Izuzetni pacijenti! | Čika Boca
Višnjička 28, Beograd, Srbija
(+381) 011 405-9414 roditelji@cikaboca.org

Izuzetni pacijenti!

Zdrav bolesnom ne veruje.
Zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu.
Narodne izreke, koje sa malo reči pogađaju u sam centar situacije.
Puno knjiga, razne literature stigne do nas, roditelja,  kada vam se dete razboli od maligne bolesti. Uglavnom su o ishrani, i kako hranom pobediti ovu ludu bolest. Al ova knjiga je potpuno drugačija od svih koje sam čitala. Poučna i za zdrave, i za zdrave i bolesne, doktore i sve one koji se nažalost suoče sa ovom bolešću.

Knjiga o kojoj pričam je napisao dr Berni Zigel i zove se: ‚Ljubav, medicina i čuda. Berni Zigel, je američki hirurg, pedijatar, onkolog i profesor na Jejl univerzitetu.  Ono što se retko doživi i oseti tokom lečenja je nedostatak osećanja da vas doktor razume, kako vas, tako dete, celu porodicu. Upravo dr Zigel u svojoj knjizi o tome govori. On se trudio da razume svoje pacijente. Imao je potrebu da ih upozna kao osobe. Nije ih tretirao kao brojke i statističke podatke.

Najvažnije u knjizi je opisivanje IZUZETNIH PACIJENATA. Kakav termin!

“Kakvi ljudi, borci, heroji, superheroji koji su svoju borbu za ozdravljenje pretvorili u pobedu koju mnogi nazivaju čudo, ali da li je? Ili je to samo želja za životom, za učešće u svakom danu, disanju vazduha sa osmehom na licu, uživanje u danima provedenim sa porodicom, sa onima koje volimo i koji nas podržavaju.

Čuda dolaze iz unutra izuzetnih pacijenata.

Izuzetni pacijenti ispoljavaju snažnu volju za životom.

Izuzetni pacijente žele da dele odgovornost i za život i za lečenje. To nisu poslušni pacijenti već oni koji pitaju, žele da znaju, informišu se i samim tim i da odluče.

Doktor Zigel tvrdi da podsticanje nade ima dobar učinak. Ne laganje i sakrivanje istine već naprotiv istina se mora reći sa ostavljanjem prostora za borbu, optimizam, a nikako sa prognozama – imate još dva meseca života. Najsimpatičnija je bila pacijentkinja koja je u inat doktoru koji joj je prognozirao još dva meseca života, živela još godinu posle i pozvala doktora da pita gde leš da pošalje?

Izuzetni pacijenti imaju sposobnost da ostave statistiku po strani i da kažu: “ Ja ću preživeti!“

Ishrana, vežba, meditacija, vizuelizacija, smeh, igra sve su to stvari koje nam mogu pomoći u izlečenju, borbi za zdraviji i srećniji život. I zaista slušajući ljude koji su se izborili sa bolešću, svako im svoj metod koji mu je davao snagu i verovanje da mu to pomaže, bilo da je to makrobiotika, joga, čajevi biljni i tinkture…..VAŽNO JE VEROVATI U TO ŠTO ZA SEBE RADIŠ!!!!!!! VEROVATI U OZDRAVLJENJE!!!!!!

Treba zaviriti u sebe, naći snage za borbu jer se za nešto svi mi imamo boriti, a to smo mi sami.”

MladiCe

www.radio-MladiCe.rs

Nekako mi se sadržaj ove knjige, i to isticanje IZUZETNOSTI PACIJENATA prosto nadovezuju na moje druženje sa MladiCama, prethodnih nekoliko nedelja.

Nemate pojma koliko su to izuzetni mladi ljudi. Oni su slatki, mladi, neiskusni, nezreli, blesavi, moji “ortaci”, a opet u isto vreme toliko ozbiljni, savesni, sa željom da pomognu drugima, da negde pripadaju, da rade nešto gde će se dobro osećati. Mladalački, potpuno iskreno u celoj priči sa Radio Mladice. Puni poleta, optimizma. Dobili su krila. I ja sa njima. Podmlađuju. Ja ću da pazim da im neko ne potkreše ta njihova krila. Sa nekim glupim sujetnim ljudima je uvek sve moguće u pogledu najbanalnijih stvari. Al im neću dati da im to rade.

To međusobno poštovanje, drugarstvo, otvorenost, bliskost sa njima, iako svima mogu da budem mama, budi osećaje kao da ste nepobedivi, svemogući….ma obožavam ih sve, kao da su moji.

I danas, posle evo 3 godine od lečenja mog deteta, imam i dalje taj malo zastrašujući utisak, da se ova bolest dešava samo lepo vaspitanoj deci, deci sa velikom unutrašnjom snagom, koje nisu ni svesna. Verovatno zato što su deca, i što nemaju toliko strahova kao mi odrasli, zato su takvi borci i pobednici. I mi nemamo pojma šta je u njihovim glavama. Samo pretpostavljamo.

Kad god vam je teško u životu, uvek samo pogledajte njih. Oni na život posle svega gledaju drugačije. Više ga cene. A to onako nonšalantno kažu: “Ma, da, bilo je teško, al idemo dalje. Sutra je novi dan! Iskoristimo ga.” Kada oni to kažu, oni to tako i misle. Nije kliše, koji svi drugi, onako reda radi izgovaraju. Imate puno toga da od njih naučite, samo ako ih pažljivo slušate. Nemojte da pomislite da su oni neustrašivi. Imaju oni svi svoje strahove, naročito u pogledu bolesti. Svi su oni nervozni kada im se primaknu kontrole, i kada treba obaviti preglede, snimanja, laboratoriju. I onda ih okolina ne razume, ne žele da ih slušaju. Zato imaju jedni druge i savršeno se razumeju.