Podrška

za adolescente i mlade suočene sa rakom i njihove porodice

Čitaš sve o: MOŽDA MOJE DETE IMA RAK?

ByAdministrator

Zašto analize krvi?!?!

Svi smo po nekada vadili krv i davali je za analizu, čitali rezultate, gledali njihove “vrednosti” i posle dva minuta zaboravili šta smo i čitali. Međutim kada je u pitanju naše dete onda se neki od nas i zadrže na tom papiru koji jedva čekamo da doturimo doktoru da nam pročita i “prevede”.

Za sve one roditelje koji se nerviraju zbog šturih odgovora lekara evo malo više objašnjenja šta to kola našim venama i u kojim su “vrednostima”.  Laboratorijski nalazi su, bar za većinu naše prosečno obrazovane populacije, još tajanstveni vid komunikacije između lekara različitih specijalnosti.

Kada je reč o laboratorijskom ispitivanju krvi, ono podrazumeva dve vrste analiza:

  • onih koje su usmerene ka ispitivanju vrste, broja, odnosa i izgleda ćelijskih elemenata krvi, poznatih pod imenom “krvna slika”
  • i drugih, kojima se proverava biohemijski sastav krvi i na osnovu toga ustanovljava rad ili stanje pojedinih organa i tkiva.

Te analize počinju uzimanjem krvi, najčešće iz jagodice prsta ili vene na ruci, a u tom uzorku se zatim testiraju različiti sastojci, zavisno od toga šta lekar želi da proveri. Najčešće je to broj crvenih ili belih krvnih zrnaca i koliki je njihov odnos…

Ove analize su neophodne da bi se postavila valjana dijagnoza i usmerilo lečenje širokog dijapazona bolesti.
Uzimanje krvi traje veoma kratko i mnogi smatraju da je gotovo potpuno bezbolno, a u većini laboratorijskih analiza ne prethodi nikakva specijalna priprema, baš kao što se nakon preduzimanja ove dijagnostičke procedure ljudi odmah mogu vratiti svojim uobičajenim aktivnostima. Ipak, u cilju dobijanja što verodostojnijih rezultata, najčešće se savetuje uzdržavanje od jela na dvanaest sati pre davanja krvi.

Normalne vrednosti krvi

To su vrednosti koje pokazuju statistički nivo pojedinih parametara krvi kod većeg dela zdrave, odrasle populacije. Kad pacijent dobije podatak da njegovi nezultati “nisu normalni”, reč je o odstupanju od tih normalnih vrednosti i ne mora značiti da se na osnovu toga može sa sigurnošću ustanoviti kakva je vrsta promena nastupila: lekar će tek uz druge dijagnostičke procedure moći da kaže šta takav rezultat znači u svakom pojedinačnom slučaju.

Kada sam pretraživao internet na ovu temu iznenadila me je činjenica da skoro svaka ustanova ima svoje “normale ili referentne” vrednosti. 

KOMPLETNA KRVNA SLIKA (KKS)

Zašto se obavlja ova analiza?
Kompletna krvna slika se radi zbog procene opšteg zdravstvenog stanja i otkrivanja raznovrsnih poremećaja poput anemija, infekcija, stanja uhranjenosti organizma i izloženosti otrovnim materijama, malignih bolesti.

Kada se vrši testiranje?
Kao deo rutinskog lekarskog pregleda.

Uzorak?
Krv se uzima iz vene ruke ili jagodice prsta, odnosno iz pete kod novorođenčadi. KKS uključuje broj leukocita, eritrocita i trombocita, eritrocitne konstante (MCV, MCH, MCHC, RDW), trombocitne konstante (MPV, PDW), diferencijalnu krvnu sliku (podvrste leukocita: neutrofili, eozinofili, bazofili, monociti, limfociti), hemoglobin i hematokrit.

Šta testiramo?

Bela krvna zrnca se stvaraju u koštanoj srži i štite organizam od infekcija. Učestvuju u imunom odgovoru. Postoji pet različitih vrsta belih krvnih zrnaca; sve one su deo odbrane organizma protiv najezde infektivnih i drugih štetnih materija. Kada je njihov broj uvećan, to ukazuje da telo proizvodi veći broj ovih ćelija, odnosno da je napadnuto, na primer bakterijama. Ako je njihov broj manji, povećava se rizik od infekcije. Leukopenija, smanjenje broja belih krvnih zrnaca, javlja se i kod virusnih infekcija, u stresnim situacijama, kod opšte slabosti organizma, kao i kod pacijenata na radioterapiji. Uzimanje pojedinih lekova takođe može da dovede do smanjenja broja belih krvnih zrnaca i zato se kod takvih pacijenata moraju sprovoditi redovne laboratorijske analize.

Zašto se obavlja ova analiza?

Ako lekar sumnja da se radi o infekciji ili alergijskoj reakciji, ali i u slučajevima praćenja efekta preduzetog lečenja (kod primene lekova koji smanjuju broj belih krvnih zrnaca).

Kada se vrši testiranje?
Ono je najčešće deo celokupnog pregleda krvi (kompletna krvna slika), zajedno sa brojem eritrocita i trombocita.

Uzorak?
Iz vene na ruci ili jagodice prsta, ili iz pete kod novorođenčadi.

Osnovna funkcija Leukocita je obrana organizma od infekcije, pri čemu svaka određena populacija leukocita ima zasebne funkcije.

Neutrofilni  (NEUT) granulociti zajedno s Monocitima (MONO) čine osnovu fagocitnog obrambenog sistema u organizmu. Na ovaj način učestvuju u obrani organizma od bakterijskih infekcija.

Eozinofilni (EOS) granulociti učestvuju u odbrani organizma od alergijskih agensa i parazitarnih infekcija.

Limfociti (LYMPH) proizvode antitela i učestvuju u odbrani od virusa.

Bazofilni (BASO) granulociti su najmanje zastupljena populacija leukocita u perifernoj krvi i takođe učestvuju u alergijskom odgovoru.

normalne vrednosti: Odrasli-3,8-10; Deca-5-13 xE9/l

Eritrociti su ćelije koje sadrže hemoglobin i učestvuju u prenosu kiseonika i ugljen dioksida u organizmu. Eritrocitne konstante se izračunavaju iz broja eritrocita, koncentracije hemoglobina i hematokrita i daju informaciju o kvalitetu eritrocita.

MCV (mean cell volume) – prosečni volumen eritrocita – daje informaciju o veličini eritrocita Normalne vrednosti su 81 – 99 fl

MCH (mean cell hemoglobin) – prosečna količina hemoglobina u eritrocitu Normalne vrendosti su 29-32.9 pg

MCHC (mean cell hemoglobin concentration) – prosečna koncentracija hemoglobina u litru eritrocita Normalne vrednosti su 310 – 350 g/l

RDW (red cell distribution width) – mera varijabilnosti veličine eritrocita Normalne vrednosti su 11,5-16,5 %

Brzina sedimentacije eritrocita (SE) je nespecifični pokazatelj upale, povišena je kod infekcija, artritisa, reumatske groznice, infarkta miokarda, malignih bolesti, također i za vreme trudnoće i nakon intenzivnog vežbanja.

Snižene vrednosti eritrocita: anemije,gubitak krvi usled krvarenja.

Povišene vrednosti eritrocita: mogu biti i kod zdravih ljudi.

Normalne vrednosti su od 3,86 x 1012/l do 5,08 x 1012/l za ženu i od 4,34 x 1012/l do 5,72 x 1012/l za muškarce).

Hemoglobin je sastojak crvenih krvnih zrnaca eritrocita. On je “nosač” kiseonika u krvi. Svakim udahom krv u plućima dobija kiseonik i zahvaljujući upravo hemoglobinu distribuira ga do svih tkiva i organa. Kada se oslobodi kiseonik prekopotreban za nesmetani rad ćelija, za hemoglobin se umesto njega vezuje ugljen dioksid. Ovaj ciklus se zatvara vraćanjem krvi u pluća, oslobađanjem ugljen dioksida i novim vezivanjem kiseonika.

Normalne vrednosti su od 3,86 x 1012/l do 5,08 x 1012/l za ženu i od 4,34 x 1012/l do 5,72 x 1012/l za muškarce).

Krvne pločice ili trombociti su po veličini mnogo manje od belih ili crvenih krvnih zrnaca, a imaju ulogu zaustavljanja krvavljenja kada dođe do oštećenja krvnih sudova. Trombociti su ćelije koje učestvuju u zgrušavanju krvi, manjak trombocita izaziva sklonost krvarenju, višak izaziva pojačano zgrušavanje krvi.

MPV (mean platelet volume) – prosečni volumen trombocita – daje informaciju o veličini trombocita

PDW – (platelet distribution width) – prosečni volumen trombocita – daje informaciju o veličini trombocita

Normlane vrednosti su 140-450 x 109/l.

Hematokrit predstavlja volumen eritrocita u jedinici pune krvi.  Kod akutnog krvarenja hematokrit može da bude normalan, a u fazi oporavka se smanjuje. Kod anemije usled nedostatka gvožđa hematokrit je smanjen, jer eritrociti imaju manju zapreminu iako sam broj eritrocita ne mora da bude smanjen. Hematokrit je smanjen u trudnoći, a smanjuje se i sa godinama života. Takođe je smanjen kod anemija, leukemija, povećane funkcije štitaste žlezde (hipertireoze), ciroze jetre, opekotina i infekcija. Povećane vrednosti hematokrita se viđaju kod dehidratacije i šoka.

Normalne vrednosti su za žene 0.356 – 0.470 l/l i kod muškaraca 0.41 – 0.53 l/l.

OPŠTA HEMIJA

Stalno smo u dilemi da li su naši biohemijski parametri laboratorijske analize u granicama normale i šta se dešava ako su povišeni ili sniženi. Zbunjuju nas i stručni medicinski termini poput, alkalna fosfataza, kreatinin, amilaza, C reaktivni protein (CRP), transaminaze, GGT,… šta znače pojedine skraćenice i koja je njihova uloga u organizmu.. Ovaj članak će na najednostavniji način pokušati sa da sve odgovore na vaše dileme o biohemijskim parametrima laboratorijske analize.
Kada sam pretraživao internet na ovu temu iznenadila me je činjenica da skoro svaka ustanova ina svoje “normale ili referentne” vrednosti. 

Zašto se obavlja ova analiza?

Ovo ispitivanje se vrši kako bi se ustanovio nivo mokraćne kiseline u telu. Ona je, inače, proizvod metabolizma purina, materije koja nastaje razlaganjem hrane i nukleinskih kiselina u organizmu. Ako je nivo mokraćne kiseline nizak, znači da nema nikakvih posebnih simptoma, dok povišeni nivo dovodi do njenog taloženja u tkivima. Kako je ona raspadni produkt metabolizma, organizam je mora eliminisati, a to čini na dva načina: dve trećine preko mokraće, a jednu trećinu putem stolice.

Kada se vrši testiranje?

U slučaju povišenog stvaranja mokraćne kiseline javlja se giht, odnosno taloženje mikrokristala prvenstveno u zglobovima. Razlog povišenog nivoa mokraćne kiseline može biti i smanjena sposobnost bubrega da je izluči. Visoke vrednosti se zapažaju i kod pojedinih oblika raka, visokog krvnog pritiska i u trudnoći, kod alkoholičara, u Daunovom sindromu, kod trovanja olovom, loše ishrane, bolesti jetre, kod gojaznosti i psorijaze. Stres i izuzetno naporne fizičke aktivnosti, kao i oštećenje funkcije bubrega takođe dovode do njenog porasta. Pojedini lekovi, a pre svih terapija citostaticima ili zračenjem kod pojedinih vrsta raka podiže ekstremno njen nivo usled raspada velikog broja tumorskih ćelija iz kojih se oslobađa purin, a samim tim i mokraćna kiselina.

Uzorak?

Krv se uzima iz vene na ruci.

Zašto se obavlja ova analiza? Da bi se odredilo da li je ili nije nivo glukoze u krvi u normalnim granicama, što pomaže u otkrivanju dijabetesa ili hipoglikemije.

Kada se vrši testiranje? Nekoliko puta godišnje u slučajevima kad neko stalno obavlja poslove praćene stresom, a koje prate simptomi hiperglikemije i hipoglikemije i u trudnoći. Kod dijabetičara se nivo glukoze u krvi mora meriti i po nekoliko puta dnevno.

Uzorak? Krv se uzima iz vene na ruci, a oni koji sami mere nivo glukoze iz jagodice prsta.

Dobija se razaranjem hemoglobina. Metaboliše se u jetri i izlučuje u žuči. Akumulira se u krvi kada postoji oštećenje jetre, zapušenje žučnih puteva ili povećano razaranje crvenih krvnih zrnaca. Retko je povišen i u drugim slučajevima abnormalnosti enzimskog sistema u organizmu, kao i kod dugotrajnog gladovanja ili nedovoljnog unosa hranljivih materija. Pojedini lekovi koji oštećuju jetru takođe mogu da dovedu do povišenja nivoa bilirubina.

Nivo kalcijuma u organizmu, a samim tim i u krvi, direktno zavisi od harmoničnog rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem (pre svega paraštitastih žlezda), unosa namirnica koje sadrže kalcijum, aktivnosti organa za varenje i stanja bubrega. Povišen je kod visoke koncentracije nivoa hormona paraštitaste žlezde, kod pojedinih tumora i metastaza tumora u kostima, kod viška vitamina D, dugotrajne imobilizacije tj. svih bolesti praćenih razgradnjom kostiju.

Može biti i sniženih vrednosti u slučaju kod hipoparatireoidizma, manjka vitamina D, insuficijencije bubrega, velikog broja bolesti varenja, smanjenja količine belančevina u organizmu, upale pankreasa.

Predstavlja neorganski anjon u vanćelijskoj tečnosti. Izuzetno je važan za održavanje kiselobazne ravnoteže u organizmu. Ukoliko se gubi dolazi do alkaloze (baznosti), kao u slučajevima povraćanja, proliva, ozbiljnije insuficijencije bubrega sa gubitkom soli, hroničnog plućnog emfizema, šećerne bolesti, prekomernog znojenja, poremećaja rada nadbubrežnih žlezda, metaboličke alkaloze. Kada se hlor preterano konzumira ili zadržava u organizmu dolazi do ispoljavanja acidoze (kiselosti). To se viđa pre svega kod bubrežnih bolesti, dehidratacije (gubitka tečnosti iz organizma) i preteranog lečenja fiziološkim rastvorom.

Stvara se u jetri. Njegova koncentracija u krvi je usko povezana sa metabolizmom masti u organizmu a zavisi i od niza drugih faktora: pre svega načina ishrane, nasleđa, rada hormona tj. žlezda sa unutrašnjim lučenjem, funkcije i integriteta vitalnih organa poput jetre i bubrega.Povišen je kod ishrane bogate masnim materijama, loše kontrolisane šećerne bolesti, snižene funkcije štitne žlezde, hroničnog oštećenja jetre (upala, ciroza) i bubrega (nefrotski sindrom). I neki lekovi mogu da povise nivo holesterola, kao npr. anabolici i kontraceptivi. Smanjen je kod pothranjenosti, anemije, akutnog hepatitisa i ponekad hipertireoze i u slučaju uzimanja lekova poput aspirina, estrogena, hormona štitne žlezde …

CPK cepa kreatin fosfat i tom prilikom se dobija energija neophodna za funkcionisanje ćelijskog metabolizma. Ovim enzimom su bogati skeletni i srčani mišići i mozak. Stoga se njegovo povišenje nivoa u krvi javlja u svim slučajevima gde bivaju oštećena i razorena pomenuta tkiva srčani infarkt, povrede mišića, mišićne distrofije i premorenost, hipotireoza i moždani udar praćen nekrozom.

Dobija se metabolisanjem kreatina i izlučuje filtriranjem kroz glomerule bubrega. Na osnovu njegove koncentracije u serumu indirektno se može zaključivati o funkcionisanju bubrega tj. njihovoj sposobnosti da iz organizma izlučuju raspadne produkte metabolizma. Povišen je kod akutne i hronične bubrežne insuficijencije, prepreke u mokraćnim putevima i oštećenja funkcije bubrega nekim lekovima ili otrovima.

Izrazito je osetljiv indikator za oboljenja jetre, mada je prisutan i u pankreasu i bubrezima. Povišena je kod akutnog i hroničnog hepatita [upale oštećenja jetrinih ćelija], ciroze jetre, postojanja opstrukcije u žučnim putevima, primamih ili metastatskih tumora jetre, oštećenja jetre izazvanog alkoholizmom, dekompenzovane srčane bolesti, upale pankreasa i zloćudnom tumoru pankreasa.

Koncentraciju gvožđa u serumu određuje nekoliko faktora uključujući apsorpciju iz creva, deponovanje u crevima, jetri, slezini i kostnoj srži, gubljenje hemoglobina i sinteza novog hemoglobina.
Povišeno je kod višestrukih transfuzija, prekomernog davanja preparata gvožđa, povećanog i ubrzanog razaranja crvenih krvnih zrnaca, različitih vrsta anemija, hemohromatoze i virusne upale jetre. Smanjeno je kod manjka gvožđa prilikom infekcija različitog porekla, oboljenja bubrega (nefroze i hronične bubrežne insuficijencije), u toku perioda aktivnog i intenzivnog stvaranja ćelija krvi (hematopoeze).

Gvožđe se u telu transportuje spojeno sa belančevinom globulin transferinom ili siderofilinom. Kada u serumu ima manje gvožđa, onda postoji i povećana potreba i sposobnost njegovog vezivanja u serumu npr. kod anemija, krvavljenja, trudnoći i akutnog hepatitisa. Sposobnost vezivanja je smanjena kod visokih vrednosti serumskog gvožđa razaranja crvenih krvnih zrnaca, akutnih i hroničnih infekcija, ciroze jetre, uremije i raka.

Uglavnom je raspoređena u telesnim tečnostima i ćelijama i katalizira međusobno pretvaranje laktata i piruvata. Povišena je kod svih stanja praćenih propadanjem tkiva srca, bubrega, skeletnih mišića, jetre, pluća, kože. Takođe i kod raspadanja crvenih krvnih zmaca i nekih tumora.

Nalazi se u visokim koncentracijama u tkivu prostate i crvenim krvnim zrncima. Povišena je kod raka prostate koji se širi van kapsule žlezde ili daje udaljene metastaze, kod leukemije i multiplog mijeloma sa jakim promenama na kostima.

Visoke koncentracije ovog enzima se nalaze u kostima u rastu, u žuči, i u posteljici trudnica (placenti). Povećanje nivoa u dečjem uzrastu ne govori sigurno o postojanju oboljenja mada, kao i kod odraslih, može da govori o bolestima kostiju (osteosarkom, metastaze, hiperparatireiodizam, Padžetova bolest). Karakteristično je povišenje u slučajevima postojanja prepreke u žučnim putevima (kamen, ožiljno tkivo, rak), ali i kod oboljenja jetre i tokom normalne trudnoće.

Njegova koncentracija u serumu je pod direktnim uticajem paraštitastih žlezda, ishrane, apsorpcije u organima za varenje, funkcije bubrega i metabolizma kostiju. Povišen je kod insuficijencije bubrega, hipoparatireoze i hipervitaminoze D, a smanjen kod hiperparatireoze, D hipovitaminoze, hroničnog alkoholizma, oboljenja jetre, poremećaja acidobazne ravnoteže.

Izuzetno važan mineral koji direktno utiče na funkciju nerava i mišića, pre svega, u smislu njihove oštećene kontraktilne sposobnosti. Povišen je kod insuficijencije bubrega i nadbubrežne žlezde, i nagle terapije visokim dozama kalijumovih soli. Smanjen je kod slabe ishrane, gladovanja, neadekvatne apsorpcije u organima za varenje ili velikog gubitka povraćanjem ili dijarejom tj. putem bubrega (poremećaji nadbubrežne žlezde, davanje diuretika, metabolička alkaaloza).

Pod uticajem je ishrane i funkcije vitalnih organa jetre i bubrega. Uglavnom se uočava smanjenje koncentracije albumina kod pothranjenosti, lošeg varenja, povećanog gubitka putem bubrega, kod leukemije i nekih drugih malignih bolesti.

Protein u plazmi koji se sintetiše u jetri. Koristi se kao nespecifični pokazatelj zapaljenske reakcije u organizmu. Povišen je kod bolesti bubrega, infektivnih i reumatskih oboljenja. Snižen je kod akutne i hronične insuficijencije jetre, akcidenata u trudnoći, embolije, metastaza raka prostate i drugih organa, leukemije.

Zajedno sa anjonima predstavlja najveći deo osmotski aktivnih materija u plazmi koje regulišu u velikoj meri raspodelu vode u telu. Povećan je kod deficita vode u telu, traume ili oboljenja centralnog nervnog sistema, a smanjen u slučaju insuficijencije bubrega i nadbubrežne žlezde, neadekvatnog unosa, preteranog gubitka.

Unutarćelijski enzimi koji učestvuju u metabolizmu aminokiselina i ugljenih hidrata. U visokim koncentracijama se nalaze u jetri, mišićima i mozgu. Povišene koncentracije ovih enzima govore o propadanju ili oštećenju prvenstveno ovih organa akutna infekcija ili toksično oštećenje jetre, infarkt miokarda, ciroza ili rak jetre. SGOT je povišen kod distrofije mišića, dermatomiozitisa i mioglobinurije.

AST – SGOT

Enzim koji  katalizira reakciju transaminacije između L-asparaginske kiseline i 2-oksoglutarne kiseline. Njegova najveća aktivnost je prisutna u srcu, jetri, skeletnim mišićima i u gušterači, a u manjoj mjeri u slezeni, plućima i eritrocitima. U zdravih osoba i u bolesnika sa akutnim hepatitisom nalazi se uglavnom citoplazmatski, a u serumu bolesnika sa cirozom jetre i infarktom miokarda mitohondrijski izoenzim koji se oslobađa zbog dugotrajnog nekrotičkog procesa.

Normalan nalaz: 8-38 U/L

Uzroci povišenih vrijednosti:

  1. Bolesti jetre: hepatitis, ciroza, Reye -ov sindrom (Liver disease: hepatitis, cirrhosis, Reye’s syndrome)
  2. Toksično oštećenje jetre
  3. Karcinom jetre
  4. Infektivna mononukleoza (infectious mononucleosis)
  5. Infarkt srca (MI)
  6. Progresivna mistrofija mišića (progressive muscular dystrophy)
  7. Akutni pankreatitis
  8. Plućna embolija
  9. Akutna bubrežna bolest
  10. Teške opekotine
  11. Trauma mozga sa nekrozom
  12. Gangrena
  13. Etanol
  14. Trauma, stres
  15. Hirurški zahvat
  16. Kateterizacija srca
  17. Angiografija
  18. Rtg zračenje skeletnih mišića
  19. Lekovi: antibiotici, narkotici, antihipertenzivni pripravci, heparin, labetolol, lovastatin i dr. statini, nesteroidniprotivupalni lekovi, fenitoin, amjodaron, hlorpromazin (drugs: antibiotics, narcotics, antihypertensive agents, heparin, labetol, lovastatin and other statins, NSAIDs. phenytoin, amiodarone, chlorpromazin).

Uzroci sniženih vrednosti:

  1. Hronična bubrežna bolest
  2. Oksalati

ALT – SGPT

citoplazmatski enzim koji se nalazi u gotovo svim organima, osim u kostima i zubima. Najviše ga ima u jetri, a u manjoj količini u skeletnim mišićima, srcu, bubrezima, gušterači i eritrocitima, pa se smatra specifičnim jetrenim enzimom.

Normalan nalaz: 10-36 U/L

Uzroci povišenih vrednosti:

  1. Akutni virusni hepatitis
  2. Opstruktivna žutica (umjereno povećanje, a više od 25 puta povećane vrijednosti potvrđuju sumnju)
  3. Bolesti gušterače
  4. Šok
  5. Akutna anoksija
  6. Teška povreda skeletnih mišića
  7. Dermatomiozitis/polimiozitis Miokarditis
  8. Ciroza i tumor jetre
  9. Mišićna distrofija
  10. Infarkt miokarda
  11. Hemolitičke bolesti
  12. Alkoholizam (hronični)
  13. Infektivna mononukleoza
  14. Lekovi: antibiotici, narkotici, antihipertenzivni pripravci, heparin, labetolol, lovostatin i drugi statini, nesteroidni protivupalni lekovi, amjodaron, klorpromazin, fenitoin, piridoksal fosfat.

Masnoća iz hrane se hidrolizuje u tankom crevu, apsorbuje i resintetiše u ćelijama crevne sluzokože, ulazi u limfne sudove i u cirkulaciju tj. stiže do jetre. Višak se deponuje u obliku masnih naslaga. Povišen je nivo kod povećanog unosa hranom, oštećenja funkcija jetre, hroničnog alkoholizma, šećerne bolesti, nefrotskog sindroma, opstrukcije žučnih puteva, uzimanja nekih lekova npr. kontraceptiva, i što je za savremenog čoveka veoma važno istaći stres.

Urea je krajnji produkt metabolizma belančevina. Izlučuje se putem bubrega tj. mokraće. Povišena je kod bolesti bubrega čija je funkcija „čišćenja” organizma oštećena u slučajevima nefritisa, postojanja prepreke u mokraćnim putevima, smanjenog bubrežnog krvotoka, stanjima šoka. Smanjene vrednosti se ređe viđaju kod pothranjenosti i insuficijencije jetre.

Ukazuje na moguće postojanje organskog oboljenja. Ubrzana je kod upala, razaranja ćelija, masivnih trovanja, u trudnoći i posle porođaja, kod TBC, reumatskih bolesti npr. akutne reumatske groznice i reumatoidnog artritisa, akutnog infarkta miokarda, nefroze, svim vrstama šoka, kod postoperativnih stanja, tumora, oboljenja jetre, menstruacija (neznatno ubrzanje).

Usporena je kod novorođenčeta, policitemije, kongestivne srčane insuficijencije, alergijskih stanja, pojedinih vrsta anemija.

Zahvaljujemo se sajtovima www.stetoskop.info i www.vasdoktor.com

ByAdministrator

Scintigrafija!

Snimanje kostiju nuklearno-medicinskim metodama koristi se za otkrivanje artritisa, osteoporoze, prijeloma, sportskih ozleda, tumora pa čak i slučajeva zlostavljanja dece. Snimanje kostiju se takođe radi za procenu neobjašnjvog bola u kostima, otkrivanje metastaza.

Scintigrafija kosti i zglobova je pretraga dijagnostički slikovni postupak u kome  se koriste radiofarmaci (radioaktivni kontrast) koji se nakupljaju u koštanom tkivu.

Scintigrafija skeleta se kod osteosarkoma i Juingovog sarcoma radi po uspostavljanju dijagnoze. Služi da se otkriju moguće metastaze na kostima.

Praktične napomene: pre scintigrafije bolesnik treba isprazniti mokraćnu bešiku, jer bi aktivnost u njoj mogla da ometa očitavanje snimka karličnog kostura. Scintigram se može ponoviti u roku od 48 sati ako je to potrebno. Ponavljanje scintigrama u razmaku manjem od dva meseca obično nije svrsishodno.

ByAdministrator

CT ili Kompjuterizovana Tomografija (CAT Scan)

Kompjuterizovana tomografija (CT) ilkako ćete često čuti i CAT skener nije ako ste pomislili sleniranje mačke  već skener koji se rotira oko tela emitujući X-zrake. Oni prolaze kroz telesna tkiva i padaju na detektor povezan sa komjuterom koji reprodukuje slike u vidu “preseka” kroz telo. Na osnovu ovih preseka mogu se napraviti trodimenzionalne slike.

Film je zamenjen sistemom detektora koji sa velikom preciznošću pretvaraju X-zrake u svetlosne ili električne impulse koji se dalje prenose u kompjuter. Kompjuter izračunava atenuaciju (slabljenje) X-zraka u delovima tkiva veoma male zapremine 0,5* 0,5*1,5 mm (mogućnost razlikovanja malih promena-prostorna rezolucija). Promene se mogu pojačati ubrizgavanjem kontrasta. Definitivna slika se registruje na magnetnoj ploči i prikazuje na monitoru i snima na rendgenski film. Snima se u više nivoa. CT skener je u mogućnosti da pravi slike slojeva pojedinih organa od interesa. Samo par sekundi dovoljno je za dobijanje nekoliko slika preseka pojedinih organa u telu. CT je u mogućnosti da napravi jasno čistu sliku organa (npr. jetre) za razliku od običnog, klasičnog snimka. Gusta tkiva, kao što su kosti, prikazuju se na detektoru svetlim (belim nijansama). Manje gusta tkiva kao što su mozak i mišići u nijansama sivih boja, dok se crnom bojom prikazuju delovi tela koji imaju najmanju gustinu.

U odnosu na NMR (nuklearnu magnetnu rezonancu) kompjuterizovana tomografija superiorna je u dijagnostikovanju krvavljenja, kalcifikacija i promena na kostima.

Metoda je bezbolna i osim retkih komplikacije koje se mogu očekivati pri upotrebi kontrasta, bezopasna je. Količina zračenja nije velika.

Nakon aktivnog lečenja decu šalju na CT snimanje u početku uglavnom na svakih šest meseci. Takav je slučaj kod našeg Miloša.

CT skeniranje se koristi za pregled mnogih delova tela i to uključujući

  • Pluća i toraks (grudni koš): CT skener može da otkrije infekcije, tumore, proširenja krvnih sudova (aneurizme), metastaze.
  • Abdomen (trbušna šupljina): CT skener može otkriti patološke kolekcije tečnosti, tumore, kao i neke bolesti urinarnog trakta.
  • Jetra: CT skener može otkriti tumore jetre, krvarenja u jetri, kao i manje bolesti jetre
  • Pankreas: CT je izuzetno kvalitetan aparat kada je u pitanju detekcija tumora i upale pankreasa (pankreatitis akutni i hronični).
  • Žučna kesa i žučni putevi: CT se koristi u otkrivanju mesta i uzroka stvaranja bloka u protoku žuči.
  • Nadbubrežne žlezde: CT je u mogućnosti da detektuje tumore nadbubrežne žlezde
  • Slezina: CT se koristi kod evaluacija povreda slezine.
  • Kičma i kičmeni stub: CT može otkriti tumore, povrede, degenerativne promene, deformitete, hernije diskusa i druge probleme kičme.
  • Mozak: mogu se razlikovati tkivo tumora, edematozno moždano tkivo, kapsula apscesa mozga, hematom, infarkt, kalcifikacije.

Rizici i štetni efekti

Postoji mali rizik od alergijske reakcije na jodna kontrasna sredstva. Većina reakcija, ako do njih dođe, se leči medikamentozno. Uvek treba biti pažljiv sa upotrebom bilo koje vrste zračenja, pa i X-zraka, mada je njihova doza, kod CT skeniranja, mala.

  • CT se ne radi trudnicama zbog toga što X zraci mogu oštetiti fetus.
  • CT skeniranje se radi pre bilo koje dijagnostičke metode koja koristi kontrast ili
  • lekove na bazi bizmuta, jer to može negativno uticati na kvalitet snimaka kao i na tačnost dijagnoze.

Izvor: http://www.stetoskop.info

ByAdministrator

Biopsija!

Biopsija (grčki: bios = život, opsein = gledati/izgled) predstavlja medicinsku tehniku koje uključuje uzimanje ćelija ili tkiva radi ispitivanja.

Biopsija na srpskom jeziku u prevodu znači “UPLAŠIO SAM SE”. Šalimo se naravno, ali nije daleko od istine jer mnogi  Biopsiju poistovećuju sa manjom operacijom. Onima što tako misle rećićemo da to i nije tako. U nekim, ali ređim slučajevima za biopsiju je potrebna totalna anestezija ili uspavljivanje, ali u većini slučajeva dovoljna je samo lokalna anestezija, pacjent je potpuno budan.

Mada, kako god, ovo sve gore ili dole napisali to neće  umanjiti činjenicu da su STRAH i STREPNJA i te kako prisutni. Možemo se plašiti igle, možemo se plašiti doktora, možemo se plašiti i posledica same biopsije, ali najveći strah dolazi iz neznanja i nesigurnosti šta nam rezultat biopsije može reći.

Ako se spremate za biopsiju ili se na to sprema vaše dete, nemojte se ustručavati da što više inforamcija prikupite pitanjima postavljenim i sestrama i doktorima. Što više informacija, strah će biti manji.

A sad opet malo medicine. “Tkivo se ili ispituje pod mikroskopom, ili može biti hemijski ispitivano (na primer, korišćenjem PCR metode). Kada se uzima samo deo tkiva, takva procedura se naziva inciziona biopsija ili biopsija srži. Kada se cela izraslina ili sumnjiva površina uklanja, ta procedura se naziva eksciziona biopsija. Uzimanje dela tkiva ili neke telesne tečnosti iglom predstavlja proceduru koja se naziva aspiraciona biopsija ili punkcija.

Uzorak za biopsiju se često uzima sa mesta promene na tkivu kada je uzrok bolesti nepoznat ili kada je postoji neka sumnja na histološku promenu. Vaskulitis, na primer, se najčešće dijagnostikuje biopsijom. Pored toga, patološko ispitivanje koristi biopsiju kako bi utvrdio da li je tkivna promena benigna (dobroćudna) ili maligna (zloćudna), i takođe se može pomoću nje odrediti razlika između različitih tipova tumora. Za razliku od biopsije, kojom se najčešće uzima samo deo promene, patologija vrši ispitivanja na velikim uzorcima (koji se uzimaju resekcijom), slično kao što hirurzi uklanjaju promenjeno tkivo.

Kada se uzme uzorak tkiva, mora se staviti u fiksir (na primer, alkohol) koji će održati tkivo da ne bi došlo do raspadanja istog pod uticajem bakterija i fizičkog ili hemijskog oštećenja tkiva. Ukoliko dođe do oštećenja uzorka može se rezultat mikroskopiranja takvog tkiva pogrešno protumačiti ili se mora uzimati ponovni uzorak. Kada takav uzorak stigne na histološku obradu primenjuju se histološke metode pripremanja uzorka za posmatranje pod mikroskopom.

Dobrom analizom uzetog uzorka se može ustanoviti da li se patološki proces proširio ili da li postoji mogućnost da se dalje širi. Termini čist uzorak ili negativan uzorak znači da patološke promene nisu nađene van ivica uzetog uzorka. Pozitivan uzorak, s druge strane, znači da je bolest nađena i da je potrebno lečenje.

Izvor WIKIPEDIJA i po malo Ja….

ByAdministrator

Afte!

Afte su male, veoma bolne ranice (aftni čirevi ili ulceracije) koje se javljaju na sluzokoži usne duplje. Mogu biti bele, sive ili žute, a pojavljuju se pojedinačno ili u grupama. Javljaju se najčešće na vrhu ili ivicama jezika, sa unutrašnje strane obraza ili unutrašnjih ivica usana.

Afte se pojavljuje u ustima iz raznih razloga kao što su: pad imuniteta, genetske predispozicije, nedostatak vitamina, nedostatak minerala, problemi sa varenjem, preosetljivost na hranu, povreda (ugriz) jezika ili unutrašnje strane obraza, veštačka vilica (ili zub) koja žulja, nepravilno pranje zuba, povišena temperatura usled neke bolesti, stres, psihička napetost, uznemirenost, infekcije herpesom simpleksom, nepodnošenje glutena, bakterijske infekcije, virusne infekcije, gljivične infekcije, alergije, tuberkuloza, anemija, umor, početak menstruacije, telesne povrede, hormonski poremećaji, groznica, prehlada, grip, iscrpljenost, loša ishrana…

U slučaju naše dece Afte su najčešće posledica hemioterapije ili zračenja.

Afte se pojavljuju se iznenada, i to sledećim redosledom: neprijatan osećaj, peckanje, crvenilo, bol i otok. Ranice se postepeno povećavaju, a proces trajanja je od 3 do čak 30 dana. Glavni simptomi sa bolovima traju nekoliko dana (4-10).

Pirodni lekovi i ishrana

Terapija za lečenje afti svodi se na podizanje imuniteta, smanjenje bolova i ubrzanje zarastanja.

Prirodni lekovi su, pored zdrave hrane, beli i crni luk. Protiv bolova i za brže zarastanje pomažu obloge od čaja (kesice) i ispiranje hladnom slanom vodom.

Stručnjaci savetuju: geranijumovo ulje, lavandino ulje, limunov sok, ulje od melaleuke ili čaj od kadulje (žalfije). Ove tečnosti treba nanositi prstima na rane ili grgoljiti u ustima.

Nači doktori na Institutu za Onkologiju nama su preporučivali DAKTANOL GEL (Mikonazol)

Kada se pojave afte, treba izbegavati iritaciju ranica ljutom, vrelom ili ledenom hranom, kao i paste za zube sa natrijum-lauril-sulfatom.

Ako postoji i najmanja sumnja da su se afte pojavila obavezno obavestite vašeg lekara

Savremeni lekovi

Lekova i metoda za potpuno izlečenje afti za sada nema, ali pored jačanja imuniteta u savremene metode spadaju:

  • specijalni flasteri za nanošenje lekovitih sastojaka na plikove u ustima
  • lampe – izvori polarizovane svetlosti za obasjavanje bolnih mesta

Kada se sumnja na oštećene zube ili vilicu koja žulja, obratiti se zubaru.

ByAdministrator

Magnetna Rezonanca (MR)!

Uputstvo za roditelje!!!

Šta je MR skener?

MR je skraćenica za Magnetnu Rezonancu.

MR skener koristi kombinaciju jakog magneta i radiotalasa da proizvede detaljnu sliku unutar tela. Može da pomogne da se sazna šta je uzrok problema Vašeg deteta i pomoći lekarima da pronađu najbolji tretman.

Dr House čita našu MR

Ona pruža mnogo više detaljnih slika tela vašeg deteta od običnog rentgena. MR je posebno dobar u identifikovanju problema u kičmi, mozgu i zglobovima. Takođe je korisno za posmatranje drugih delova tela, često kada druge vrste skeniranja ne daju potpunu sliku.

Za razliku od X-zraka i CT (kompjuterizovana tomografija) skenera, magnetna rezonanca ne koristi zračenja.

Da li postoje rizici?

MR je vrlo bezbedna procedura za većinu pacijenata, ali pacijenti sa srčanim pejsmejkerom i nekim drugim hirurškim implantima, na primer, kohlearni implantat (sofisticirano tehničko pomagalo koje se ugrađuje u unutrašnje uvo), ne može da se skenira. Bićete upitani da popunite i potpišete upitnik bezbednosti za vaše dete pre skeniranja da proverite da li je bezbedno da budu skenirane. Takođe ćete biti upitani da popunite i potpišete upitnik sigurnost za sebe, kako bi se uverili da je bezbedno za vas da idete u MR sobu sa vašim detetom.

MR Mozga

Vaše dete može da: Jede i pije normalno i nastavi da konzumira prepisane lekove. U nekim ustanovama dozvoljavaju i da dete donese i sluša CD tokom skeniranja ili da ima uza se omiljenu igračku  (bez metalnih delova) pa čak i DVD da gleda film u toku skeniranja.

Pre ulaska u sken sobu: Radiograf  (član radiologijskog tima obučenog za obavljanje skeniranja) će objasniti skeniranje i odgovoriti na sva pitanja koja imate.

Vi i vaše dete ćete morati da ispraznite džepove i uklonite sve labave metalne predmete kao što su satovi, ključevi i novac, kao i sve kreditne kartice ili putne karte sa magnetnim trakama, pošto skener može da ih onesposobi.

Tokom skeniranja!

MR Scan

Svako kretanje može da zamagli slike i skeniranje će možda morati da se ponovi.

Deo tela vašeg deteta koji se skenira, mora biti u centru mašine. Skener je kratak tunel. Radiograf će razgovarati sa vašim detetom za vreme skeniranja da bi znao šta se dešava, a vaše dete će dobiti zujalicu koju pritisne ako mu je potrebno da privuče našu pažnju u toku skeniranja.

Kada skener radi, on glasno lupa i pravi buku. U nekim ustanovama dobićete i slušalice da se smanji buka. Imate pravo da ih zatražite.

Skeniranje je potpuno bezbolno. Ponekad skener krevet vibrira blago zbog buke. To je sasvim normalno i nemojte se brinuti.

Najteži deo je i dalje mirovanje. Pomozite da vašem detetu bude udobno i da bude opušteno.

Skeniranje najduže traje između 20 i 40 minuta.

Kontrast izađe uvek

Da li će vaše dete trebati injekciju?

Ako se skeniraju određene oblasti tela vašeg deteta, možda će morati da se da injekcija kontrasta boje. Ovo se pojavljuje na skeneru i daje detaljnije slike.

Boje nisu opasne i dete će ih vremenom ispiškiti.

Šumovi u toku skeniranja

Poslušajte neke od šumova koje proizvodi MR skener.

indexZvuk01

Zvuk02

klikom na sliku pogledajte film

Kratki filmić iz dečjeg MRI (magnetna rezonanca) centra, u San Dijegu. Prikazuje pripremu deteta za snimanje magnetnom rezonancom. Toliko pripreme i opreme da bi dete što opuštenije ušlo u tu cev, gde su zvuci zastrašujući i za odraslog. Zvuči i izgleda kao naučna fantastika, zar ne?

Ovde možete dobiti još informacija o Magnetnoj rezonanci.