Category Archive KAMP “MI MOŽEMO SVE”

ByTata Vladimir

“MI Možemo Sve” – 2015

prvi dan mms 2015drugi dan mms 2015 (14)I još jedno druženje, još jedno novo iskustvo, još mnogo toga novog naučenog završilo se odlaskom sa trećeg po redu samostalnog kampa za decu lečenu od maligniteta.

Ove godine sa nama nisu bila samo deca u čijim knjižicama je upisano veliko slovo C, sa nama su se družila i deca koja su veći deo svog detinjstva provela po raznim bolincama lečeći godinama svoja mala tela od teških bolesti. Zahvaljujući ljudima velikog srca i uz pokroviteljstvo Ministrastva zdravlja kamp je više nego uspešno realizovan.

dr (9)dr (14)Od 10. do 17. jula pomerali smo granice u organizovanju i održavanju kampa za našu decu, uz divnog domaćina, ma malo je reći divnog, Savu Kojića i njegove zaposlene u predivno uređenom etno selu Kneževa Večera u Selu Belotić, opština Vladimirci na putu Šabac – Valjevo. Na sedam dana okupirali smo Savinu dedovinu i zauzeli ga našim šatorima, bazenima, platnenim ljuljaškama, toaletima, buradima, tuševima, konjima, kozama i svim onim što jedan kamp čini kampom. IMG_0072 IMG_0074

Zašto kažem da smo pomerali granice? Ne znam da li je negde još zabeleženo u Evropi da je 32 Mladice i 8 volontera zajedno provelo na kampu toliko dana u prirodi pod šatorima, bez telefona, interneta, televizije.IMG_0086 IMG_0184 IMG_0199Samo druženje igra, učenje i glasna muzika sa razglasa. Veliko, veliko hvala Vojsci Srbije, a posebno pripadnicima jedinice Vojne Policije specijalne namere “Kobre”  za pomoć u realizaciji kampa jer bez njih, uz donaciju par šatora, velikog broja vreća za spavanje i poljskih kreveta naš kamp ne bi sigurno prošao tako uspešno. Zastavnik Grandić i njegovi momci sada su na vrhu lestvice našeg poimanja humanosti i drugarstva. Naravno nismo svi bili pod šatorima, sedam Mladica  provelo je sedam noći u Vajatima kojima po sređenosti mogu da zavide i hoteli sa mnogo više zvezdica. treci dan (85)treci dan (97)

10.07. 10:00h polazak ispred platoa glavne železničke stanice Beograd i opet zahvaljujući našim novim prijateljima iz opštine Vladimirci i njihovoj pomoći u obezbeđivanju autobusa za sve nas kamp zvanično počinje. Dan pred polazak, naravno opet uz pomoć Vojske Srbije, transportujemo opremu i postavljamo kamp. Po dolasku raspoređujemo se po šatorima i vajatima i dan , kako smo počeli, tako uspešno i završavamo.
Upoznajemo se sa novim kamperima i pomažemo im da prilagođavanje novoj avanturi bude što kreće. treci dan (109)U svemu pomažu naši već stari psiholozi Natalija i Katarina, stari-novi socijalni radnik iz Zagreba, Anita (Ivanjica kamp 2010 i 2011), mama Dada uz  večiti smeh i igru za sve kampere, Steva sa svojom konjima Mališom i Nađom, Križa kome nikada nije potrebno dva puta reći gde je pomoć najpotrebnija, Doktor Nasuf, pomoć za male ogrebotine i sa gitarom koja nam uvek na kampovima nedostaje, Draganu kao zamenu za svakog od nas i naravno grupe Mladice koji su na ovom kampu imali dvostruku ulogu i kampera i volontera. treci dan (111)I ako sam njih stavio na poslednje mesto za mene su uvek na prvom. Entuzijazam tih mladih ljudi da pomognu svojim mlađim drugarima u svakoj prilici, da pomognu nama “starijima” samo je dokaz da teorije kako Survaveri ne bi trebalo da su deo volonterskog tima padaju u duboku vodu. Drago nam je da su taj koncept polako počeli da preuzimaju i drugi, a pogotovo zemlje u okruženju koje često prebacuju da baš i nemaju mnogo toga da od nas nauče. Kamp je i dokaz da mladi ljudi i bez trunke alkohola ili sličnih opijata mogu da daju lep primer mlađima i da svoje vreme ispune do maksimalnih granica zadovoljstva. cetvrti dan (91)  IMG_0861 (2) sesti dan (57)

Svakog dana ustajanje za starije u 07:00 za malo mlađe u 07:30. Jutarnja gimnastika uz neizbežnu muziku Bora-Bora i Utopija. Muziku koja nas je sve dobila zahvaljujući Slavici ne tako davne 2013 godine. 09:00 počinju radionice. Radionice o osećanjima, radionice o emocijama, radionice samopouzdanja, Team Building aktivnosti od jutra do večeti, a bogami i uveče nikada nam nije bilo dosadno. Uz igre koje su osmislile i vodile Mladice, uz muziku i gitare naših gostiju Miloša i Miloša, uz letnji bioskop na otvrorenom samo su dokaz da i bez gadžeta koji nas okružuju svakoga dana možemo vreme više nego kvalitetno iskoristiti. Kada detetu i mladom čoveku na trenutak stavite u stranu svu tu elektroniku bez koje mislimo da je život nezamisliv male glavice bude nove ideje, nove puteve, nova interesovanja.

Ah, da, zaboravih izlet u Manastir Kaonu, izlet na Cer (ni manji kvar na autobusu nije nas omeo da tog dana uživamo punim plućima na temperaturi za 10 stepeni manjoj nego u ravnici). Sa nama su se ovo leto družili i momci i devojke Olimpijskog komiteta Srbije. Uz olimpijski čas Olimpijskog tima još jednom smo potvrdili zašto je sport važan i zašto sport jača i razvija pozitivne vrednosti kod svakog od nas bez obzira na bolest. Uz čas Oliverine Joge smeha dva časa je proteklo kao sekund. I nokako, nikako ne zaboraviti druženje uz i sa Kobrama i časove borilačkih veština, savladavanja prepreka i nezaobilazni “ZIPLINE”. Kobre uvek spremne da i mi njih kroz igru nešto novo naučimo, Iskoristili smo i divno veče da zajedno pustimo, pored nezaobilazne logorke vatre i 40 svetlećih lampiona koje u Beogradu nikako da nam dozvole da ih pustimo. 17.07 Petak, šta drugo nego raspremanje kampa i suze. Puno aktivnosti, puno emocija drugačije i ne mogu da se završe. Uz veliku nadu da se vidimo i sledeće godine možda na istom možda na nekom drugom mestu, ali svakako svi zajedno.

Sve slike možete pogledati na:

Sarine slike,

Prvi dan

Drugi dan

Treći dan

Četvrti dan

Peti dan

Šesti dan

Sedmi dan

I još jedno veliko HVALA:

ByAdministrator

Kamp MMS i prijatelji sa kojima se zaista može sve!

Dragi prijatelji, ostavili ste nas bez teksta. Toliko je ljudi zvalo i pružilo pomoć. Iako verujemo u ljude i dobro u ljudima, u poslednjih nekoliko dana smo se iznenadili. I pored sveopšte letargije, bezvoljnosti koja se uvukla u ljude, ovakve pokretačke akcije svaki put vrate veru u ljude.
U poslednjih nekoliko meseci razmišljajući o kampu i konkurišući na gomilu projekata, na kojima smo odbijeni, smo se zapitali u čemu je problem. Da li je naša „ciljna grupa“ (tzv. Izraz iz projektnih dokumentacija) nebitna? Bolesna, lečena i izlečena deca, su deca pre svega. Osetili smo se neravnopravni po ko zna koji put. I kada smo hteli da odustanemo od ovogodišnjeg kampa, uradili smo ono čemu inače ne pribegavamo, pozvati ljude da pomognu. Hvala hvala i hvala još 100 puta.
Prikupilo se mnogo više nego što smo zatražili, 150.000 dinara kao minimum da bi se kamp održao. Mnogo se lakše diše, i na kamp će se otići puno opuštenije i moći ćemo čak da priuštimo neke stvari koje smo želeli da ukinemo. Početni cilj dostići 300.000,00 dinara je bio usmeren na troškove smeštaja i hrane, prevoza i kreativni materijal za radionice. Ovaj dragoceni “višak” novca ćemo utrošiti za pravljenje avanture za naše male i malo veće borce.
Na sajtu možete da pratite sve uplate koje su stizale iz dana u dan.
U tabeli možete da vidite kako su uplate ovih poslednjih dana prevazišle sva očekivanja:
Screenshot_10

Javljaćemo se sa kampa i mislite na sve vas. Posle kampa ćemo takođe prikazati i kako smo donacije utrošili.

Ovako planiramo da utrošimo sredstva:

Screenshot_15

U ime svih roditelja, dece i mladih iz Čika Boce veliko hvala.

Screenshot_13

ByAdministrator

MMS 2015

Kamp Mi možemo sve 2015 je održan zahvaljujući velikom broju donatora. Do  samog početka je bilo neizvesno održavanje. Aktivnost mladica je značajno doprinela i u prikupljanju sredstava i izvođenju kampa.
Video zahvalnica donatorima:

A kako slike, a još bolje snimci govore više od reči delimo sa vama video:

ByAdministrator

Realizacija Kampa MMS- Mi možemo Sve!

Dragi prijatelji održavanje kampa MMS naredne godine možete pomoći donacijom materijalnih i nematerijalnih sredstava.

Nemdecaaterijalna sredstva kojima nam možete pomoći u realizaciji su: vaše znanje i veštine iz oblasti glume, drame, iskustvo u radu sa decom i mladima na interaktivan način, vođenje tim bilding aktivnosti, sokovi, slatkiši, sveže domaće neprskano voće, autobuski prevoz, dopuna privremene kamperske apoteke, slaniši, popusti za smeštaj i hranu i itd. Zapravo sve ono što može pomoći u realizaciji kampa.

Za donacije u novcu, udruženje ima namenski račun za prikupljanje sredstava namenjenih samo za KAMP MMS.

Svrha uplate: ZA KAMP MMS
Račun: 285–2321040000007-52 SBERBANK Srbija
Primalac: Čika Boca (vojvode Stepe 298, 11000 Beograd)

Kamp se može napraviti sa veoma skromnim sredstvima, sa puno ljubavi i angažovanja malog odabranog tima  i volonterskim angažovanjem profesionalaca, što je slučaj sa kampom MMS 2015. Možete pročitati članak na www.cikaboca.org/kamp-mms-i-prijatelji-sa-kojima-se-zaista-moze-sve.

ByAdministrator

Počeo drugi letnji kamp za mladiCe “MI MOŽEMO SVE!”

MMSAvantura je počela!

Sa platoa ispred glavne Železničke stanice u Beogradu, oko 10 sati jutros krenuo je autobus pun mladica na drugi besplatni rehabilitacioni letnji kamp “Mi možemo sve!”.

Pored roditelja i porodica mladica, ispratili su nas i državni sekretar g. dr Ferenc VIcko ispred Ministarstva zdravlja kao pokrovitelja i g. dr Dušan Milisavljević koji su uputili divne reči podrške mladicama i poželeli im sjajnu avanturu!

Destinacija je Jele Ježevica podno Divčibara, gde će se o deci neprekidno brinuti 14 volontera različitih profila, uključujući pedijatra, medicinsku onkološku sestru i psihologa. Svi volonteri su prošli specijalnu obuku za ovaj naš jedinstveni model samostalnog kampa u Srbiji.

Daćemo sve od sebe da i ovogodišnji kamp bude efikasan model za smanjenje straha i anksioznosti kod dece sa malignim bolestima kroz brojne aktivnosti i avanture koje su u saradnji sa stručnim osobljem osmišljene specijalno za njih. Cilj edukativnih i zabavnih radionica je da deca i mladi nauče da budu nezavisni i ovladaju socijalnim veštinama koje će im pomoći da se uhvate u koštac sa ovom opakom bolešću, ali i da budu opušteniji i bolest ne shvate kao ograničenje i prepreku da budu ono što jesu – deca.

Kamp je i prilika da deca istraže svoje mogućnosti i pomere kako fizičke, tako i mentalne granice. U kampu se deci predstavlja sistem zdravih navika, obezbeđuje rekreacija i daju odgovori na mnogobrojna pitanja koja proizlaze iz procesa lečenja.

Upravo zbog toga, poseban deo volonterskog tima čine i mladi lečeni od maligniteta u detinjstvu, koje su put izlečenja već prošle, ali uprkos tome žele da svoje priče i iskustva podele sa ostalima.

Povratak sa kampa je 20.jula.

Kamp “Mi možemo sve” ove godine je deo “Čika Bocinog” projekta “Zlatni minut” koji finansira Vip mobile sa svojim korisnicima putem svoje tradicionalne novogodišnje akcije društvene odgovornosti.

Veliku zahvalnost dugujemo i svim našim donatorima koji su doprineli kvalitetu ovogodišnjeg kampa (vidi rubriku donatori-darodavci).

ByAdministrator

MMS 2014

“Organizacija je (opet) bila dobra, jasno struktuisana, ali i fleksibilana za sve potrebne izmene. Dr Novka je (opet) imala odličan pristup deci i njihovim boljkama, s tim što je ove godine uspešno iznela i uloga edukatora. O tome da ume da bude i odličan pedagog svedoči poverenje koje je pridobila od strane kampera.

Moj opšti utisak je da je ovaj kamp bio uspešniji od prošlogodišnjeg. Postoji par indikatora uspešnosti na koje sam se oslanjala (o tome detaljnije u daljem tekstu), ali primarni je, ono za šta verujem i da je osnovni cilj kampa, osamostaljivanje dece-deca su vidno samostalnija, čak i najmlađa grupa.

Drago mi je da je ove godine povećan broj psiholoških radionica, jer iskreno verujem u njihovu svrsishodnost i raduje me što kod moj tim  ima sličan stav.

Zašto psihološke radionice?

Psihološke radionice su potrebne na kampu ovog tipa jer je psiholosko osnaživanje bitan faktor u uspešnom prevladavanju razvojnih kriza svakog deteta, a posebno dece koja su imala iskustvo dugotrajnog lečenja. Iako u sklopu ovih radionica uvek ima par manjih igara koje su zabavnog karaktera i imaju funkciju da decu opuste, motivišu i pripreme za dalje aktivnosti, osnovni cilj psiholoških radionica je pre svega edukacija i angažovanje kognitivnih i emocionalnih potencijala  dece.  Edukacija se ostavaruje na nekonvencionalne načine, kroz igru i interakciju učesnika, decentraciju kroz igranje uloga tj. „kao da“ situacije.  Veštine koje deca tokom radionica stiču (i uvežbavaju) su praktične, heterogene pa samim tim i primenljive u različitim životnim situacijama i od velike koristi su ne samo u periodu odrastanja nego i kasnije u zreloj dobi.

Socijalne veštine. One deci omogućavaju da samostalno rešavaju sukobe (pri tom razvijaju kreativno mišljenje), da primenjuju postulate uspešne komunikacije, tj. da aktivno slušaju i šalju jasne poruke.

Aspekt radioničarskog rada na koji smo posebno obratili pažnju je razvijanje emocionalane inteligencije dece. Ono na šta su deca konstantno, tokom svih radioničarskih aktivnosti, bila podsticana jeste da „osluškuju“ svoja osećanja u datom momentu. Kada prepoznaju svoje emocije, deca se uče da ih prihvate, adekvatno izaze (pokretom, zvukom, grafičkim prikazom…) i njima uspašno ovladaju. To je dobra osnova i za razvoj empatije koja povećava grupnu koheziju.” – psiholog na kampu Katarina Gačević.

Dece na kampu je bilo 38. Volonterski tim je činilo ukupno sa Mladicama 16.

Materijalna troškovi kampa MMS 2014 iznose 1,514,786.16 Din.

A kako nam je bilo na kampu. zabeležila ekipa RTS.

ByAdministrator

Letnji Kampovi “Mi Možemo Sve”

Deca sa kancerom, prednosti kampa

Kаmp „Мi Моžеmо Svе“

 BITI ISTI, BITI POSEBAN, BITI SAMO SVOJ!   “Kada živiš sa dijagnozom raka, najčešće misliš dа si jedina osoba tvojih godina koja ga ima.“ U kampu MMS, učesnici su otkrili da to nije istina, i da se i drugi, njihovih godina, suočavaju sa istim pogledima u školi, trpe iste tretmane, osecćaju istu bol. Oni nisu sami, samo su drugačiji. Kamp je terapija za dušu. Kаmp inspiriše odlučnost, pruža nadu i daje kamperima mrežu podrške.

Pošto je dečji kancer evoluirao od neizbežno smrtonosne bolesti do lečene hronične bolesti, deca sa kancerom, učešćem u kampovima dobijaju puno prednosti. Iako ova deca imaju izvesna ograničenja, ona su i dalјe ipak samo deca i žele da budu tretirani na isti način kao i deca koja nemaju kancer. Žele da trče, da se igraju, plivaju i uživaju da budu sa ostalom decom.

Najčešći tipovi maligniteta su leukemije, tumori centralnog nervnog sistema, tumori kostiju i limfomi. Procenat dugoročnog preživlјavanja je povećan zadnjih decenija, i u mnogome, značajan faktor za povećanje procenta je kvalitet života i nege tokom trajanja i posle аktivnоg lеčеnа.

Kао pomoć pri suočavanju sa kriznim situacijama i u suočavanju sa strahom od smrti, bačen je akcenat na psihološku podršku, kao i na prilagođavanje novom načinu živlјenja koje odgovara dugom lečenju hroničnih bolesti.

Hronična obolјenja mogu biti pogubna za svakog bez obzira na uzrast. Tokom detinjstva bolest može biti posebno destruktivna za psihološki rast i razvoj deteta. U doba kada se većina dece odlučuje kojim će se sportom baviti, u kојu škоlu ćе sе upisаti, gdе ćе prоvеsti vrеmе nа rаspustu, deca sa kancerom bivaju prekinuta u odrastanju, i bivaju suočena sa surovim načinom lečenja, kao što su hemioterapija i zračenja, koji služe da unište kancerogene ćelije u njihovim telima.

Jedna od novijih metoda koja ovoj deci pomaže da se nose sa ovom teškom bolešću i prevazilaze je, uklјučujući i njene posledice, su programi letnjih kampova, koji su specijalno osmišlјeni i prilagođeni njihovim potrebama.

Svеtskа iskustvа pоkаzuјu dа deca sa kancerom do kasnih 70-setih i ranih 80-tih nisu bili uklјučivana u letnje kampove, jer se mislilo da predstavlјaju preveliki rizik od eventualnih dodatnih zdravstvenih problema i povreda. Srbija je jedna od zamalјa u regionu koja je još uvek podelјena u razmatranju ovog pitanja pa tako i kampovi nisu opšteprihvaćeni u medicinskim krugovima.

Dokazano je da je boravak u kampovima za ovu decu (kao i za sve ostale učesnike) veoma koristan i pozitivan. Prema “Children’s Oncology Camping Association (2002)” u svetu postoji neveliki broj od 76 kampova koji su uspostavlјeni kako bi deci sa kancerom pružili šansu da iskuse boravak u kampu i spoznaju svoje mogućnosti.

Kampovi treba da obezbede rekreaciju kao i učenje veština korisnih za suočavanje sa mnogobrojnim pitanjima koja proizilaze iz lečenja.

Klјučna pitanja kojima se kamp „Mi Možemo Sve“ bavi, pružajući pomoć deci su :

Psihološko dejstvo bolesti:

  •  telesne promene kao posledica bolesti
  •  kako oni vide sami sebe i
  •  kako se roditelјi i rodbina nose sa njihovom bolešću i posledicama bolesti

Osnovni cilјevi kampa ММS:

  • jačanje imuniteta tj. opšte otpornosti kod dece,
  • jačanje opšte fizičke kondicije kod dece,
  • osnaživanje psihološke stabilnosti dece tj. jačanje psihološkog imuniteta i rezilijentnosti[1] dece (jačanje samopoštovanja, samopouzdanja, uklapanje u grupuvršnjaka, prorada prošlih stresnih i traumatskih iskustava, a koji su u vezi sa lečenjem, podsticanje pozitivnosti i optimizma kod dece)
  • socijalno osnaživanje dece (povolјni uticaji vršnjačke grupe, osnaživanje za kasniju resocijalizaciju i vraćanje u matičnu socijalnu sredinu)
  • opuštanje, zabavalјanje, podsticanje kreativnog izražavanja i pozitivnosti kod dece
  • Animiranje javnosti i društva za većim angažovanjem u materijalnoj i finansijskoj pomoći državnih organa u realizaciji ovakvih kampova i u budućnosti
  • pomoć roditelјima u sagledavanju realnog stanja mogućnosti deteta.

U Srbiјi svе dо 2010.gоdinе dеcа lеčеnа оn nеkе vrstе mаlignitеtа nisu imаlа mоgućnоst dа nаkоn аktivnоg lеčеnjа u klinikаmа prisustvuјu kаmpоvimа spеciјаlnо оsmišlјеnim i priprеmlјеnim.

Prvо оrgаnizоvаnо rеhаbilitаciоnо prоvеvеdеnо vrеmе rоditеlја i dеcе sprоvеdеnо је u. u Ivаnjici, аugust 2010, а оd 2013 gоdinе udružеnjе Čikа Bоcа zаpоčеlо је prојеkаt оrgаnizаciје i sprоvоđеnjа spеciјаlizоvаnih sаmоstаlnih kаmpоvа zа dеcu lеčеnu оd nеkе vrstе mаlignitеtа (bеz prаtnjе rоditеlја-stаrаtеlја) uzrаstа оd 7 dо 17 gоdinа stаrоsti (mlаdоsti)

Kamp “MI MOŽEMO SVE!” usmeren je prvenstveno na doživlјaj samih kampera. Mi, kao organizacioni radni tim, tu smo da osiguramo kamperima uživanje u magično provedenom vremenu, u sigurnom okruženju gde oni mogu da budu ono što jesu, uče jedni od drugih i sjajno se provedu, daleko od redovnih životnih odgovornosti i procesa lečenja raka.

Kаmpеrimа, а pоsеbnо vоditеlјimа zаbrаnjеnа је kоnzumаciја bilо kоје vrstе alkoholnоg pićа, dоk је duvаn dоzvоlјеn vоditеlјimа, vоlоntеrimа i prоfеsiоnаlcimа аli tаkо dа ih kаmpеri u tоmе nе vidе.


 Koristi koje se dobijaju Kampom:

Smanjenje bolešću izazvane anksioznosti

Kampovi su efikasni modeli za smanjenje straha i anksioznosti kod dece sa malignim bolestima. Pružaju im mogućnost da uđu u interakciju sa drugom decom i nauče kako da se izbore sa kancerom. Studija koju su radili Bluebond-Langner, Perkel, Goertzel, Nelson, & McGeary (1990) je bila osmišlјena kao neformalni razgovori o kanceru i lečenju sa kamperima čija je dijagnoza kancer, a koji su prvi put u kampu.

Rezultati su pokazali da neformalne diskusije na temu kancera povećavaju znanja dece o samoj bolesti i njenom lečenju. Najvažniji rezultati su stečeno i uvećano znanje u svakoj grupi, naročito u mlađim grupama. Studija je pokazala veliko oslobađanje dece da otvoreno pričaju o svom tipu kancera i načinu lečenja. Deca u studiji se često predstavlјaju kroz svoj oblik kancera i otvoreno diskutuju o sporednim (neželјenim) efektima lečenja i na koji način izlaze na kraj sa svim tim. U izveštaju stoji i da je svo stečeno znanje o kanceru korisno uticalo kod učesnika kampa na stvaranje bolјe slike o sebi samima i doprinelo samopomoći u prilagođavanju i prevazilaženju bolesti.

Iskustvа kаmpа ММS

Nеfоmаlnе diskusiје nа tеmu bоlеsti, оsеćаnjа ili rаzgоvоrа о rаznоvrsnim društvеnim tеmаmа, nikаdа sе nе nаmеću, аli su kоnstаntnо pоdsticаnе. Pоdstiču sе unаprеd оdrеđеn rаspоrеdоm pо sоbаmа, zаhtеvimа dа sе mеstа zа sеdеnjе pri оbеdоvаnju kоnstаntnо mеnjајu, pоdеlоm u grupе u оdnоsu nа gоdištа kаmpеrа štо uјеdnо i nеdozvolјava odvajanje u sаmоstаlnе grupicе.

Pоdеlа u stаrоstnе grupе uјеdnо pојаčаvа оsеćај pripаdnоsti, јаčаnjе tаkmičаrskоg duhа i оsеćај pripаdnоsti.

Vоditеlјi, vоlоntеri kао i prоfеsiоnаlci nа kаmpu su u оbаvеzi dа аktivnо učеstvuјu u svim аktivnоstimа u kојimа su glаvni аktеri sаmi kаmpеri. Pоsеbni stоlоvi i mеstа zа njih nе pоstоје.

Аktivnоsti nа kаmpоvimа su оsmišlјnе tаkо dа sе kаmpеru nе pružamоgućnоst dа svоје vrеmе kоristi uz igricе nа pаmеtnim tеlеfоnimа i rаčunаrimа, uz intеrnеt ili tеlеviziјu. Dоkаzаnо је dа vеliki uticај nа pоvučеnоst i оtuđеnоst dеcе imајu bаš tе sprаvicе, Sprаvicе „lаkе i јеdnоstаvnе zаbаvе“ (tеlеfоni, rаčunаri, tеlеviziја, intеrnеt)[2].

Оdustvо istih budi i prоdublјuје žеlјu dеcе zа upоznаvаnjеm svеtа оkо sеbе, budi mаštu, budi krеаtivnоst, krеаtivnоst kоја sе nа kаmpu mаksimаlnо pоdstičе i krоz vеоmа rаzličitе vrstе rаdiоnicа.


Psihоlоškе rаdiоnicе. Zаštо?

Psihološke radionice su potrebne na kampu ovog tipa jer je psiholosko osnaživanje bitan faktor u uspešnom prevladavanju razvojnih kriza svakog deteta, a posebno dece koja su imala iskustvo dugotrajnog lečenja. Iako u sklopu ovih radionica uvek ima par manjih igara koje su zabavnog karaktera i imaju funkciju da decu opuste, motivišu i pripreme za dalјe aktivnosti, osnovni cilј psiholoških radionica je pre svega edukacija i angažovanje kognitivnih i emocionalnih potencijala dece. Edukacija se ostavaruje na nekonvencionalne načine, kroz igru i interakciju učesnika, decentraciju kroz igranje uloga tj.„kao da“ situacije. Veštine koje deca tokom radionica stiču (i uvežbavaju) su praktične, heterogene pa samim tim i primenlјive u različitim životnim situacijamai od velike koristi su ne samo u periodu odrastanja nego i kasnije u zreloj dobi.

Socijalne veštine. One deci omogućavaju da samostalno rešavaju sukobe (pri tom razvijaju kreativno mišlјenje), da primenjuju postulate uspešne komunikacije, tj. da aktivno slušaju i šalјu jasne poruke. Poseban naglasak se stavlјa na uvežbavanje asertivnosti, osvešćivanju i ostvarivanju sopstvenih prava, ali i uvažavanja tuđih. Deca se podstiču se da ne podleglu nužno konformizmu, već da razvijaju kritičko mišlјenje, da zauzmu i argumenovano odbrane svoj stav, ali uz uvažavanje različitosti mišlјenja. Socijalizacija podrazumeva i „team building“ veštine –deca kroz igre uviđaju značaj partnerstva, uče kako da budu dobri timski igrači i šta je potrebno za uspešno liderstvo. Usvajanje ovih socijalnih veština deci omogućava razvoj adekvatnih strategija ponašanja, deca postaju samostalnija i sigurnija u sebe. Upravo to, povećanje autonomije i samopouzdanja, je još jedan od cilјeva psiholoških radionica. Zahvalјujući heterogenosti radioničarskih grupa, deca se uče da tolerišu različitost. Bitna karakteristika psiholoških radionica jeste insistiranje na atmosferi prihvatanja i neosuđivanja, svako mišlјenje se čuje i poštuje. Kada je međusobno prihvatanje i uvažavanje uspostavlјeno, otvara se put ka samoprihvatanju kao osnovu zdravog samopouzdanja.

Aspekt radioničarskog rada na koji smo posebno obratili pažnju je razvijanje emocionalane inteligencije dece. Ono na šta su deca konstantno, tokom svih radioničarskih aktivnosti, bila podsticana jeste da „osluškuju“ svoja osećanja u datom momentu. Kada prepoznaju svoje emocije, deca se uče da ih prihvate, adekvatno izaze (pokretom, zvukom, grafičkim prikazom…) i njima uspašno ovladaju. To je dobra osnova i za razvoj empatije koja povećava grupnu koheziju.

Pored sticanja novih iskustava i veština, često se dešava da tokom raznih aktivnosti koje uklјučuju psihološke radionice, deca otkriju kod sebe po neki skriveni talenat.

Katarina Gačević

Psiholog nа kаmpu


Glumаčkе rаdiоnicе? (drаmskе igrе).Zаštо

Koristeći različite dramske tehnike dajemo dеci priliku da se osnažе u pokazivanju autentičnog izraza, razviju kreativnost, bolјe komunicirајu sa drugima, bolјe razumeјu svet i različite situacije u kojima se nalazе, isprobavamo drugačije načine reagovanja, dopustimo dеci da budu tо što jesu, bez kritike i samo-kritike, radujemo se, smejemo, igramo, opuštamo i fokusiramo. Vežbamo bivanje u trenutku i autentično reagovanje na date okolnosti umesto naučenog.

Potencira se svesna prisutnost u “ovde i sada” i kontakt sa prisutnom emocijom, kao i slušanje partnera i reakcija na trenutnu realnost umesto naučenog odgovora. Dolazimo u kontakt sa različitim osećanjima, prepoznajemo ih i dopuštamo da se ispolјe, dinamikom kojom sam kаmpеr želi i može. To vodi otvaranju, bolјem razumevanju sopstvenih akcija, te bolјoj komunikaciji sa drugima, kao i većem poštovanju sopstvenih potreba.

Kroz improvizaciju razvijamo kreativnost i dopuštamo sebi grešku, dopuštamo pokušaje, manje ili više uspešne, dopuštamo unutrašnjim sadržajima da izađu, bez kritike i straha od “greške”. To pomaže da budemo u većem kontaktu sa onim što nosimo, te da prepoznamo unutrašnje bogatstvo kome možda nismo dali priliku da se ispolјi i nismo ga prepoznavali kao bogatstvo.“

Kroz različite uloge vežbamo stavlјanje u “tuđe cipele”, što nam omogućava da razumemo različite uglove za istu situaciju, te bolјe razumemo druge lјude, ali i sebe u različitim društvenim dinamikama. Bolјe razumevanje situacije i drugih lјudi, donosi nam više saosećanja i povezivanja s drugima, što obogaćuje duh i utiče na osećaj uklјučenosti u život.

Prepoznajemo i vežbamo sopstveno izražavanje različitih emocija, što utiče na jasniju i bolјu komunikaciju sa okolinom. Osvešćavanje sopstvenih emotivnih stanja stavlјa nas u poziciju bolјeg razumevanja sebe, što vodi do praćenja svojih potreba i većeg samopoštovanja.

Vоditеlјi glumаčkih rаdiоnicа nа kаmpu „Grupа АKТ“


SPОRТSKО-RЕKRЕАТIVNЕ RАDIОNICЕ

Rеtrоspеktivоm svојih dеsеt gоdinа rаdа kао nаstаvnikа fizičkе kulturе u škоli kао i оvih dеsеt dаnа u kаmpu,mislim dа su dеcа,zdrаvа ili nе,nеdоvоlјnо fizički аktivnа,štо оd prеtеrаnе rоditеlјskе brigе štо оd nеоsnоvаnоg оslоbаđаnjа оd strаnе lеkаrа.

U zаvisnоsti оd stеpеnа bоlеsti ili оštеćеnjа,svаkо dеtе mоžе biti rеdоvnо аktivnо,јеr fizičkа аktivnоst dоprinоsi јаčаnju mišićа,prаvilnim rаstоm kоstiјu,pоdstičе prаvilnu kооrdinаciјu pоkrеtа.

Svаkоdnеvnо krеtаnjе,bоrаvаk nа čistоm vаzduhu i fizičkа аktivnоst rаzviјајu оsеčај оdvаžnоsti i оdgоvоrnоsti kоd dеtеtа,pоmаžе u јаčаnju sаmоpоuzdаnjа kао i u оslоbаđаnju оd nеgаtivnih еmоciја nа zdrаv nаčin.

Маriја Мitrоvić

Kооrdinаtоrkа zа spоrt. Nаstаvnicа fizičkоg vаspitаnjа i mајkа dеtеtа lеčеnоg оd rаkа.


Umеtničkе rаdiоnicе (šivеnjа, plеtеnjа, kuvаnjа)

Kulturа stаnоvаnjа, kulturа pоnаšаnjа, kulturа kоmunikаciје… sinоnimi su i pојmоvi zа dеlаtnоsti sа kојimа sе nаšа dеcа i mlаdi rеtkо sustrеću. Јеdаn оd rаzlоgа је nеzаintеrsоvаnоst društа zа učеnjеm nајmlаđih nоvim.

Nа kаmpu Мi mоžеmо svе dеcа sе učе rаznim vеštinаmа, kаkо štо su kuvаnjе (sprеmаnjе оbrоkа), ušivаnjе zаkrpа i dugmаdi, lеpоm pоnаšаnju, kао i rаzlikе u lеpоm pоnаšаnju u srеdinаmа drugih kulturа i nаciја.

Umеtničkе rаdiоnicе crtаnjа i vајаnjа zа nајmlаđе dо prаvnjеnjа kоrisnih prеdmеtа zа upоtrеbu оd dоstupnih i prirоdnih mаtеriјаlа. Маtеriјаlа kоје nаlаzimо u prоstоru u kоmе sе nаlаzimо.


 

 

Pripremili i obradili

Dragana i Vladimir Radulović

ByAdministrator

Pustolovina završena!

001-paintball-MMS Deset nezaboravnih dana na obroncima Tare i Zlatibora prošlo je kao dlanom o dlan. Trideset osam Mladica uz petnaest voditelja uspešno ja završilo izvođenje Prvog kampa za decu lečenu od raka u Srbiji bez pratnje roditelja. Cilj je ostvaren. Strahovi, nesigurnost, potištenost, povučenost… sve je nestalo uz aktivnosti i radionice temelno osmišljene sa ciljem oslobađanja što jačih emocija i kreiranja što većeg broja slika u malim glavama. A opet uz želju da im pokažemo i dokažemo da oni mogu SVE.

092-SAJ-MMSBez i jedne povrede naš mali-veliki kamp Mi Možemo Sve 2013 završen je dolaskom autobusa i dočekom nestrpljivih roditelja na platou ispred glavne železničke stanice Beograd. Suze i smeh, kao to već sve ide uz rastanak samo je potvrdilo dobru organizaciju i dobro osmišljenu avanturu.

Sigurni smo da veliki broj radionica i aktivnosti ne bi bili u mogućnosti da se izvedu da smo kojim slučajem imali roditelje uz sebe. Žao nam je jedino što su se mnogi oslobodili stida glume tek pri kraju, ali to nam govori nešto.

Nikoga nije bilo da se nije popeo uz veštačku stenu pripremljenu od strane naših prijatelja iz Specijalne Antiterorističke Jedinice MUP-a Srbije. Nikoga nije bilo da nije seo na žičaru najvišeg vrha na Zlatiboru, Tornika. Nikoga nije bilo da nije prošetao bos dobro poznatom “Tepih livadom” na Tari.

201-tornik-202Svaki dan nam je počinjao uz jutarnju gimnastiku, ali ne običnu i svakodnevnu već uz ritam popularne Zumbe. Pa preko radionica glume, heklanja, kuvanja, košenja, vajanja, crtanja, bontona, gledanja u zvezde i gledanaj u mesec. Gledali smo i Saturn i njegove prstenove. Obišli smo celu Zapadnu Srbiju.

Valjali smo se po svakoj travčici na koju smo naišli. Učili smo kao da istaknem svoje JA, a opet da se ne posvađam sa ljudima oko sebe. Padali smo i sa kreveta, derali se i vrištali uz padine Zlatibora, grejali se uz logorsku vatru… i nije nam bilo dovoljno jer ipak MI MOŽEMO SVE.

108-tara-MMSJedno veliko hvala svima onima koji su podržali naš kamp, a posebno voditeljima koji su nesebično svoje znanje i vreme maksimalno uložili u divnu decu, decu u kojima smo budili i probudili samo ono najlepše što imaju.

Dragi roditelji, imate divne sinove i divne kćeri. Uz obećanje da ćemo se ozbiljno potruditi i sledeće godine da kamp ali novog imena “MI MOŽEMO SVE 2014” još jednom sprovedemo.

Hvala svima….

Veliki broj naših fotografija pogledajte na našoj Facebook stranici

Klik  za Izveštaj KAMPA MMS 2013


 

ByAdministrator

PUSTOLOVINA JE POČELA! – MI MOŽEMO SVE!

Sa platoa ispred glavne Železničke stanice u Beogradu danas u 10 sati pun autobus Mladica (dece i mladih lečenih od raka od 7-18 godina) iz cele Srbije sa volonterima obučenim na treninzima udruženja “Čika Boca”, otisnuo se u desetodnevnu pustolovinu na Zlatiboru – prvi samPUSTOLOVINA JE POČELA!ostalni kamp “MI MOŽEMO SVE!” bez pratnje roditelja!

Ispratili su nas tate i mame, drugari, kolege iz srodnih udruženja i darodavci i pokrovitelji iz Ministarstva zdravlja, državni sekretar g. Periša Simonović i g. Dušan Milisavljević iz skupštinskog Odbora za zdravstvo. Ispratili su nas i ekipe iz RTS i B92, pa nas gledajte kako vam mašemo iz autobusa i na njihovim programima!

Bilo je puno uzbuđenja, osmeha, poneka suza na rastanku, novih poznastava, sve u svemu, tek smo na početku otkrivanja kamperske avanture…  Videćemo se za deset dana i pričaćemo vam kako je bilo!

VIdeo prilog:

B92 – PRILOG O KAMPU “MI MOŽEMO SVE!”

 

 

 

ByAdministrator

Trening volontera za kamp “Mi možemo sve” 2013!

Danas je održan trening volontera za kamp “Mi možemo sve”, prvi put u Srbiji, po akreditovanom metodu svetske asocijacije kampova za decu sa rakom. Odabrana ekipa mladih ljudi i seniora, kojima će roditelji poveriti decu na 10 dana, je naporno radila skoro čitavog dana.
Teme su bile od komunikacije sa decom, potencijalnih poteškoća u radu sa decom i potencijalno moguće očekivanih nepredviđenih situacija, do postavljanja i definisanja pravila na kampu i saveta kako u određenim situacijama treba reagovati. Ovim treningom smo želeli da zaokružimo sve dosadašnje sastanke sa volonterima i da prenesemo i primenimo znanja i dobre prakse iz razvijenog sveta,  sa odabranom ekipom izuzetnih ljudi, koji će pokloniti svojih 10 dana, a isto tako za uzvrat doživeti neprocenjivo iskustvo.
Kamp “MI MOŽEMO SVE!” treba da pruži:
•prijateljsko okruženje,
•osmišljene programe i aktivnosti
•strukturisan sistem podrške radnog tima kako bi se izašlo u susret svim njihovim potrebama.

Sve ove potrebe utkane su u osnovnu strukturu i program kampa što doprinosi da se svako dete-kamper oseti uključenim i da iskusi sve aktivnosti kampa.

porpu
IMG_0202

 

Jedva čekamo da krenemo 12.7.2013. u avanturu. — još fotografija možete pogledati  klikom na – Poslednji trening volontera za Kamp “Mi možemo sve”.
Velika zahvalnost ljudima dobre volje i velikog srca koji su omogućili da u opuštenoj atmosferi i uz finu hranu odradimo veliki posao danas.
Hvala na gostoprimstvu naših prijatelja iz Grupa 484.
ByAdministrator

MMS 2013

ZDRAVLJE NIJE SAMO ODSUSTVO BOLESTI. ZDRAVLJE JE LJUBAV,RADOST, DRUŽENJE, IGRA…

DECA KAMPA

Prvi put kada pitate devetogodišnje dete o njegovoj dijagnozi i kada kao iz topa kaže “neuroblastom”, jednako brzo kao što bi drugo dete reklo “lopta, sunce…”, prvo pomislite da je nemoguće da se radi o detetu, i da to dete ima rak .

Dečji kamp za samo 10 dana promeni puno toga. Počinjemo sa igrama razbijanja leda i upoznavanjem, a onda ispitujemo i prevazilazimo sa njima sopstvene granice fizičkih izazova, kao što je paintball, streličarstvo, zip-line, zabavno druženje i pesma uz gitaru pored logorske vatre, gluma i pokret.

A oni dobro znaju da se međusobno najbolje razumeju. Dele svoje emocije. Svi su prošli iste izazove. Sve aktivnosti se obavljaju pod budnim okom medicinske sestre i pedijatra. Pošto se radi o samostalnom kampu, a to znači da su deca bez pratnje roditelja, onda smo zadužili po jednog odraslog (voditelja/volontera) na troje dece. Naši voditelji/volonteri su prošli trening pre kampa. Ukratko, obezbedili smo bezbednu i zabavnu sredinu za sprovođenje kampa.

TINEJDŽERI KAMPA

Biti tinejdžer nosi sa sobom dosta izazova, koji su karakteristični za taj period života. To je period traženja svog puta u svet, kroz ubrzani rast, podivljale hormone, prve ljubavne sastanke, kliku, nezgrapnost… A sada dodajte rak.

I njima se na kampu pružaju različiti izazovi. Slični kao i za mlađu decu. Razgovaramo o ljubavnim jadima, trombocitima, implantima, kontrolama, šta ih muči. Najvažnije je da oni ostaju povezani kroz nevidljivu mrežu i da pomažu jedni drugima i posle završenog kampa. Kući odlaze s većom količinom ljubavi i samopouzdanja prema sebi i drugima nego što su imali pre kampa.

VOLONTERI KAMPA

Konkurs za traženje volontera je otvoren u aprilu mesecu, i bio je otvoren do 15.maja. Prijavilo se 65 potencijalnih volontera. Odabir smo timski radili sa psihologom Katarinom Gačević u Beogradu i Novom Sadu. Na svima nama je bio težak posao odabrati 15 ljudi, koji će ispuniti naše visoke kriterijume i zahteve.

Kamp “MI MOŽEMO SVE!” je usmeren prvenstveno na doživljaj samih kampera. Mi, kao organizacioni radni tim, tu smo da osiguramo kamperima uživanje u magično provedenom vremenu, u sigurnom okruženju gde oni mogu da budu ono što jesu, uče jedni od drugih i sjajno se provedu, daleko od redovnih životnih odgovornosti i procesa lečenja raka.

Naši volonteri poštuju PORPU pravila:

 

Tim volontera/voditelja je 30.6.2013. prošao edukaciju kao pripremu za kamp.

Edukacija je podrazumevala njihovo međusobno bolje upoznavanje pre samog kampa. Potom upoznavanje sa bolešću, i time šta bolest učini detetu, porodici, kakva se stanja mogu prepoznati. Edukacijom su se podelile uloge volontera na kampu, i istaknuto da će sve biti veoma zahtevno i fizički i psihički, i da su deca/kamperi na prvom mestu, pa svi ostali. Mi smo neizmerno zahvalni na njhovoj bezrezervnoj spremnosti da se upuste u avanturu. Trudili smo se da ih što više pripremimo na ovaj jedinstveni i u potpunosti novi vid kampa za ovu decu.

Naš kamp MMS je održan na Zlatiboru i Tari, u prelepom krajoliku, sa puno zelenila, šume. Veoma povoljni klimatski uslovi i za poboljšanje krvne slike, ali i opšteg zdravstvenog stanja. Napravili smo promenu u životima ove dece i mladih. Imali smo tri volontera/ ortaka koji su se i sami lečili od raka u detinjstvu. i reakcija ovih volontera, na kamp je da im je bilo veoma korisno i značajno.

ŠTA ČINI KAMP POSEBNIM(OSIM LJUDI) ?

1 . Kamp je besplatan za sve učesnike : košta nas oko 360€ po učesniku (i kamperi i voditelji), tokom 10 dana trajanja kampa. Finansiranje kampa je iz donacija.

2. Medicinski tim koji obavezno sačinjava pedijatar i medicinska sestra su tu pre svega preventivno za stanja koja su inače karakteristična i za vršnjake ove dece. Tim je sa dijagnozama i trenutnim zdravstvenim stanjem upoznat pre početka kampa. Priručna apoteka je pravljena po preporuci pedijatra koji je bio angažovan na kampu MMS.

3. Svi su dobrodošli: Intenzivan tempo na kampu je sa ciljem da se većina kampera oproba u većini aktivnosti po prvi put, kao što su streličarstvo, pejntbol, zip-lajn, heklanje, bojenje tekstila, gluma, radijski voditelj….

Saradnja sa Biljom i Jankom Tipsarevićem je počela tokom zime 2012, kada su na muzičkoj večeri u klubu „Magacin“ skupljali novac za protezu noge, sada pokojnog Damjana Zekića. Posle toga je usledila saradnja kroz aukciju Oakley naočara koje nosi Janko. Posle posete udruženju, Janko je prijavio Čika Bocu, kao charity organizaciju ATP, i dobili smo 10.000,00 evra kao donaciju, koju smo namenili kampu „Mi možemo sve“.

Početkom 2013. krenulo se u veliko planiranje kampa i aktivnosti.

  1. Napravljen je plan sprovođenja kampa, po ugledu na kamp “The Hole in the Wall” (holeinthewallgang.org)
  1. Na sajtu http://kamp.cikaboca.org, objavljen je poziv za prijavljivanje dece za kamp, a takođe je poziv upućen preko onkoloških odeljenja svih 5 bolnica u Srbiji (3 u Beogradu (Univerzitetska dečja klinika – Tiršova, Institut za majku i dete “Vukan Čupić”, i Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, Novi Sad i Niš)
  2. Objavljen je konkurs za traženje volontera/voditelja. Volonteri/voditelji su traženi prema određenim zahtevima. Zahtevi su bili od volontera/ortaka, do profesionalaca. Od glumaca, likovnjaka, do pedijatra, medicinske sestre.
  3. Konkursi i za prijavljevanje dece i volontera su trajali do 15.5. 2013.
  4. Posle toga je usledila selekcija volontera. Napravljeni su sastanci sa prijavljenim volonterima u Beogradu i Novom Sadu. Tim za odabir volontera su činili roditelji, psiholog i konsultant Čika Boce.
  5. Napraviti uži krug je bilo teško, i zahtevno.
  6. Kriterijumi za izbor kampera, je dijagnoza neke vrste maligniteta, da su uzrasta od 7 do 18 godina, i poželjno da je period remisije kraći.
  7. Konačni spisak dece se od početno zamišljenih 35-oro, popeo na 38 dece. Predstavljamo broj dece po klinikama gde su se lečili.
  8. Veoma je izazovno raditi sa decom različitih uzrasta i različitih ineteresovanja, različitih socijalnih i ekonomskih statusa, različitih sredina.

PODRŠKA POJEDINACA, FIRMI I INSTITUCIJA

Naš kamp je dobio i zvanično pokroviteljstvo Ministarstva zdravlja Republike Srbije.

U ime Ministarstva zdravlja nas je na kamp ispratio Prim. dr Pеrišа Simоnоvić, držаvni sеkrеtаr i predsednik Odbora za zdravlje i porodicu Narodne skupštine dr Dušan Milisavljević. Naš kamp su pomogli mnogobrojni donatori.

ByAdministrator

Značaj kampova i vikend okupljanja

Dragi moji,

MI MOŽEMO SVE

Potaknuta komentarom na našoj FB stranici na temu izleta za roditelje, shvatih da imamo propust. Propust je da treba objasniti potrebu organizovanja i sprovođenja zajedničkih vikenda i kampova za lečenu decu i za njihove roditelje.

Nisam znala da drugi to shvataju kao neki hir, zabavu i ništa više. Mi koji se bavimo svim ovim, znamo da nije tako. Ne želim da ovo izgleda kao opravdavanje za sprovođenje izleta, kampova, nego da pokažem zašto su ove stvari dokazano korisne i primenjuju se dugi niz godina u svetu. Mi naravno kaskamo u svemu, pa i u ovome. Hvala na drugačijim mišljenjima. Veoma su dragocena, jer tako shvatimo gde možda grešimo i šta treba menjati.

Dečji kancer više ne važi kao neizbežno smrtonosna bolest. Pogađa celu porodicu. Ova deca rastu sa puno ograničenja, al su ipak samo deca i žele da budu tretirani na isti način kao i deca koja nemaju kancer. Žele da trče, da se igraju, i uživaju da budu sa ostalom decom.

Na kampovima, zajedničkim vikendima, se sem boravka na vazduhu i na odgovarajućoj nadmorskoj visini, obezbeđuje rekreacija, kao i učenje veština korisnih za suočavanje sa mnogobrojnim pitanjima koja proizilaze iz lečenja. “Nevidljivo” se obrađuju krupne psihološke teme kroz razne sadržaje.

Deca u principu, pate od anksioznosti (depresije), zatvorena su u sebe, pate u vezi svog telesnog oštećenja, brinu o tome kako će ih okolina (vršnjaci) prihvatiti. Anksioznost je izražena i tokom remisije.

Istraživači su zaključili da su deca sa malignitetom anksioznija od dece obolele od hroničnih, ali ne tako opasnih bolesti i da ta anksionznost raste sa svakom novom posetom klinici.

Kampovi/vikendi su efikasni za smanjenje straha i anksioznosti kod dece sa malignim bolestima. Pružaju im mogućnost da uđu u interakciju sa drugom decom i nauče kako da se izbore sa kancerom. Rezultati istraživanja (Bluebond-Langner, Perkel, Goertzel, Nelson, & McGeary (1990)) su pokazali da neformalne diskusije na temu kancera povećavaju znanja dece o samoj bolesti i njenom lečenju.

Deca se oslobode da otvoreno pričaju o svom tipu kancera i načinu lečenja. Za većinu kampera iskustvo drugih koji su već bili u procesu lečenja je izuzetno koristan oblik učenja. Razmena iskustava je dragoceno zbog stvaranja slike o sebi, i doprinosi samopomoći u prilagođavanju i prevazilaženju bolesti.

Promena fizičkog izgleda je stalni podsetnik da su deca sa kancerom drugačija od druge dece. Ova deca imaju problem sa samopoštovanjem i samopouzdanjem u odnosu na vršnjake i straha od odlaska u školu, što utiče na detetovo emocionalno i socijalno prilagođavanje. Učesnici u studiji Ross and Ross (1984), su zapazili da vraćanje dece u školu prati zadirkivanje zbog opadanja kose od hemioterapija, smanjenja ili povećanja telesne mase, i taj emocionalni bol je veći od bilo kog fizičkog bola. Tokom detinjstva, fizički izgled i socijalna prihvaćenost su važni preduslovi prilagođavanja.

Upravo na kampovima/ vikendima deca su u mogućnosti da komuniciraju sa drugima koji su isti kao i oni sami, i onda su u stanju da shvate da nisu jedini. Deca su u stanju da kažu jedna drugima kroz šta su prošla prilikom lečenja, o fizičkim promenama koje su doživela i kako su se suočavala sa tim promenama. Ovakvi /vikendi donose mogućnost da deca sa kancerom otkriju neka nova interesovanja, veštine, razviju samopoštovanje i povećaju svoje sposobnosti (Varni, et al., 1995).

Prema istraživanjima, deca sa kancerom, boraveći u kampu ili nekom zajedničkom vikendu, pre svega poboljšavaju sliku o sebi i povećavaju samopoštovanje. Kamp pomaže deci da se lakše suoče sa vraćanjem i uklapanjem u svoje socijalno okruženje, poboljšava uspeh u školi (Melman & Sanders, 1986).

Kada se deca osećaju sposobnom, ona su u stanju da se osećaju dobro, sama sa sobom i u interakciji sa drugima i manje su zabrinuta (Children’s Oncology Camps of America, 2002).

Isto sve ovo važi i za roditelje. Roditelji se nalaze u situaciji, koja nije prirodna. Nije prirodno da roditelj brine o bolesnom detetu. Nosi ogroman teret, koji podrazumeva detetovo zdravlje I brigu o detetovom životu, brigu o drugim članovima porodice, o njihovim potrebama, o egzistenciji, duhovnosti, smislu, besmislu…. Sve je to vrlo teško, iscrpljujuće i puno preispitivanja, sumnji, strahova. Dokazana je isceljujuća moć razmene iskustava sa drugim roditeljima. I stoga neformalno nazvana “druženja” roditelja su lek za dušu, lek za ponovno vraćanje samopouzdanja i vere da ipak nije sve tako strašno.

Život treba gledati sa puno strana. I sve ono što je ružno, iznedri i nešto dobro.