Category Archive PODRŠKA KOJU DOBIJAŠ OD NAS

ByAdministrator

Poziv za prijavljivanje za VII kamp Mi možemo sve 2019

Prijava za KAMP MI MOŽEMO SVE 2019 za mladiCe od 15-25 godina.

Lokacija: Šargan/Mokra Gora

26.7.-04.08.2019.

Rok za prijavu je 27.6.2019.

Ako želiš da učestvuješ na VII kampu MMS popunu prijavu u nastavku. NAPOMENA: sva polja označena zvezdicom su OBAVEZNA polja za popunjavanje. 

ByAdministrator

Edukacija MladiCa “Rak-šta posle?”

Čika Boca & MladiCe u okviru projekta “Rak-šta posle?” u okviru programa MLADI SU ZAKON, uz podršku Ministarstva omladine i sporta i Centra za građansko delovanje, organuzuju edukaciju za MladiCe (mlade lečene od raka u detinjstvu) 15. i 16. decembra 2018, u prostorijama udruženja Čika Boca.

Cilj projekta je uvećati nivo znanja i veština za aktivnije delovanje u matičnim sredinama na temu raka kod dece i mladih. Prva faza projekta usmerena je na mlade volontere, jačanje njihovih kapaciteta za razumevanje volonterizma i aktivizma, ali u pružanje znanja u vezi raka kod dece i adolescenata.

Obuka je koncipirana kao trening za vršnjačke edukartore/ke, pa će učesnici/e biti obučeni/e kako da stečeno znanje efikasno prenesu na druge mlade ljude.

Uslovi za prijavu:

  • Da imaš od 15 do 30 godina i da si se lečio/la od raka u detinjstvu
  • Saglasnost roditelja za maloletne
  • Želiš da postaneš aktivista/aktivni volonter/ka MladiCa,
  • Želiš da postaneš aktivan član/ica svoje zajednice i pokrećeš akcije

Prijavi se na besplatnu edukaciju MladiCa koja se sprovodi 15. i 16. decembra u prostorijama Čika Boce. Edukacija je osmišljena kao motivišuća i edukativna i koja će motivisati učesnike na pokretanje akcija u svjim sredinama.

Prijave traju do 14.12.2018. Učešće je besplatno, a sve troškove, uključujući prevoz, radni materijal, smeštaj i hranu tokom trajanja edukacije pokrivaju organizatori. Za sve dodatne informacije obratite nam se na 011 405 9414 ili na mejl mladice@mladice.org.

Formular za prijavu je u nastavku:

ByAdministrator

Brak i roditeljstvo među mladim kancer survajverima (mladiCama)

Brak i roditeljstvo među mladim kancer survajverima (mladiCama) – Izveštaj italijanskog AIEOP off-terapy registra

Zašto uopšte želimo da podelimo ovo istraživanje sa većim brojem ljudi?

Poboljšanje protokola lečenja je povećalo stopu preživljavanja. To znači da se za decu dijagnostikovanu u uzrastu od 0-14 godina očekuje da će 70 % preživeti najmanje 5 godina od uspostavljanja dijagnoze i dostići odraslo doba.

Jedan od glavnih ciljeva pedijatrijskih onkologa je da daju šansu da izlečeno dete vodi normalan život.

U društveno prihvatljivim socijalnim okvirima se brak i roditeljstvo podrazumavju kao standrard normalnog društvenog ponašanja. Pružaoci zdravstvene zaštite trebaju da obaveste bivše pacijente na potencijalne probleme i rizike za rađanje dece (rizik pojave raka, urođenih deformiteta…) i informišu ih i istraže potencijane rizike za potomstvo.

I razne prethodne studije (Studije u Kanadi, SAD, Velika Britanija) su razmatrale brak i porodicu kao važan indikator psihološkog prilagođavanja i dostizanje ciljeva društvenog života kancer survajver.

Ko je sproveo istraživanje?

OFF-Terapy Registar je osnovan 1980.-te godine i povezao je 34 odeljenja Pedijatrijskih onkologija koji su pristali da dele svoje baze podataka dajući informacije o deci (uzrasta od 0-14) sa dijagnozom raka koji su završili lečenje i kontinuiranu remisiju (stadijum off terapy), bez obzira na naknadnu evoluciju bolesti. Registar sakuplja podatke o polu, mestu, datumu rođenja, mestu stanovanja pri uspostavljanju dijagnoze i kliničkim podacima. Periodična ažuriranja se rade za pacijente sa recidivom, nove primarne maligne bolesti i vitalni status.

Cilj studije je bio da se opišu obrasci braka i roditeljstva u grupi kancer survajvera dečijeg raka, koji su registrovani u Registru Off-tareapy.

Broj učesnika: 6044 survajvera kojima je rak dijagnostikovan u periodu od 1960 do 1998, u uzrastu od do 0-14 i koji 2003.-će godine imaju 18 ili više od 18 godina. Učesnici su praćeni kroz regionalne registre do kraja praćenja (života) i beležio se i njihov bračni status i datumi rođenja njihove dece.

Iz registra su izvučeni podaci o vitalnom i bračnom statusu učesnika studije. Survajveri su klasifikovani kao “nikad venčani i nikad nisu živeli kao venčani”, “venčani (bračna zajednica)” ili “vanbračna zajednica”.

Za venčane osobe su pronađeni datumi zasnivanja braka, kao i rođenje dece.

Ovi ispitanici su praćeni do 30.oktobra 2006.

Rezulati (grafikoni su interaktivni, pa možete mišem na računaru ili prstom na telefonu pogledati detaljnije):

Zaključak

Muškarci kancer survajveri u odnosu na opštu populaciju imaju manje šanse da se ožene i imaju decu. Ovo potvrdjuje doživotni uticaj bolesti na njihovo društveno ponašanje i izbore. Uključivanje u dugotrajno praćenje i savetovanja za bivše pacijente koji se približavaju odraslom dobu bi bilo veoma važno.

U nastavku vam predstavljamo statistiku koja je sortirana po polu, uzrastu dijagnostikovanja, vremenskom periodu lečenja i po dijagnozama.

Bračni status MladiCa (survajveri dečijeg raka) po polu:

Bračni status MladiCa (survajveri dečijeg raka) po uzrastu:

Bračni status MladiCa (survajveri dečijeg raka) po dijagnozama:

U nastavku su dijagrami koji se odnose na periode godina kada su se MladiCe lečile:

ByAdministrator

Šta posle lečenja raka?

Poslednji dan lečenja raka je vreme snažnih emocija za pacijente i njihove porodice. Porodice osećaju radost, olakšanje i zahvalnost. Ali istovremeno, mnoge porodice osjećaju gubitak sigurnosti koji dolazi sa završetkom lečenja. Porodice takođe mogu da se osećaju preopterećene dok pokušavaju da se vrate u normalan život. Prelazak na period praćenja treba da pomogne roditeljima da se pripreme za sprovođenje plana za dalju negu i brigu, pronađu resurse, razumeju moguće kasne efekte lečenja i još mnogo toga.

U razvijenim zemljama kad se završi poslednja terapija, dečiji onkolog i sestra vam uruče rezime lečenja i plan praćenja –lični “putokaz vašeg deteta”. Uz to ide i pismo upućeno pedijatru vašeg deteta što otvara liniju komunikacije za sva pitanja od strane pedijatra.

Takvu praksu bi bilo lepo imati i kod nas, ali zašto ne postoji ne umemo da objasnimo.

Duži životni vek survajvera (MladiCa) se u odnosu na 80-te godine drastično povećao, zbog veće stope preživljavanja i time manjeg mortaliteta. Survajveri (MladiCe)  dečijeg raka imaju povećan rizik za zdravstvene probleme, uključujući dugoročne i kasne posledice lečenja. U razvijenim zemljama se zdravstveni sistemi bave praćenjem dugoročnih posledica lečenja. U periodu od 2 do 5 godina posle lečenja je potrebno pratiti češće kardiovaskularni sistem, a posle toga bar jednom godišnje, a plan praćenja zavisi od vrste raka, toka lečenja i mnogo drugih faktora.

Naš sistem podrazumeva lečenje na dečijim odeljenjima pedijatrijskih onkologija do 18 godine. Posle toga lečenje se izvodi na odeljenjima za odrasle. Sa navršenih 18 godina bivši pacijenti sa pedijatrijskih odeljenja treba neko da prati na odeljenjima za odrasle. Tu je u našem zdravstvenom sistemu potpuna tišina i nema pravila kako i šta se radi.

Zašto je potrebno da na odeljenjima za odrasle postoji neki oblik praćenja bivših pedijatrijskih pacijanata?

Dečije vrste raka su potpuno različite od vrsta raka kod odraslih, i različito se i leče i ishodi su drugačiji, kao i posledice u odnosu na odrasle. Zato doktori na odeljenjima za odrasle moraju da imaju dodatna znanja o specifičnostima pojedinih vrsta dečijeg raka. Najčešće survajveri dečijeg raka su prepušteni sami sebi, i izgubljeni. Potrebno je preporučeno praćenje u okviru zdravstvenog sistema, kako bi se prevenirali neki ozbiljniji zdravstveni problemi. Uz zdravstvene probleme dolaze i problemi vezani i za školovanje i zapošljavanje, porodicu.

Donja tabela (deo istraživanja DOI 10.1007/s13187-015-0853-9) sumira glavne kvalitativne teme i reprezentativne uzorke za svaku temu. Jedna od glavnih tema bila je obaveštenost o njihovoj dijagnozi, planu lečenja i preporučenom praćenju. Neki su rekli da su dobro obavešteni o njihovoj dijagnozi i tretmanu, dok drugi nisu bili obavešteni o dijagnozi i lečenju. Mnogi učesnici su prijavili roditelje kao čuvare informacija. Glavne teme vezane za fizički uticaj raka uključili su osećanja u vezi bolesti, reproduktivnim problema i promenama u fizičkom izgledu (gubitak i povećanje telesne težine), teme u vezi uticaja raka na socijalne odnose sa porodicom, poteškoćama sa  prijateljima, društvena izolacija i društvena stigma.

Učesnici su prijavili da je postojala socijalna podrška od strane medicinskih stručnjaka.

Što se tiče psihološkog uticaja raka, teme uključuju šok zbog uzrasta u kome se bolest dešava, teškoća u prihvatanju  dijagnoze, depresiji / anksioznosti, krivici, osećanju gubitka vremena, osećanja gubitka zbog reproduktivnih problema, zabrinutosti o ponavljanju bolesti i uticaju lekova na emocije. Pozitivne teme uključuju ponos na prevaziđeni izazov (lečenje) koji su prevazišli ogroman izazov i zahvalnost onima koji su ih lečili i / ili podržavali. Konačno, oni su prijavili velike probleme u vezi sa akademskim postignućima, uključujući akademsko odlaganje zbog izostajanja iz škole.

Tema/e Odgovori ispitanika na pitanja u vezi teme
Kada si INFORMISAN/A Rekli su mi sa kim treba da razgovaram, dali su mi sva imena i brojeve.
Bili su stvarno korisni. Moj glavni lekar, moj hirurg, objasnio mi je sve detaljno zato što nikada ranije nisam prošao operaciju, tako da je to verovatno najstrašnije iskustvo.
 Kada si NEINFORMISAN/A  Bilo je veoma frustrirajuće kada sam bio/la u bolnici, a da nisam znao/la zašto. Znam da nešto nije u redu. Nisam imao/la pojma o čemu se radi, jer mi niko nije rekao, a sumnjam da i oni znaju. Pre uspostavljanja dijagnoze  je bilo izuzetno frustrirajuće jer nisam znao/la šta nije sa mnom u redu, svi su mi govorili da je nešto loše, a nisam znao/la o čemu se radi. Verujem da bi mi bilo lakše da sam znao/la sled događaja i korake koji slede i verujem da bih to lakše podneo/la. Znam i verujem da su oni imali plan, ali je meni bilo sve to nepoznato i bio/la sam uplašen/a. Definitivno verujem da treba da znam šta me čeka, jer to bi me utešilo i smirilo.
 Kada su roditelji čuvari informacija  Pošto sam “mala/i”, doktori su u suštini rekli sve mojoj mami o onome što se dešava, a onda sam ja to morao/la da čujem od svoje majke, i ništa mi ne bi rekli. A kada je bilo nešto ozbiljnije, kao npr. odlazak na zračenje, onda bi i meni došli i rekli ali bez detaljisanja. Verovatno su mislili da ja neću razumeti. Osećao/la sam se isključeno kao da se ne radi o meni, i onda si zbunjen, kao da je sve van kontrole.
 Osećaj bolesti i fizičke manifestacije bolesti  Lečenje je bilo vrlo grubo najblaže rečeno. Izgubio/la sam svu kosu, i puno težine, i nisam mogao/la da se krećem normalno najmanje 2 meseca. Izgubio sam sposbnost hodanja, zbog atrofije u nogama. To je stvarno bilo teško za moje telo.
 Pitanja u vezi sa reproduktivim zdravljem  Dobio sam dosta informacija i to ne samo o neželjenim efektima lekova koje sam primao već i o kratkoročnim i dugoročnim posledicama. Osećao sam  da je sve dobro prošlo. Razgovarali smo i o potencijalnom gubitku plodnosti i čuvanju moje sperme i svemu tome. Puno se pričalo o tome, i mnoga pitanja su ostala otvorena, i ne znam šta osećam po tom pitanju.

Jedino o čemu se uopšte nije diskutovalo je seksualno zdravlje kancer survajvera (MladiCa), posebno kad je to slučaj sa gubitkom plodnosti kod muškaraca, i da li si uopšte plodan nakon hemioterapija ili zračenja. I dalje nemam mnogo informacija o tome.

Fizički izgled  Brutalno je kad hemikalija koja prolazi kroz tvoje telo i sve uništi, pa se probudiš i bez kose i lice postane sivo, kao i nos i jezik i sve je sivo.
Socijalni uticaji Svi su od moje babe, dede, mame, tate, dečka, braća, sestre, rođaka svi su se pobrinuli da pomognu.
Uticaj na porodicu  Sa 13 godina ne razumeš težinu stvari i događaja. Ipak vidiš da se nešto dešava u porodici, vidim njihove reakcije. Posebno mi je teško kada odem u školu i kada moram da se predstavljam drugim ljudima i kada želim da oni razumeju šta mi se događa, ali da ne skrećem previše pažnju na to, što je izuzetno teško , a naročito kada objašnjavaš deci (vršnjacima).Teško je funkcionisanje porodice sa svim odlascima u bolnicu i brige o mojim mlađim sestrama. Moji roditelji moraju sa mnom u bolnicu, moje sestre moraju da idu u školu i tata istovremeno pokušava da ide na posao.

Moji roditelji su se ponašali veoma zaštitinički. Ja sam jedinac. Silno sam želeo da radim sve ono što radi neko ko ima 16, a oni mi nisu  dozvoljavali kako ne bi bio izložen bolestima ili bilo čemu što ometa lečenje.

Druženje sa prijateljima Teško je održati isti nivo druženja sa prijateljima kao ranije. Nekada smo odlazili jedni kod drugih i silno se zabavljali. Sada sam većinu vremena umoran/a, istrošen i fizički nesposoban/a za druženje.
Socijalna izolacija Kada imaš 13, ne razumeš da je neko bolestan. Čuješ tu rečenicu ali ništa i dalje ne razumeš. A ja osećam da me društvo ne želi i da me sažaljevaju, a meni se to ne sviđa. Rešim da izdržim i uspešno završim lečenje, i sretnem srodnu dušu koju ću da oženim.Neki moji prijatelji su me razumeli a neki nisu uopšte razgovarali sa mnom. Bilo je čudno.
Društvena stigma OOOO, pa naravno nemaš kosu, znači imaš rak, i umireš, opasan si, verovatno zarazan… Mnogo neznanja o ovoj bolesti.
Socijalna podrška medicinskih stručnjaka Ovo je negde u Americi sistemski rešeno: Došli su u moju školu i razgovarali sa mojim vršnjacima i objasnili šta se to dešava sa mnom, pričali su i sa mnom. Bili su sjajni.A u Srbiji Čika Boca i MladiCe ovo rade kroz program Povratak u školu.
Psihološki uticaj
Šok zbog uzrasta u kome imaš rak  Ja nisam imao pojma da sa toliko godina možeš da dobiješ rak!! Uvek sam bio zdrav i aktivan. Nikad nisam bio nešto strašno bolestan.

Ja sam bila vrlo samosvoja i samopouzdana do trenutka postavljanja dijagnoze. Svo moje samopuzdanje je otišlo kroz vrata kada sam morala da se oslonim na svoje roditelje i njihovu brigu o meni. Nisam bila odrasla osoba, pa nisam mogla da biram kako da se lečim u medicinskom smislu, i bilo je čudno kao da se ne radi o meni.

Prihvatanje dijagnoze Prvo su bili fokusirani na moje fizičko zdravlje, i onda bi me uvek pitali kako se osećam, a ja sam uvek govorio da sam dobro, iako zapravo nisam imao pojma kako se osećam, iako me mnogo toga mučilo. Možda je to bio moj odbrambeni mehanizam, ali me ipak na kraju slomilo.
Depresija i anksioznost Bio/la sam slomljen. Bio/la sam veoma depresivna. Imao/la sam problema sa anksioznošću i bio/la sam jako nervozan.
Krivica Možda je krivica bila i jedan od težih delova lečenja. Mislim, znao sam da nisam kriv, ali sam video šta moje lečenje čini mojoj porodici i mojim prijateljima. Osećao sam se loše, i osećao sam se kao da to činim njima i da moje lečenje donosi razne sukobe i tugu.
Osećaj gubitka vremena Lečenje je bilo preveliki izazov za mene tinejdžera od 13 godina. Izgubio sam kosu, stalno sam bio bolestan, nisam mogao da se bavim sportom. Nedostajala mi je škola. Mnogo sam propustio zbog bolesti, hemoterapija i zračenja i boravka u bolnici.

Imao sam dva života: bolnički i kućni. Bolnički je bio prilično dobar, a kada sam posle bolnice otišao u školu, bled, siv i bez kose, bilo mi je strašno teško.

Za mene je bilo najteže imati osećaj da si protraćio neko vreme. Osećao sam se kao da je vreme provedeno u bolnici u kojoj sam prošao kroz lečenje, zapravo zamrznuto, a da je van bolničke sobe vreme letelo. A Facebook i Twitter ne pomažu, kad vidiš svoje prijatelje u školi, kako ostvaruju svoje ciljeve i snove, a ti samo osećaš i znaš da ti je život na pauzi.

Osećaj gubitka zbog reproduktivnih problema Izgubila sam oba jajnika. Razmišljanje o budućnosti bez dece me čini tužnom, ponekad ljutom, ali živa sam.
Zabrinutost zbog ponavljanja Moj najveći strah je da se bolest ne vrati.
Uticaj lekova na emocije Jačina delovanja steroida na mene je značila potpuno zamagljenje mojih emocija, promene raspoleženja koja je dižu, spuštaju i prilično su stresne i strašne i van moje kontrole
Ponos Veoma sam ponosan/a. Znam da je mnogo ljudi prošlo možda mnogo ozbiljnije stvari, ali ja se osećam ponosnim što sam sve izdržao/la.
Zahvalnost Osećam se da me je to učinilo jačim/om i učinilo da više cenim male stvari i život.
Psiholozi i njima slični Mislim da sam psihoterapeuta video jednom ili dva puta za svo vreme lečenja, i razgovarali smo o besu koji me je mučio. Sve ostalo se odnosilo na fizičke aspekte lečenja. Svi su imali ohrabrujući stav. Prijao mi je razgovor sa psihologom, i rekla mi je da mogu da joj se javim kad god želim, mada nisam želeo da joj trošim vreme, jer mi se činilo da je bilo onih momaka i devojaka kojima je bilo potrebnije.
Akademsko kašnjenje zbog nedostatka škole (školovanja) Mnogo mi je nedostajala škola i mnogo sam kasnila sa školskim sadržajima, jer sam bila u srednjoj školi. Teško je uklopiti školu i obaveze sa lečenjem, gde si umoran i gde ti je teško da funkcionišeš. Profesori su želeli da pomognu, neki su se snalazili a neki me zapravo vraćali unazad.
Akademska postignuća i lekovi Kad si na stereodima teško je da budeš koncentrisan i da razmišljaš o matematičkim zadacima. Odustajao sam od učenja, jer mi je bilo vrlo teško da se fokusiram.
Iskustva sa dugotrajnim praćenjem posle lečenja (Followup) u Americi:

Plan je nešto što predviđa praćenje posle lečenja, šta se može desiti, koji su rizici za pojavu npr. leukemije, što je rizik manji od 1%; Pojavu astme, drugih problema sa respiratornim organima, problema u radu bubrega, problema sa reproduktivnim organima….

Plan zdravstvenog praćenja kancer survajvera Dobio/la sam knjižicu u kojoj sve piše. Pišu svi moji tretmani i lekovi. Dali su mi plan za praćenje potencijalnih posledica korišćenja lekova i koje bi preglede trebalo odraditi u nekoliko narednih godina kako bih očuvao/la svoje zdravlje.
 Količina informacija
Malo informacija Nisu mi ništa rekli, već samo gde dalje da se javim, koje odeljenje, koji doktor
Puno informacija Znaš kad dobiješ recept i odeš u apoteku pa ti objašnjavaju efekte leka i nuspojave. “Ovo je za ovo i ovo, može izazvati ovo i ono, a kad se desi ono, javi se onom, ako se desi ono, onda ne radi ništa….” I misliš da ćeš tako narednih 20 godina. Sada moram na mamografe i slične stvari….
Nedostatak informacija o svakodnevnim zdravstvenim implikacijama Dali su mi brojeve i statistike u smislu vrlo teških stvari koje bi mogle da mi se dese. Mislim da bi bilo korisnije uključiti odgovore na česta na pitanja, tipa “vaša koža može biti osetljivija na mestima gde ste zračeni”. Informacija o takvim stvarima nije bilo. Hteo bih neku vrstu grafikona koji kaže da ako ste u nekom periodu lečenja  bili izloženi ovom leku, onda ste u većem riziku za dobijanje npr. leukemije ili problema sa crevima….u stvari informacije o stvarima koje te neće ubiti, ali će uticati na tebe.
Personalizacija informacija  Bilo je stvarno korisno informisanje o hemo u mom slučaju, i onda kada bi nešto krenulo neočekivano odmah su radili testove da vide o čemu se radi pa bi onda o tome razgovarali sa mnom i mogućim daljim smernicama lečenja.
Očekivanja Rekli su mi da neke efekte lečenja mogu da osetim tek oko 30, 40-te godine života, ali mogu ranije da prepoznam te efekte i možda ih dočekamo spremniji. Popis svih lekova i tretmana i njihove posledice daju neke smernice za rano otkrivanje nekih ozbiljnijih zdravstvenih komplikacija.
Važnost dugoročnog praćenja Rekli su mi da je praćenje najbolji način za održavanje zdravog načina života i zapravo nadgleda one potencijalne kasnije efekte (posledice) lečenja kroz koje smo prošli.
Poverenje u sistemsko praćenje Kada postoji sistemsko praćenje dugoročnih posledica lečenja, onda znam da tamo imaju sve moje podatke u vezi lečenja, i da su to specijalisti koji će znati da prepoznaju neke potencijalne probleme, da će znati da odgovore na neke atipične probleme koje možda imam, i mnogo više verujem timu stručnjaka koji se na dnevnom nivou bavi kancer survajverima, a ne kao doktori na primarnom nivou zdravstvene zaštite koji nemaju slučajeve sa rakom na svakodnevnom nivou.
Prepreke za dugoročno praćenje
Ograničeno zdravstveno osiguranje Nisam bio na proverama od 16-te godine, jer nisam bio u mogućnosti i pored činjenice da sam trebao da budem na redovnim praćenjima. Kad mi nije dobro idem u Hitnu službu. Prošlo je nekih 8 godina od lečenja. Nisam siguran da bih mogao da dobijem neke od lekova za neku od posledica lečenja, tj. da li bi mi to pokrilo osiguranje. Najveći izazov je imati regulisano zdravstveno osiguranje.
 Vreme  Imam školske obaveze i zauzet sam skoro 24 sata tako da stvarno nemam vremena. Doktori organizuju vreme i termine, i teško mi je da uklopim sve sa svojim obavezama
 Prevoz  Naći prevoz je pravi uspeh, jer podrazumeva organizovanje i angažovanje više osoba, pa nekad moj tata mora da uzme slobodan dan na poslu zbog toga.
Životne promene
Zasnivanje porodice Sada posle svega imam svoju porodicu i decu. Mislim na njihovo zdravlje, mnogo manje na moje.
Odlazak na školovanje Moram da uklopim pohađanje fakulteta sa kontrolnim pregledima. Mnogo je to obaveza.
Promena prebivališta Usredsređen/a sam na pronalaženja doktora koji će me pratiti, ali je preseljenje velika životna promena i samim tim pronalaženje adekvatnog doktora je trenutno na nižoj lestvici prioriteta.
Promena u socijalnoj podršci Moji roditelji, naročito majka je bila upućena na doktore, a sada kada sam postao stariji te obaveze su moje i postalo je malo teže.
Izbegavanje Vratiti se u bolnicu je velika stvar za mene, jer uvek budi loše uspomene. Moraš da odeš, kako bi završio testove, preglede, snimanja. To nikako ne može da postane moja prošlost. Dakle, najveća stvar je vratiti se tamo.  Ne želim da čujem loše vesti.
Prelazak sa pedijatrije na odeljenja za odrasle Imati doktora/e nekih 6, 7 godina, a onda otići kod nekog novog koji ne zna šta se dešava je veliki korak. Imati 18 znači i preći sa pedijatrije na odeljenje za odrasle ali znači i donositi sopstvene odluke. Sve te životne promene su velike i u vezi školovanja, života, moraš da donosiš i zdravstvene odluke i moraš da misliš na sopstveno zdravlje.
Resursi za promociju dugoročnog praćenja
Štampani materijali Bilo bi mi korisno da imam obaveštenje o drugim mestima na kojima je moguće odraditi neki pregled ili sadržajem sugerisali gde je moguće obaviti razne vrste pregleda i testova.
Elektronska obaveštenja (email) Mejl je dobra stvar i moglo bi da se elektronskom poštom šalju obaveštenja  i instrukcije, jer je zgodnije nego kontaktirati npr doktora i oduzimati mu vreme razgovorom.
Automatsko raspoređivanje Mejl obaveštenja zajedno sa podsetnicima koji se podešavaju na računaru, telefonu ili slično su odličan način za vođenje evidencije i podsećanje na zakazane termine.
Blog/odeljak na sajtu onkologije Neki oblik dopisnog odbora bolnice ili onkologije bi bio vrlo koristan, i u tom odeljku sajta bi mogli postavljati pitanja i da se pišu odgovori na pitanja, koja bi bilo vrlo korisna za pacijente koji se dugoročno prate.
 Internet forum Internet forumi sa različitim temama i grupnim diskusijama koje mogu povezati ljude sa istim i sličnim problemima.
Grupe podrške Grupe podrške su korisne i bilo bi dobro da bolnice znaju za postojanje grupa i bilo bi dobro da upućuju ljude na grupe podrške.
Savetnici Bilo bi dobro da postoji terapeut sa kojim može da se razgovora, ili da je taj neko preživeo rak, to bi bio odličan resurs, jer je potrebno pričati o svom iskustvu jer je to lekovito.

Podaci iz istraživanja DOI 10.1007/s13187-015-0853-9: (PI: Berg), the National Cancer Institute (PI: Berg;5K07CA139114), the Emery Egleston Children’s Research Center (PI: Esiashvili), and the Winship CancerInstitute Kennedy Survivorship Award (PI: Berg)

ByAdministrator

I prodje naš VI kamp Mi možemo sve 2018!

VI kamp Mi možemo sve 2018 je održan od 28.7.-5.8.2018. na Mokroj Gori. Možemo slobodno da kažemo da je ovo najbolji kamp ikada izveden. Ne, nismo subjektivni, jer nam stižu i povratne reakcije i dece i roditelja posle završenog kampa. Na ovogodišnjem kampu smo imali preko 35 učesnika i ugostili smo kao kampera iz Poljske Maćeka Ivanovskog i Aniu Buhač, koja je survajver dečijeg raka, i sada vodi fondaciju Ani Pani iz Poljske. Kamp je bio za Maćeka snažna motivacija da postane samostalniji i sigurniji, a za Aniu odlična razmena znanja. Inače Ania je nekada davno bila učesnik čuvenog kampa The Hole in the Wall Gang Camp čiji je osnivač 60tih godina prošlog veka glumac Pol Njumen. Izuzetan kompliment za nas, je da je naš kamp probudio bolji osećaj nego kada je bila učesnik tog kampa kao tinejdžerka. Za nju je to do našeg kampa bilo najbolje iskustvo u životu. Zanimljivo jer naš kamp MMS je baziran na tom kampu. Kamp ne čine samo satnica i radionice u nekim vremenskim periodima. Kamp MMS je mesto za proizvodnju sreće i ljubavi, koja podstiče i inspiriše.

Neizmerna količina sreće je srazmerna našoj zahvalnosti svima koji su pomogli da se kamp realizuje. Pogledajte na sledećem linku MMS 2018 PRIJATELJI  ko je sve pomogao da naš kamp bude to što jeste. Hvala svima!!!

Ako slike i video mogu bar malo da dočaraju svu sreću i ljubav na kampu onda uživajte u albumu MMS 2018.

ByAdministrator

Kamp MMS 2018 i prijatelji

Kad nam se čini da nam je život dao limun napravimo od njega limunadu. Kako bi limunada bila  što bolja potrebno je zasladiti sa malo meda. Ko nam je u životu dao kapljicu meda? Da li nam je neko pomogao da dođemo do tog meda?

Svaki naš kamp je kao limunada koja ne ide bez meda. U prevodu svaki naš kamp je održan zahvaljujući mnogobrojnim donatorima.

Zahvaljujemo se na ukazanom poverenju i saradnji i radujemo se zajedničkim budućim saradnjama. Javljamo se sa Mokre Gore i Šargana.

ByAdministrator

Poziv za VI kamp Mi možemo sve za decu i mlade lečene od raka

Čika Boca po šesti put organizuje jedinstven kamp za decu lečenu od raka pod imenom Mi možemo sve. Jedinstven je jer su učesnici deca uzrasta od 7 do 17 godina bez pratnje roditelja. Jedini uslov je da su deca lečena od neke vrste maligniteta. Deca su iz svih krajeva Srbije. Svaki izvedeni kamp do sada je bio pod pokroviteljstvom Ministartsva zdravlja Republike Srbije i poslednje 3 godine uz podršku Ministarstva pravde Republike Srbije i mnogobrojnih donatora.
Kamp je od 28.7.-5. avgusta na Šarganu /Mokra Gora, opština Užice.
Naš kamp se osmišljava uz angažovanje velikog broja volontera i donatora. Volonteri su mladi lečeni od raka u detinjstvu. Stručno osoblje na kampu su lekar/pedijatar, 2 psihologa, 4 stručnjaka za rad sa decom/adolescentima i mladima za planiranje i održavanje tematskih radionica.
O našem kampu prethodnih godina:
• https://www.cikaboca.org/osvrt-na-rezultate-v-kampa-mms-2017;
• https://www.cikaboca.org/utisci-posle-iv-kampa-mi-mozemo-sve…;
• https://kamp.cikaboca.org/category/mms-2015/;
• https://kamp.cikaboca.org/letnji-kamp-mms-2014/
• https://www.cikaboca.org/w/wp-cont…/uploads/izvestaj-KAMP.pdf
Brošura kampa jе nа www.cikaboca.org/kamp-mms-brosura/Dragi roditelji, ako se ne snalazite sa online prijavom ovde možete preuzeti  PRIJAVU, popuniti na kompjuteru i poslati na mail: kamp@cikaboca.org do 20.juna.2018.

Koristi kampa: Slika o samom sebi

Deci sa kancerom kampovi mogu da obezbede kako podršku tako i mogućnost kontrole nad svojim doživlјajem bolesti. Birajući aktivnosti u kojima žele da učestvuju, oni stiču osećaj normalnosti. Za kamp je važno da kamperi imaju mogućnost odabira aktivnosti jer mnoga deca i adolescenti dolaze sa veoma niskim nivoom samostalnosti(nezavisnosti), što zbog stalnih hospitalizacija, što zbog prezaštićenosti od strane roditelјa. Kada se deci pruži sloboda da sami odluče kаkо ćе sе pоnuđеnim aktivnostima baviti, tаdа kod njih raste i želјa sa nezavisnošču (samostalnošću).

U kаmpu „Мi Моžеmо Svе. dеcа оsnаžuјеmо i mоtivišеmо dа nа аktivnоstimа učеstvuјu. Тrаžimо dа dеcа budu dео аktivnоsti, аli dа u njimа učеstvuјu оnоlikо kоlikо u dаtоm sеbе prоnаlаzеili kоlikо su sprеmni nа tо.

Bates je јоš dаvnе 1984 sproveo istraživanje na 84 kampera sa različitim invaliditetom, uklјučujući cerebralnu paralizu, anemiju srpastih ćelija, tumor mozga, dijabetesa, astme, urođenih defekata. Cilј je bio utvrditi kako je kamp uticao na njihove živote. Kao rezultat boravka u kampu proizašlo je veće samopouzdanje kod dece i njihova bolјa pripremlјenost za socijalnu utakmicu u društvenom okruženju. Zaklјučeno je da kamp doprinosi učenju i obogaćivanju iskustva svih učesnika. Deca se u kampu uče da budu nezavisna i unaprede socijalne veštine. Pozitivan stav prema sebi i životu smanjuje zavisnost pojedinca od drugih.

 

ByAdministrator

KAKO ZNATE DA JE VAŠE DETE SPREMNO ZA KAMP?

Završeno je dugotrajno i teško onkološko lečenje vašeg deteta.

Strani stručnjaci (pedijatrijski onkolozi, medicinske sestre, socijalni radnici) se slažu da je detetu posle lečenja potrebno  obezbediti iskustvo , gde će uz stalnu lekarsku i emotivnu podršku, moći da se lakše sa svojom dijagnozom, učestvuju u aktivnostima u kojima će steći i povratiti poljuljano samopuzdanje, lakše vraćanje u svoje sredine, školu. Iskustvo koje ni njihovi vršnjaci nemaju priliku da iskuse.

CILJEVI KAMPA

Kamp „Mi možemo sve“ je posvećen stvaranju dugotrajnom pozitivnom uticaju na decu obolele od raka i njihovih porodica. Mi to činimo kroz stalni medicinski nadzor, potpuno besplatan boravak na kampu koji vode posebno birano osoblje.

Kamp je mesto za sticanje novih prijatelja , prilika da se iskusi nezavisnost u zaštićenom i bezbednom okruženju sa zabavnim programom.

KAkO Da ZNATE da je VAšE DEtE SPrEMNo ZA KaMP?

Razmislite o interesovanjima vašeg deteta.

Da li je vaše dete je izrazilo interesovanje za kamp?

Dete posle bolesti ostaje mnogo više vezano za roditelja, i potrebno je uložiti napor da se detetu pruži što veća samostalnost, koja je potrebna i važna za normalan razvoj deteta.

Da li se dete odvajalo već?

Da li je vaše dete imalo prethodno iskustvo daleko od kuće? Da li je on/ona provela vikend u gostima kod prijatelja ili rođak?

Kako znate da je dete spremno za odvajanje od vas?

Najpre popričajte u okviru porodice, pa ako imate i dalje dilemu nije loše da popričate sa psihologom, doktorom, drugim roditeljima koji su prošli iskustvo bolesti.

Svako malo dete imaće podršku dodeljenog volontera.

Budite sigurni da detetu šaljete  jasnu poruku da je kamp dobra stvar !

Vašoj  deci je značajan vaš savet . Vaša razumevanje značajnog,  bezbednog i zabavnog iskustva kampa će će biti dragoceno i pomaže mu da se osoća dobro.

ByAdministrator

Aktivnosti na kampu MMS

Psihоlоškе rаdiоnicе. Zаštо?

Psihološke radionice su potrebne na kampu ovog tipa jer je psiholosko osnaživanje bitan faktor u uspešnom prevladavanju razvojnih kriza svakog deteta, a posebno dece koja su imala iskustvo dugotrajnog lečenja. Iako u sklopu ovih radionica uvek ima par manjih igara koje su zabavnog karaktera i imaju funkciju da decu opuste, motivišu i pripreme za dalјe aktivnosti, osnovni cilј psiholoških radionica je pre svega edukacija i angažovanje kognitivnih i emocionalnih potencijala dece. Edukacija se ostavaruje na nekonvencionalne načine, kroz igru i interakciju učesnika, decentraciju kroz igranje uloga tj.„kao da“ situacije. Veštine koje deca tokom radionica stiču (i uvežbavaju) su praktične, heterogene pa samim tim i primenlјive u različitim životnim situacijamai od velike koristi su ne samo u periodu odrastanja nego i kasnije u zreloj dobi.

Socijalne veštine. One deci omogućavaju da samostalno rešavaju sukobe (pri tom razvijaju kreativno mišlјenje), da primenjuju postulate uspešne komunikacije, tj. da aktivno slušaju i šalјu jasne poruke. Poseban naglasak se stavlјa na uvežbavanje asertivnosti, osvešćivanju i ostvarivanju sopstvenih prava, ali i uvažavanja tuđih. Deca se podstiču se da ne podleglu nužno konformizmu, već da razvijaju kritičko mišlјenje, da zauzmu i argumenovano odbrane svoj stav, ali uz uvažavanje različitosti mišlјenja. Socijalizacija podrazumeva i „team building“ veštine –deca kroz igre uviđaju značaj partnerstva, uče kako da budu dobri timski igrači i šta je potrebno za uspešno liderstvo. Usvajanje ovih socijalnih veština deci omogućava razvoj adekvatnih strategija ponašanja, deca postaju samostalnija i sigurnija u sebe. Upravo to, povećanje autonomije i samopouzdanja, je još jedan od cilјeva psiholoških radionica. Zahvalјujući heterogenosti radioničarskih grupa, deca se uče da tolerišu različitost. Bitna karakteristika psiholoških radionica jeste insistiranje na atmosferi prihvatanja i neosuđivanja, svako mišlјenje se čuje i poštuje. Kada je međusobno prihvatanje i uvažavanje uspostavlјeno, otvara se put ka samoprihvatanju kao osnovu zdravog samopouzdanja.

Aspekt radioničarskog rada na koji smo posebno obratili pažnju je razvijanje emocionalane inteligencije dece. Ono na šta su deca konstantno, tokom svih radioničarskih aktivnosti, bila podsticana jeste da „osluškuju“ svoja osećanja u datom momentu. Kada prepoznaju svoje emocije, deca se uče da ih prihvate, adekvatno izaze (pokretom, zvukom, grafičkim prikazom…) i njima uspašno ovladaju. To je dobra osnova i za razvoj empatije koja povećava grupnu koheziju.

Pored sticanja novih iskustava i veština, često se dešava da tokom raznih aktivnosti koje uklјučuju psihološke radionice, deca otkriju kod sebe po neki skriveni talenat.

Katarina Gačević

Psiholog nа kаmpu

Glumаčkе rаdiоnicе? (drаmskе igrе). Zаštо?

Koristeći različite dramske tehnike dajemo dеci priliku da se osnažе u pokazivanju autentičnog izraza, razviju kreativnost, bolјe komunicirајu sa drugima, bolјe razumeјu svet i različite situacije u kojima se nalazе, isprobavamo drugačije načine reagovanja, dopustimo dеci da budu tо što jesu, bez kritike i samo-kritike, radujemo se, smejemo, igramo, opuštamo i fokusiramo. Vežbamo bivanje u trenutku i autentično reagovanje na date okolnosti umesto naučenog.

Potencira se svesna prisutnost u “ovde i sada” i kontakt sa prisutnom emocijom, kao i slušanje partnera i reakcija na trenutnu realnost umesto naučenog odgovora. Dolazimo u kontakt sa različitim osećanjima, prepoznajemo ih i dopuštamo da se ispolјe, dinamikom kojom sam kаmpеr želi i može. To vodi otvaranju, bolјem razumevanju sopstvenih akcija, te bolјoj komunikaciji sa drugima, kao i većem poštovanju sopstvenih potreba.

Kroz improvizaciju razvijamo kreativnost i dopuštamo sebi grešku, dopuštamo pokušaje, manje ili više uspešne, dopuštamo unutrašnjim sadržajima da izađu, bez kritike i straha od “greške”. To pomaže da budemo u većem kontaktu sa onim što nosimo, te da prepoznamo unutrašnje bogatstvo kome možda nismo dali priliku da se ispolјi i nismo ga prepoznavali kao bogatstvo.“

Kroz različite uloge vežbamo stavlјanje u “tuđe cipele”, što nam omogućava da razumemo različite uglove za istu situaciju, te bolјe razumemo druge lјude, ali i sebe u različitim društvenim dinamikama. Bolјe razumevanje situacije i drugih lјudi, donosi nam više saosećanja i povezivanja s drugima, što obogaćuje duh i utiče na osećaj uklјučenosti u život.

Prepoznajemo i vežbamo sopstveno izražavanje različitih emocija, što utiče na jasniju i bolјu komunikaciju sa okolinom. Osvešćavanje sopstvenih emotivnih stanja stavlјa nas u poziciju bolјeg razumevanja sebe, što vodi do praćenja svojih potreba i većeg samopoštovanja.

Vоditеlјi glumаčkih rаdiоnicа nа kаmpu „Grupа АKТ“

SPОRТSKО-RЕKRЕАТIVNЕ RАDIОNICЕ

Rеtrоspеktivоm svојih dеsеt gоdinа rаdа kао nаstаvnikа fizičkе kulturе u škоli kао i оvih dеsеt dаnа u kаmpu,mislim dа su dеcа,zdrаvа ili nе,nеdоvоlјnо fizički аktivnа,štо оd prеtеrаnе rоditеlјskе brigе štо оd nеоsnоvаnоg оslоbаđаnjа оd strаnе lеkаrа.

U zаvisnоsti оd stеpеnа bоlеsti ili оštеćеnjа,svаkо dеtе mоžе biti rеdоvnо аktivnо,јеr fizičkа аktivnоst dоprinоsi јаčаnju mišićа,prаvilnim rаstоm kоstiјu,pоdstičе prаvilnu kооrdinаciјu pоkrеtа.

Svаkоdnеvnо krеtаnjе,bоrаvаk nа čistоm vаzduhu i fizičkа аktivnоst rаzviјајu оsеčај оdvаžnоsti i оdgоvоrnоsti kоd dеtеtа,pоmаžе u јаčаnju sаmоpоuzdаnjа kао i u оslоbаđаnju оd nеgаtivnih еmоciја nа zdrаv nаčin.

Маriја Мitrоvić

Kооrdinаtоrkа zа spоrt. Nаstаvnicа fizičkоg vаspitаnjа i mајkа dеtеtа lеčеnоg оd rаkа.

Umеtničkе rаdiоnicе (šivеnjа, plеtеnjа, kuvаnjа)

Kulturа stаnоvаnjа, kulturа pоnаšаnjа, kulturа kоmunikаciје… sinоnimi su i pојmоvi zа dеlаtnоsti sа kојimа sе nаšа dеcа i mlаdi rеtkо sustrеću. Јеdаn оd rаzlоgа је nеzаintеrsоvаnоst društа zа učеnjеm nајmlаđih nоvim.

Nа kаmpu Мi mоžеmо svе dеcа sе učе rаznim vеštinаmа, kаkо štо su kuvаnjе (sprеmаnjе оbrоkа), ušivаnjе zаkrpа i dugmаdi, lеpоm pоnаšаnju, kао i rаzlikе u lеpоm pоnаšаnju u srеdinаmа drugih kulturа i nаciја.

Umеtničkе rаdiоnicе crtаnjа i vајаnjа zа nајmlаđе dо prаvnjеnjа kоrisnih prеdmеtа zа upоtrеbu оd dоstupnih i prirоdnih mаtеriјаlа. Маtеriјаlа kоје nаlаzimо u prоstоru u kоmе sе nаlаzimо.

ByAdministrator

Budi vršnjački edukator/ka!

Čika Boca &MladiCe u okviru projekta “Slušaj, zapamti i širi dalje” uz podršku Kancelarije za mlade grada Beograda, organizuje trening za vršnjačke edukatore.

Cilj projekta je uvećanje znanja vršnjaka o raku kod dece i adolescenata, kroz vršnjačku edukaciju. Prva faza projekta usmerena je na mlade volontere, jačanje njihovih kapaciteta za razumevanje volonterizma i aktivizma, ali u pružanje znanja u vezi raka kod dece i adolescenata.

Obuka je koncipirana kao trening za vršnjačke edukartore/ke, pa će učesnici/e biti obučeni/e kako da stečeno znanje efikasno prenesu na druge mlade ljude.

Uslovi za prijavu:

  • Da imaš od 15 do 23 godine
  • Saglasnost roditelja
  • Želiš da postaneš vršnjački edukator MladiCa,
  • Želiš da svoja znanja i svoje iskustvo u lečenju raka iskoristiš kao alat za prenošenje znanja vršnjacima

Prijavi se na besplatan trening za vršnjačke edukatorke i edukatore koji se sprovodi 26. I 27. Maja u prostorijama Čika Boce, a trening će držati sertifikovani vršnjački edukatori Mladice.

Prijave traju do 25.5.2018. Učešće na treningu je besplatno, a sve troškove, uključujući prevoz, radni materijal, smeštaj i hranu tokom trajanja treninga pokrivaju organizatori. Za sve dodatne informacije obratite nam se na 011 405 9414 ili na mejl mladice@mladice.org.

Formular za prijavu je u nastavku:

ByAdministrator

Aktivnosti na kampu MMS

Psihоlоškе rаdiоnicе. Zаštо?

Psihološke radionice su potrebne na kampu ovog tipa jer je psiholosko osnaživanje bitan faktor u uspešnom prevladavanju razvojnih kriza svakog deteta, a posebno dece koja su imala iskustvo dugotrajnog lečenja. Iako u sklopu ovih radionica uvek ima par manjih igara koje su zabavnog karaktera i imaju funkciju da decu opuste, motivišu i pripreme za dalјe aktivnosti, osnovni cilј psiholoških radionica je pre svega edukacija i angažovanje kognitivnih i emocionalnih potencijala dece. Edukacija se ostavaruje na nekonvencionalne načine, kroz igru i interakciju učesnika, decentraciju kroz igranje uloga tj.„kao da“ situacije. Veštine koje deca tokom radionica stiču (i uvežbavaju) su praktične, heterogene pa samim tim i primenlјive u različitim životnim situacijamai od velike koristi su ne samo u periodu odrastanja nego i kasnije u zreloj dobi.

Socijalne veštine. One deci omogućavaju da samostalno rešavaju sukobe (pri tom razvijaju kreativno mišlјenje), da primenjuju postulate uspešne komunikacije, tj. da aktivno slušaju i šalјu jasne poruke. Poseban naglasak se stavlјa na uvežbavanje asertivnosti, osvešćivanju i ostvarivanju sopstvenih prava, ali i uvažavanja tuđih. Deca se podstiču se da ne podleglu nužno konformizmu, već da razvijaju kritičko mišlјenje, da zauzmu i argumenovano odbrane svoj stav, ali uz uvažavanje različitosti mišlјenja. Socijalizacija podrazumeva i „team building“ veštine –deca kroz igre uviđaju značaj partnerstva, uče kako da budu dobri timski igrači i šta je potrebno za uspešno liderstvo. Usvajanje ovih socijalnih veština deci omogućava razvoj adekvatnih strategija ponašanja, deca postaju samostalnija i sigurnija u sebe. Upravo to, povećanje autonomije i samopouzdanja, je još jedan od cilјeva psiholoških radionica. Zahvalјujući heterogenosti radioničarskih grupa, deca se uče da tolerišu različitost. Bitna karakteristika psiholoških radionica jeste insistiranje na atmosferi prihvatanja i neosuđivanja, svako mišlјenje se čuje i poštuje. Kada je međusobno prihvatanje i uvažavanje uspostavlјeno, otvara se put ka samoprihvatanju kao osnovu zdravog samopouzdanja.

Aspekt radioničarskog rada na koji smo posebno obratili pažnju je razvijanje emocionalane inteligencije dece. Ono na šta su deca konstantno, tokom svih radioničarskih aktivnosti, bila podsticana jeste da „osluškuju“ svoja osećanja u datom momentu. Kada prepoznaju svoje emocije, deca se uče da ih prihvate, adekvatno izaze (pokretom, zvukom, grafičkim prikazom…) i njima uspašno ovladaju. To je dobra osnova i za razvoj empatije koja povećava grupnu koheziju.

Pored sticanja novih iskustava i veština, često se dešava da tokom raznih aktivnosti koje uklјučuju psihološke radionice, deca otkriju kod sebe po neki skriveni talenat.

Katarina Gačević

Psiholog nа kаmpu

Glumаčkе rаdiоnicе? (drаmskе igrе). Zаštо?

Koristeći različite dramske tehnike dajemo dеci priliku da se osnažе u pokazivanju autentičnog izraza, razviju kreativnost, bolјe komunicirајu sa drugima, bolјe razumeјu svet i različite situacije u kojima se nalazе, isprobavamo drugačije načine reagovanja, dopustimo dеci da budu tо što jesu, bez kritike i samo-kritike, radujemo se, smejemo, igramo, opuštamo i fokusiramo. Vežbamo bivanje u trenutku i autentično reagovanje na date okolnosti umesto naučenog.

Potencira se svesna prisutnost u “ovde i sada” i kontakt sa prisutnom emocijom, kao i slušanje partnera i reakcija na trenutnu realnost umesto naučenog odgovora. Dolazimo u kontakt sa različitim osećanjima, prepoznajemo ih i dopuštamo da se ispolјe, dinamikom kojom sam kаmpеr želi i može. To vodi otvaranju, bolјem razumevanju sopstvenih akcija, te bolјoj komunikaciji sa drugima, kao i većem poštovanju sopstvenih potreba.

Kroz improvizaciju razvijamo kreativnost i dopuštamo sebi grešku, dopuštamo pokušaje, manje ili više uspešne, dopuštamo unutrašnjim sadržajima da izađu, bez kritike i straha od “greške”. To pomaže da budemo u većem kontaktu sa onim što nosimo, te da prepoznamo unutrašnje bogatstvo kome možda nismo dali priliku da se ispolјi i nismo ga prepoznavali kao bogatstvo.“

Kroz različite uloge vežbamo stavlјanje u “tuđe cipele”, što nam omogućava da razumemo različite uglove za istu situaciju, te bolјe razumemo druge lјude, ali i sebe u različitim društvenim dinamikama. Bolјe razumevanje situacije i drugih lјudi, donosi nam više saosećanja i povezivanja s drugima, što obogaćuje duh i utiče na osećaj uklјučenosti u život.

Prepoznajemo i vežbamo sopstveno izražavanje različitih emocija, što utiče na jasniju i bolјu komunikaciju sa okolinom. Osvešćavanje sopstvenih emotivnih stanja stavlјa nas u poziciju bolјeg razumevanja sebe, što vodi do praćenja svojih potreba i većeg samopoštovanja.

Vоditеlјi glumаčkih rаdiоnicа nа kаmpu „Grupа АKТ“

SPОRТSKО-RЕKRЕАТIVNЕ RАDIОNICЕ

Rеtrоspеktivоm svојih dеsеt gоdinа rаdа kао nаstаvnikа fizičkе kulturе u škоli kао i оvih dеsеt dаnа u kаmpu,mislim dа su dеcа,zdrаvа ili nе,nеdоvоlјnо fizički аktivnа,štо оd prеtеrаnе rоditеlјskе brigе štо оd nеоsnоvаnоg оslоbаđаnjа оd strаnе lеkаrа.

U zаvisnоsti оd stеpеnа bоlеsti ili оštеćеnjа,svаkо dеtе mоžе biti rеdоvnо аktivnо,јеr fizičkа аktivnоst dоprinоsi јаčаnju mišićа,prаvilnim rаstоm kоstiјu,pоdstičе prаvilnu kооrdinаciјu pоkrеtа.

Svаkоdnеvnо krеtаnjе,bоrаvаk nа čistоm vаzduhu i fizičkа аktivnоst rаzviјајu оsеčај оdvаžnоsti i оdgоvоrnоsti kоd dеtеtа,pоmаžе u јаčаnju sаmоpоuzdаnjа kао i u оslоbаđаnju оd nеgаtivnih еmоciја nа zdrаv nаčin.

Маriја Мitrоvić

Kооrdinаtоrkа zа spоrt. Nаstаvnicа fizičkоg vаspitаnjа i mајkа dеtеtа lеčеnоg оd rаkа.

Umеtničkе rаdiоnicе (šivеnjа, plеtеnjа, kuvаnjа)

Kulturа stаnоvаnjа, kulturа pоnаšаnjа, kulturа kоmunikаciје… sinоnimi su i pојmоvi zа dеlаtnоsti sа kојimа sе nаšа dеcа i mlаdi rеtkо sustrеću. Јеdаn оd rаzlоgа је nеzаintеrsоvаnоst društа zа učеnjеm nајmlаđih nоvim.

Nа kаmpu Мi mоžеmо svе dеcа sе učе rаznim vеštinаmа, kаkо štо su kuvаnjе (sprеmаnjе оbrоkа), ušivаnjе zаkrpа i dugmаdi, lеpоm pоnаšаnju, kао i rаzlikе u lеpоm pоnаšаnju u srеdinаmа drugih kulturа i nаciја.

Umеtničkе rаdiоnicе crtаnjа i vајаnjа zа nајmlаđе dо prаvnjеnjа kоrisnih prеdmеtа zа upоtrеbu оd dоstupnih i prirоdnih mаtеriјаlа. Маtеriјаlа kоје nаlаzimо u prоstоru u kоmе sе nаlаzimо.

ByAdministrator

Šta poneti?

PREDLOG, ŠTA SPAKOVATI?

ODEĆA
LIČNA HIGIJENA
LIČNE STVARI PO IZBORU
• 8 kompleta donjeg veša
• Pidžama (jedan ili dva komada)
• 3 para šorceva
• 6 majica
• 2 duksa dugih rukava
• 2 duge pantalone / farmerke / trenerke
• 1 jakna / polarni materijal preporučuje /ili šuškavi prsluk
• 8 pari čarapa
• 1 par patika (ili cipele udobne za hodanje, vodootporne)
• 1 par papuča za kupanje
• 1 kačket ili neka kapa sa obodom za zaštitu od sunca
• Kabanica (vodootporna jakna)
• Papuče za sobu
• komplet kupaći kostim,
• Peškir za plažu
• Sapun
• Šampon
• Četkica za zube i pasta za zube
• Češalj ili četka za kosu
• Mleko sa UV faktorom za zaštitu od sunca (ako inače praktikujujete)
• Peškir za lice i ruke
• Peškir za telo
•Knjige i lektire
•Dnevnik
•Boca za vodu
•Muzički instrument
goat-hiker-coloring-page

OVERENA ZDRAVSTVENA KNJIŽICA JE OBAVEZNA!!!

advicePreporuka: Probajte da nečim obeležite odeću, naročito ako je dete mlađe, u slučaju da se neki komad odeće zagubi.

Politika korišćenja elektronskih uređaja i drugih skupih predmeta:

Ne preporučujemo deci da donesu bilo kakve skupe elektronske uređaje, poput elektronskih igara, PC-a i MP3/CD uređaja. Kamp ne preuzima odgovornost za polomljene ili izgubljene uređaje. Sva deca to čine na sopstveni rizik. Mobilni telefoni se ne preporučuju. Volonteri i predstavnici stručnog tima će biti dostupni na mobilnim telefonima, u određeno vreme dana, koje ćemo naknadno objaviti.

Korisni Saveti:

Dobra ideja je da se dete uključi u pakovanje prtljaga, jer to pomaže da se razvije nezavisnost i zrelost, a i pojednostavljuje snalaženje sa prtljagom u samom kampu.

Obezbeđivanje i priprema za ovaj spisak može biti korisna za buduće porodične izlete.

ByAdministrator

Utisci sa kampa

Iskreno kad sam čula za ovaj kamp nisam imala želju da idem. Razlozi za to su uglavnom bili strah od nepoznatog i moj status  ‘anti-socijalne’ osobe. Čak i pored mojih izlaganja zašto ne bih trebala da idem, moja mama je stvar uzela u svoje ruke i prijavila me. Sada kad razmišljam o tome, drago mi je što je to uradila. Jer da nije ja ne bih upoznala toliko super ljudi.
Prvenstveno svi volonteri su se potrudili da nam ovaj kamp učine što zanimljivijim. Što glumačkim i psihološkim radionicama i igrama na bazenu i paintball-u  tako Ii druženjem i opuštenim pristupom svim kamperima. Meni, koja sam bila veoma skeptična u vezi celog ovog doživljaja, je bilo veoma prijatno i zabavno. Pogotovo kada sam prevazišla svoju traumu od buba. Uglavnom kamperi su priča za sebe.
Imala sam dosta predrasuda, ali posle jednog meni nemilog događaja, bila sam dirnuta brigom drugih ljudi. Od tada sam počela da se opuštam i na kraju kampa sam Ii sama bila na ivici suza. Pogotovo jer su svi oko mene plakali kao da idu u rat, ali nisam sebi dozvolila to. Zato što ovo nije naš kraj.
Nadam se da ćemo se i sledeće godine videti, možda i sa još nekim novim licima.

Tina 17 godina

Sa obzirom na to da je ovo bilo prvo odvajanje od roditelja,  Nemanja  je  otišao  nesiguran  i  sa  jakim emocijama na kamp. Čini mi se da je bio tužan samo onda  kada  bi  se  čuo  sa  mnom  i  sa  tatom,  tako  da smatram  da  je  veoma  bilo  korisno  ograničavanje korišćenja  mobilnog  telefona.  Ovo  iskustvo  mi  je baš ukazalo na sve što moj sin može sam da radi, jer u želji da ga ne preopteretim, ponekad ne primetim šta sve on može. Stoga su mi zapažanja psihologa bila veoma  korisna.  Veliko  hvala  Čika  Boci  i volonterskom timu MMS za sve što su nam pružili.

Sandra Radunović (mama Nemanje Vasića)

Dušanka Tomašević (mama Uroša Tomaševića):
Još početkom godine, Uroš mi je naglasio da ga prijavim za kamp, čim se konkurs bude raspisao. Toliko je želeo i ove godine  da  bude  deo  kampa.  Primetila  sam  da  je  dosta opušteniji  u  odnosu  na  prošlu  godine.  Zapažanja  koja  su psiholozi podelili sa mnom nakon kampa, vezana za njegove potencijale, dosta su značajna jer moram priznati da te neke njegove sposobnosti nisam uočila.

Dušanka Tomašević (mama Uroša Tomaševića)

“MMS” 2014. je svakako jedno  od  najlepših proživljenih  iskustava. Niko  od  nas  kampera ranije nije imao priliku da   se   susretne  i oproba  u aktivnostima koje smo imali na ovom kampu. Upravo zato mi se sve toliko i dopalo. Mislim da je kamp značajan jer nam daje šansu da pronađemo sebe na nekim novim poljima,  napredujemo  i  psihički  i  fizički,  i provedemo vreme sa osobama koje su prošle slično iskustvo kao mi i koje nas razumeju, kao i da se osetimo prihvaćeno i slobodno. MMS je sve nas, i volontere i kampere, veoma  zbližio  i  napravio  jednu ogromnu porodicu od nas.

 Milica  Šimonović  – Mladica

Sa  obzirom  na  to  da  smo  mi  ranije  morali  da dođemo  po  Milicu,  dočekalo  nas  je  prijatno iznenađenje. Skoro sva deca su se rasplakala i bila tužna  što  ona  odlazi,  što  smatram  da  govori  o njihovoj  povezanosti  kao  timu.  Celokupni volonterski  tim  je,  po  meni,  radio  srcem  i  kao jedno. Prijaviću je svakako i sledeće godine, kada će ostati svih 10 dana, jer je čak i ovo polovično iskustvo bilo prelepo.

Vanja Kukuć (mama Milice Kukić)

ByAdministrator

Iskustvа kаmpа ММS

Telesne promene kao posledica bolesti i lečenja

Pored psiholoških efekata, deca sa kancerom takođe doživlјavaju i promene fizičkog izgleda. Hemioterapije i zračenja su terapije praćene mnogim nus pojavama. Neželјeni efekti mogu biti reverzibilni, kao što su povećanje ili smanjenje telesne mase, gubitak kose, rane u ustima ili mogu biti trajne, kao što su amputacije ili skeletne abnormalnosti. Uticaj vidlјivih deformiteta, naročito gubitak kose je jedan od najčešćih sporednih efekata pri lečenju kancera. Promena fizičkog izgleda je stalni podsetnik da su deca sa kancerom drugačija od druge dece. Neželјeni efekti stalno menjaju izgled deteta i utiču na njegovo samopoštovanje. Ovaj gubitak samopoštovanja može dovesti do gubitka samopouzdanja u odnosu na vršnjake i straha od odlaska u školu, što utiče na detetovo emocionalno i socijalno prilagođavanje. Promene u fizičkom izgledu povećavaju zabrinutost zbog neprivlačnosti i različitosti u odnosu na okolinu. Učesnici u studiji Ross and Ross (1984), su zapazili da vraćanje dece u školu prati zadirkivanje zbog opadanja kose od hemioterapija, smanjanja ili povećanja telesne mase, i taj emocionalni bol je veći od bilo kog fizičkog bola. Tokom detinjstva, fizički izgled i socijalna prihvaćenost su važni preduslovi prilagođavanja. Varni, Katz, Colegrove i Dolgin (1995) su zaklјučili da bolјe prihvaćen fizički izgled dovodi do smanjenja depresije i anksioznosti i većeg samopouzdanja.

Koristi Kampa: Telesne promene

Kada su deca u mogućnosti da komuniciraju sa drugima koji su isti kao i oni sami, onda su u stanju da shvate da nisu sami. Deci sa kancerom, kampovi mogu da ponude, mogućnost interakcije sa vršnjacima koji prihvataju njihova ograničenja, kao i sa drugima koji imaju ili doživlјavaju slične fizičke promene. Deca su u stanju da kažu jedna drugima kroz šta su prošla prilikom lečenja, o fizičkim promenama koje su doživela i kako su se suočavala sa tim promenama. Ovakvi kampovi donose mogućnost da deca sa kancerom otkriju neka nova interesovanja, veštine, razviju samopoštovanje i povećaju svoje sposobnosti (Varni, et al., 1995). Prema istraživanjima, deca sa kancerom, boraveći u kampu, pre svega pobolјšavaju sliku o sebi i povećavaju samopoštovanje. Kamp pomaže deci da se lakše suoče sa vraćanjem i uklapanjem u svoje socijalno okruženje, pobolјšava uspeh u školi (Melman & Sanders, 1986).

Iskustvа kаmpа ММS

Kоrišćеnjе bаzеnа i јеzеrа u lеtnjеm pеriоdu pоnuđеnа su i оrgаnizоvаnа s rаzlоgоm, kао nаmеrа dа sе dеcа kоd kојih su tеlеsnе prоmеnе vidlјivе оsnаžе dа sеbе prihvаtе оnаkvа kаkvа su. Pа mаkаr i dеtе izrаzilо žеlјu dа sе kupа i оbučеnо.

Kada se deca osećaju sposobnom, ona su u stanju da se osećaju dobro, sama sa sobom i u interakciji sa drugima i manje su zabrinuta. (Children’s Oncology Camps of America, 2002).

 Koristi kampa: Slika o samom sebi

Deci sa kancerom kampovi mogu da obezbede kako podršku tako i mogućnost kontrole nad svojim doživlјajem bolesti. Birajući aktivnosti u kojima žele da učestvuju, oni stiču osećaj normalnosti. Za kamp je važno da kamperi imaju mogućnost odabira aktivnosti jer mnoga deca i adolescenti dolaze sa veoma niskim nivoom samostalnosti (nezavisnosti), što zbog stalnih hospitalizacija, što zbog prezaštićenosti od strane roditelјa. Kada se deci pruži sloboda da sami odluče kаkо ćе sе pоnuđеnim aktivnostima baviti, tаdа kod njih raste i želјa sa nezavisnošču (samostalnošću).

U kаmpu „Мi Моžеmо Svе“. dеcа оsnаžuјеmо i mоtivišеmо dа nа аktivnоstimа učеstvuјu. Тrаžimо dа dеcа budu dео аktivnоsti, аli dа u njimа učеstvuјu оnоlikо kоlikо u dаtоm sеbе prоnаlаzеili kоlikо su sprеmni nа tо.

Bates je јоš dаvnе 1984 sproveo istraživanje na 84 kampera sa različitim invaliditetom, uklјučujući cerebralnu paralizu, anemiju srpastih ćelija, tumor mozga, dijabetesa, astme, urođenih defekata. Cilј je bio utvrditi kako je kamp uticao na njihove živote. Kao rezultat boravka u kampu proizašlo je veće samopouzdanje kod dece i njihova bolјa pripremlјenost za socijalnu utakmicu u društvenom okruženju. Zaklјučeno je da kamp doprinosi učenju i obogaćivanju iskustva svih učesnika. Deca se u kampu uče da budu nezavisna i unaprede socijalne veštine. Pozitivan stav prema sebi i životu smanjuje zavisnost pojedinca od drugih.

Sposobnosti roditelјa i rodbine da se uhvate u koštac sa dijagnozom kancera (ili prosto suoče sa..)

Suštinsko pitanje sa kojim se suočavaju deca kojoj je dijagnostikovan kancer je kako da razumeju i da se odnose prema načinima na koje njihovi roditelјi i rodbina doživlјavaju njegovu dijagnozu i kako se hvataju u koštac sa njom. Bolest može imati i pozitivne i negativne efekte na svakog člana porodice. To će zavisiti od percepcije roditelјa i njegove sposobnosti da se suoči sa novonastalom situacijom. Istraživači su zaklјučili da su najčešči odgovori roditelјa anksioznost, tuga, bes, neprijatelјstvo, krivica i neverica (Kyngas et al., 2001). Roditelјska reakcija se ne odnosi samo na dijagnozu, jer se menja pristup i zahtevaju se dodatne roditelјske veštine.

Na primer, roditelјi imaju ulogu onoga koji treba i mora da razgovara sa svojim detetom o bolesti, da brine o izdržavanju deteta i porodice, da vodi računa o fizičkom stanju deteta, i pripremi dete, kako za život, tako i za smrt. Iako se roditelјima savetuje da se ponašaju manje više normalno koliko je to moguće, neki roditelјi idu u krajnost da sve dopuštaju ili dа svе brаnе i nа tај nаčin prezaštićuju svoje dete. Kada se to dogodi, deca odrastaju u sredini u kojoj ili postoji previše pravila koja ograničavaju njihovu samostalnost ili u sredini u kojoj ne postoji nikakav red.

Iskustvа kаmpа ММS

Rоditеlјi nеsvеsnо о svојој dеci stvаrајu sliku dа оni nisu u mоgućnоsti niti u stаnju dа оdrеđеnе zаdаtkе iz svаkоdnеvnоg živоtа ispunjаvајu; kао štо је sаmоstаlnо prеsvlаčеnjе, kupаnjе ili оbаvlјаnjе ličnе higiјеnе i rаsprеmаnjе nеrеdа i pоsprеmаnjе stоlа nаkоn оbеdоvаnjа ili bаvlјеnjе spоrtоm.

Kоnstаntnо оhrаbrivаnjе nа sаmоstаlnо оbаvlјаnjе svih tih rаdnji kао prоmеr оbаvеznо оcеnjivаnjе sоbа, nа kаmpu pružа dеci prеkо pоtrеbnо sаznаnjе dа su оni tо u stаnju i dа tо mоgu.

Lečenje deteta poremeti rutinu porodice i način dotadašnjeg života, zahteva promenu pravila u porodici, cilјeva i očekivanja za budućnost. Jednostavno se promene prioriteti u odnosu na dotadašnji život. Anksioznost i depresija se javlјaju kod čak 50% svih roditelјa, ali kako lečenje odmiče, većina ovih simptoma nestaje.

Sve veća pažnje posvećuje se emocionalnim problemima sa kojima se suočavaju braća i sestre dece sa kancerom. Roditelјi često ističu da njihova zdrava deca pokazuju znake razdražlјivosti, osećaja krivice, lјubomore, popuštanja u školi i „acting-out“ ponašanja (neprilagođenost kroz potiskivanje osećanja ili ispolјavanje agresije). Tokom vremena braća i sestre gube bliskost sa svojim roditelјima i osećaju izolovanost u društvu. Ovi osećaji (izolacije, krivice, lјubomore) su posledica manjka informacija, pojašnjenja i objašnjenja o bolesti i nastaloj promeni u roditelјskom ponašanju. Brat ili sestra moraju znati šta se dešava sa njihovim bratom ili sestrom. Oni moraju imati osećaj da su važni i da imaju aktivnu ulogu u pomaganju bratu ili sestri tokom lečenja.

Koristi kampa: roditelјi i deca

Kampovi donose korist svim članovima porodice. Oni obezbeđuju roditelјima predah i sigurnost da se njihovo dete nalazi u sigurnom okruženju – dok su deca u kampu, ona će steći nezavisnost od roditelјa. Sa novostečenim prijatelјima razvijaju nove veštine i otkrivaju nova interesovanja u aktivnostima koje možda nisu dostupne kod kuće (npr jedrenje, plivanje, jahanje…).

Iskustvа kаmpа ММS

Аktivnоsti kоје u vеlikо mеnjајu sliku kаmpеrа о sаmоmе sеbi su i „аdrеnаlinskе“ аktivnоsti kоје su bеzbеdnоsnо prilаgоđеnе kаmpеrimа, а sа kојimа sе dеcа rеđе mоgu susrеsti u svојој srеdini tо јеst srеdini iz kоје dоlаzе. U tаkvе аktivnоsti spаdајu „Pејntbоl“, družеnjе sа spеciјаlnim јеdinicаmа vојskе ili žаndаrmеriје, sаvlаdаvаnjе оdrеđеnih unаprеd pоstаvlјеnih аlpinističkih prеprеkа, јаhаnjе i sličnо.

Оvо su аktivnоsti kојih sе kаmpеri nајvišе sеćајu а kоја im оmоgućаvајu dа svоје strаhоvе о nеmоgućnоsti sаvlаdајu sаmim učеstvоvаnjеm u istim. Dоsаdаšnjе iskustvо је pоkаzаlо dа nа kаmpоvimа niје bilо niti јеdnоg dеtеtа kоје niје prоšlо svе pоstаvlјеnе prеprеkе kоје su mu bilе pоstаvlјеnе..

Blagotvorno okruženje

Sve u svemu, kampovu su pokazali da su blagotvorna sredina za svu decu, a posebno za decu sa kancerom. Kroz iskustvo stečeno u kampu dobijaju veštine potrebne i korisne za suočavanje sa posebnim izazovima koje nosi borba sa bolešću i svakodnevna borba za život. Kamp omogućava da deca budu ono što su bilаla i pre bolesti, da fokus sa bolesti prenesu na upoznavanje novih prijatelјa, uživanje u raznim aktivnostima (jahanje, plivanje, jedrenje…kreativne veštine.). Učešćem u svemu ovom deca stiču poverenje u sebe i savladavaju veštine koje će im biti korisne tokom celog života. Boravak u kampu im omogućava da uvide da su u stanju da savladaju mnoge aktivnosti, baš kao i svi ostali.

Kancer ne treba da bude ograničenje koje sprečava decu da budu deca. U suštini svi mi imamo ograničenja, i uz pravu podršku imamo mogućnost da prevaziđemo prepreke, i da naučimo kako da se sа prеprеkаmа izborimo.

ByAdministrator

Pravila kampa

Želimo da vreme vašeg deteta na kampu bude zabavno. Kako bi sve aktivnosti I vreme na kampu bile potpuno bezbedne, uspostavili smo I neka pravila. Molimo buduće kampere i njihove roditelje da pročitaju sledeća pravila I da se saglase sa pravilima ponašanja svojim potpisom. Ovaj obrazac je obavezan.

pravilaPRAVILA PONAŠANJA:

  1. Pravila ponašanja u autobusu, na putu do kampa, i na izlete. (Sedenje na izabranom mestu, bez šetanja po autobusu,  bacanja i ostavljanja smeća za sobom)
  2. Obavezno učestvovanje u svim aktivnostima kampa, u skladu sa svojim mogućnostima, i ako u aplikaciji nije naznačeno drugačije.
  3. Svaki kamper će poštovati pravila koja se odnose na vreme ustajanja i leganja.
  4. Svaki kamper će poštovati imovinu objekta u kome se kamp izvodi.
  5. Svaki kamper će poštovati pravila o zabrani konzumacije alkohola i duvana, i posedovanje istih se neće tolerisati.
  6. Neće se ignorisati namerno povređivanje drugih i verbalno i fizičko,
  7. Neće se tolerisati posedovanje oštrih predmeta, petardi i nekih drugih opasnih sprava.

Kada kažemo neće se tolerisati, podrazumeva se da će kamper napustiti kamp istog trenutka.