo kako da iskoristimo medicinske instrumente u zabavne svrhe, kako da na snažan i efektivan način, ponekad koristeći metaforu, deci objasnimo šta je to što ih u procesu lečenja čeka, učili smo kako da se izborimo sa gubitkom, kako da fotografisanjem ovekovečimo i dokumentujemo naš rad na odeljenjima. Svidela mi se radionica na kojoj smo dobili samo parče tkanine, lepak, heftalicu i 10 minuta da napravimo lutku za ruku i osmislimo priču kojom ćemo tu istu lutku iskoristiti u terapeutske svrhe. Igrali smo „Buuuum!“, igru koja simulira osećaj stresa i borbu protiv istog, i uopšteno uspostavljanje kontrole nad osećanjima i situacijama. Osim treninga, naši rumunski prijatelji su bili toliko ljubazni nas provedu kroz Kluž, evropsku prestonicu mladih 2015. godine. Treba li uopšte reći da su im klubovi fantastični? Da je grad predivan? Da su ljudi uvek spremni za žurku i zabavu?

Nakon svega što smo tamo naučili, osećam se snažnije i još više motivisano za budući rad sa decom na lečenju. Znanje koje smo Miloš i ja stekli prenećemo na ostale Mladice i pokušati da ga na što bolji način upotrebimo na deci i mladima koji se leče. Nažalost, rumunsko udruženje i celokupan sistem i proces lečenja, kao i odnos „survajvera“ sa medicinarima je potpuno drugačiji od ovog našeg u Srbiji, tako da celokupno novostečeno iskustvo ni ne možemo u potpunosti iskoristiti, barem za sada. Rumuni se ovim poslom bave skoro 20 godina, nalaze se u boljoj finansijskoj situaciji od nas i mnogo im je lakše da svoje planove sprovedu u delo. Mi mladi smo puni ideja i voljni da damo sve od sebe da pomognemo onima kojima je pomoć najpotrebnija, ali roditelji i njihova udruženja nažalost nisu dovoljna. Moramo da se udružimo sa svim srpskim Mladicama, doktorima, sestrama, roditeljima, psiholozima, srednjoškolcima, studentima, i da stvorimo ogroman tim kojim ćemo pomeriti granice i uraditi čak i više nego što deluje da je moguće. Da li je ovo situacija u kojoj zaista treba da postoji problem i da postoji bilo kakva diskusija o tome da li raditi nešto ili ne ukoliko nam je cilj zajednički i zaista ima smisla? Osećam se počastvovano što sam imala priliku da prisustvujem ovoj vrsti sastanka kao predstavnik Srbije, i što sam upoznala i provela vreme sa ljudima koji se ne plaše promena, nemaju predrasude, spremni su da čine velike korake u podizanju svesti i vraćanju društva na pravi put, spremni da menjaju stvari, deluju nesebično i srcem. Hvala našim dragim matorcima iz „Čika Boce“ što nas konstanto podržavaju i omogućavaju nam ova „poslovna“ putovanja po Evropi i hvala rumunskom udruženju „Little People“ što su bili puni razumevanja i ugostili nas na najbolji mogući način. :))

Posebno VELIKO HVALA  dragoj gospođi Nini iz turističke agencije Mediteraneo iz Beograda zbog čije donacije smo uspeli da odemo na ovaj dragoceni sastanak.

Milica Šimonović

About the author

Administrator administrator