Author Archive Tata Vladimir

ByTata Vladimir

Srpsko zdravstvo ponovo poslednje u Evropi

Prema indeksu EHCI, kojim se meri kvalitet zdravstvene zaštite na osnovu 50 indikatora u 35 evropskih zemalja, Srbija je drugu godinu za redom, ponovo na poslednjem mestu.

http://www.healthpowerhouse.com/files/ehci-2013/ehci-2013-report.pdf

Poražavajuća realnost koju proživljavaju milioni građana Srbije kada im zatreba zdravstvena usluga realno je ocenjena od referentnih evropskih organizacija.

pd-article-nauseaPosle decenije pogrešnog reformisanja i potrošenih 17 milijardi evra u javnom sektoru, preventabilne nezarazne bolesti, infarkt, šlog, dijabetes imaju oblik nezaustavljive epidemije. Stanje je posebno katastrofalno u lečenju malignih oboljenja: svake godine od raka oboli 37000 ljudi a 22000 umre. I dok u razvijenim zemljama 2/3 obolelih preživi, u Srbiji 2/3 obolelih umre. Između dva popisa stanovništva, Srbija je izgubila 300.000 građana: natalitet jeste nizak ali je veći problem u porastu stope opšte smrtnosti gde smo sa 14,2 ‰ (promila) tragični lider mortaliteta u regionu.

Sa institucionalizovanom korupcijom u zdravstvu, potpunom dominacijom politike nad strukom, nesposobnim ali zato poslušnim upravljačkim kadrom, srpsko zdravstvo je moralo biti ponovo poslednje u Evropi. Logično, prvi po korupciji moraju biti poslednji po kvaltetu!

Osnovna prava pacijenata se masovno krše, lečenje od najtežih bolesti se svesno i uporno onemogućava. Ministarstvo zdravlja, Zdravstveni savet Srbije, Institut za javno zdravlje “Batut”, Lekarska komora Srbije i dalje žive u svetu falsifikovane stvarnosti. Umesto da prošlogodišnje poslednje mesto u Evropi shvate kao veliku opomenu i pristupe strukturnim promenama, vodeće zdravstvene institucije nastavljaju da varaju i sebe i nas. Uporno odbijanje čelnika ministarstva zdravlja da sankcionišu sistemsku korupciju, i pored upozorenja iz Evropskog parlamenta iz 2012.god. (tč. 11 iz Rezolucije Evropskog parlamenta o korupciji u zdravstvu), potvrđuju težinu moralne i organizacione devastacije i navodi na sumnju da je epicentar korupcije u samom Ministarstvu zdravlja. Posebno šokira činjenica de je poslednje mesto Srbije pogoršano činjenicom da je bodovno kašnjenje za predposlednjom rangiranom zemljom višestruko povećano u periodu 2012/2013.god. što ukauje na nekompetetnost zdravstvenog rukovodstva i Ministarstvom zdravlja.

Poslednje mesto na zdravstvenoj mapi Evrope razbija marketinške iluzije i pokazuje gde se realno nalazimo. Vlada RS, i predsednik Ivica Dačić i protpredsednik Aleksandar Vučić moraju biti svesni da je potpuni kadrovski i organizacioni diskontinuitet sa postojećim stanjem preduslov pomeranja sa poslednjeg mesta u Evropi. A prva i ključna promena, u skladu sa upozorenjima iz Parlamenta Evropske unije, je svakako ukidanje koruptivne paradigme u zdravstvu uz hitno vraćanja principa odgovornosti u srpsko zdravstvo.

(NVO Doktori protiv korupcije)

ByTata Vladimir

Kuća Đure Jakšića i mi 25-28 februar

Prodajna humanitarna izložba radova dece sa onkoloških odeljenja i prijatelja umetnika

Povodom međunarodnog dana dece obolele od raka 15 februar , u organizaciji udruženja roditelja dece obolele od malignih bolesti, “Čika Boca”, “Uvek sa decom” i “Zvončica” i u saradnji sa Internacionalnom Konfederacijom Udruženja Roditelja Dece Obolele od Raka (ICCCPO) , od 25 do 28 februara održana je humanitarna prodajna izložba u prostorijama galerije “Kuća Đure Jakšića”.

Prodajna humanitarna izložba umetničkih radova dece sa onkoloških odeljenja i njhovih prijatelja trajala je tri dana,  i tom prilikom sakupljeno je 104,000 dinara. Prikupljena sredstva po dogovoru naša tri udruženja biće usmerena za letnji kamp  od 12 do 21 jula 2013 na Zlatiboru.

Izložbu je otvorio i predsednik opštine Stari Grad koji je tom prilikom obećao da će deo sredstava za kamp biti doniran i od strane opštine Stari Grad.

U pratećem programu izložbe nastupali su muzičari, pozorišne trupe, plesne grupe, pesnici i ostali ljudi dobre volje…

 katalog-str-1_PREV

 Error 190: Invalid OAuth Access Token. Try using the admin panel to re-validate your plugin.

 

 

ByTata Vladimir

LETNJI KAMP “Mi možemo sve”

POKROVITELJI KAMPA JANKO I BILJANA TIPSAREVIĆ

Prijave za kamp preuzeti ovde

Pošto je dečji kancer evoluirao od neizbežno smrtonosne bolesti do lečene hronične bolesti, deca sa kancerom učešćem u kampovima dobijaju puno prednosti. Iako ova deca imaju  izvesna ograničenja, ona su i dalje ipak samo deca i žele da budu tretirana na isti način kao i deca koja nemaju kancer. Žele da trče, da se igraju, plivaju i uživaju da budu sa ostalom decom.

ZA-SAJT-HEDEROvoj deci pomaže uključivanje u programe letnjih kampova koji su specijalno osmišljeni i prilagođeni njihovim potrebama.

EVROPSKI STANDARDI U LEČENJU MALIGNITETA PODRAZUMEVAJU DA SU PRIMARNI CILJEVI LEČENJA RAKA KOD DECE:

1. IZLEČENJE

        OPORAVAK OD SVIH ZNAKOVA PRISUSTVA BOLESTI

        POSTIZANJE STADIJUMA SA MINIMALNIM ILI BEZ RIZIKA ZA PONOVNO JAVLJANJE BOLESTI

         2. PRODUŽENJE I UNAPREĐENJE KVALITETA ŽIVOTA

        VRAĆANJE FUNKCIONALNOG ZDRAVLJA

U Srbiji se ne brine o drugom primarnom cilju lečenja, i ne postoje specijalizovani rehabilitacioni centri za oporavak ovakve dece, kojim bi se unapredio kvalitet života. Kamp obezbeđuje rekreaciju kao i učenje veština korisnih za suočavanje sa mnogobrojnim pitanjima koja proizilaze iz lečenja.

ZAŠTO SU KAMPOVI POTREBNI DECI SA MALIGNITETOM?

Kamp služe za psihološko osnaživanje dece, smanjenje anksioznosti, straha. Služi za socijalizaciju dece u međusobnoj interakciji. Ne retko deca za posledicu lečenja bolesti ostaju sa nekim telesnim oštećenjima. Promena fizičkog izgleda je stalni podsetnik da su deca sa kancerom drugačija od druge dece. Neželjeni efekti stalno menjaju izgled deteta i utiču na njegovo samopoštovanje. Kamp je mesto gde će deca steći jedno novo životno iskustvo.

GDE SE PLANIRA KAMP?

komsaKamp će se održati od 12.-21.jula 2013. Svesni potrebe i značaja postojanja kampova za decu sa malignitetom, Čika Boca je donela odluku, da se krene sa organizacijom i sprovođenjem kampa za decu od 7 do 18 godina lečenu od maligniteta (bez pratnje roditelja). Odlučili smo se za planinu Zlatibor, jer je na adekvatnoj nadmorskoj visini, od oko 1000 m. Klima je idealna za lečenje plućnih bolesti i poboljšanje krvne slike. To je poželjno, jer deca posle završenog lečenja najčešće imaju slab imuni sistem i lošu krvnu sliku.

Lokacija i mesto za izvođenje kampa je u privatnom posedu odmarališta „Kod Komša“. Vlasnik Komša (Milovan Gordić) je mašinski inženjer i magistar solarne energije.

SMEŠTAJNI KAPACITETI

Smeštajni kapacitet je za 50 učesnika kampa i hostelskog je tipa. Prostor je odgovarajući za obezbeđivanje svih naših potreba, aktivnosti i ishrane. Udaljen je 5 kilometara od centra Zlatibora i tri kilometra od železničke stanice Zlatibor. U prečniku od 20 km, se nalazi etno selo Sirogojno, Planina Tara, Mokra Gora, Šarganska osmica, Mećavnik Emira Kusturice, vrh Tornik, na kome leti radi žičara.

UČESNICI KAMPA

UČESNICI KAMPA će biti ISKLJUČIVO DECA KOJA SU ZAVRŠILA aktivno onkološko LEČENJE i u remisiji (minimum 6 meseci posle aktivnog onkološkog lečenja). Nećemo zvati decu koja su još uvek u procesu lečenja, iz predostrožnosti i mogućih medicinskih problema.

DECA će bit59804899i uzrasta OD 7 DO 18 GODINA. Biće podeljeni po grupama i to po uzrastu:

7-9  godina, 10 – 14, i od 15 do 18 godina. Deljenje u uzrasne grupe je zbog prilagođavanja i načina organizovanja i sprovođenja aktivnosti za sve učesnike.

Ovo će biti prvi kamp u Srbiji za decu sa malignitetom, bez roditeljske pratnje (pratnje staratelja). Važno je da je dete koliko – toliko samostalno i da je u stanju da bude odvojeno od roditelja 10 dana.

Deo roditelja se užasava da pošalje dete dalje od sebe, pa je stoga upravo to iskustvo odvojenosti u kontrolisanim i zaštićenim uslovima nužno da se deca konačno malo izvuku ispod roditeljskog krila, a i roditelji se privikavaju na ideju da je vreme da se deca osamostaljuju i pomalo puštaju u život.

Za manju decu angažovaćemo volontere koje im pomažu u obavljanju svakodnevnih zadataka (lična higijena, higijena sobe, ishrana, odlazak na počinak, pomoć pri zahtevnijim aktivnostima). Za svako troje dece će biti odgovoran jedan volonter / voditelj.

VREME KOJE DECA PROVODE NA KAMPU ĆE BITI PRECIZNO STRUKTUIRANO

To znači da ustajanje počinje jutarnjom higijenom, nameštanjem kreveta i podizanjem zastave kampa, ocenjivanje urednosti soba kako dečjih od strane voditelja, ali i dečje ocenjivanje voditeljskih soba. Učestvovanje u aktivnostima je obavezujuće za sve, i potpuno ravnopravno i za decu i za voditelje/volontere. Iako možda zvuči gotovo vojnički, stručnjaci kažu da deci treba čvrsta struktura, jer se onda i oni osećaju sigurnije.

Pred decu će se postavljati zahtevni zadaci i izazovi, a opet takvi da ih mogu ispuniti. Deci treba pokazati da na njih računamo, da verujemo u njih i njihove sposobnosti.

Kamp će služiti za promovisanje zdravih stilova života. Neće biti dozvoljena upotreba /konzumacija alkohola i cigareta, ni za učesnike, a ni za voditelje.

Voditelji na kampu su volonteri. Volonteri će biti psiholozi, studenti psihologije, pedagogije, socijalnog rada, edukacije i rehabilitacije, sportisti, muzičari,…. Volonteri i voditelji će proći strogu selekciju i grupnu i individualnu edukaciju za rad s ovom specifičnom grupom dece.  Volonteri mogu biti i starija deca, koja su  u detinjstvu lečena od maligniteta.

Aktivnosti će biti pažljivo osmišljene i pripremljene za svaki sat (!) učestvovanja na kampu, i mi se nadamo osnovni preduslov za uspešnost kampa.

Aktivnosti koje planiramo su:

  1. Hipoterapija (jahanje konja) uz legendarnog čika Stevu
  2. Sportske aktivnosti uz pomoć studenata /volontera i poznatih sportista uz razne sportske igre, kao i vodene sportske izazove, jer na posedu postoji i jezero, gde se mogu sprovesti.
  3. Pustolovno-adrenalinske aktivnosti, kao što su paintball, aktivnosti na poligonu koji se sastoji od više vežbi (elemenata) preuzetih iz alpinizma (rastegnute sajle između drveća u šumi na visini od 1 do 6 metara, viseći most….). CILJ je savladavanje straha, vežba ravnoteže, motorike i koncentracije, povećanje samopouzdanja, povećanje duha grupe i motivisanosti, i na kraju omogućuje deci da dožive osjećaj pustolovine.
  4. Orijentiring
  5. Likovne, muzičke i glumačke  radionice, drama i pokret
  6. Izleti na više lokacija koje su blizu Zlatibora: – etno sela Sirogojno, Mećavnik –Emir Kusturica i Šarganska osmica, Tara, vožnja žičarom na jednom od vrhova Zlatibora – Tornik.
  7. Večernje aktivnosti podrazumevaju druženja, predstave sa muzikom i pokretom, logorsku vatru

Cilj kampa je decu osnažiti i pružiti im iskustvo koje čak ni njihovi vršnjaci nemaju priliku da iskuse.

OBAVEZNO JE STALNO PRISUSTVO DOKTORA I MEDICINSKE SESTRE NA KAMPU

Njihova prisutnost daje dodatni osećaj sigurnosti roditeljima i samoj deci.

Kamp neće biti samo zabavno sportski kamp. Ovo je kamp dece koja su najveći heroji našeg doba, oni dele to strašno iskustvo borbe protiv maligne bolesti i po tome jesu različiti od svojih vršnjaka. Oni mogu ići na izlet sa školom, na matursko putovanje, na sportske pripreme s klubom ili na letnje kampove kojih ima raznih vrsta. Ovo je specifičan kamp i ovde će dobiti priliku progovoriti o zajedničkoj temi, reći šta ih muči i kako su se osećali ili kako se još uvek osećaju, bez straha da ih neće razumeti ili da će biti ućutkani.

Neka deca i više godina nakon lečenja pokazuju simptome PTSP-a (Posttraumatski stresni poremećaj). Na kampu su prisutni psiholozi koji kao stručnjaci mogu proceniti dete i preporučiti dalji rad na traumama (ako je to potrebno). Povratak u matičnu sredinu, posle lečenja i funkcionisanje u društvu vršnjaka od kojih su bili odvojeni godinu ili više dana vrlo je zahtevno, pa se na kampu nastoji decu osnažiti i pripremiti na takve nove izazove.

KAMP JE ZA SVE UČESNIKE POTPUNO BESPLATAN !

Sredstva su obezbeđena donacijom ATP, zahvaljujući našem teniseru Janku Tipsareviću, pa će se kamp sprovesti pod pokroviteljstvom Janka i Biljane Tipsarevića.

Deo sredstava je prikupljen zajedničkim aktivnostima „Čika Boce“ sa udruženjima „Uvek sa decom“ i „Zvončica“.

Za direktora kampa je određen Vladimir Radulović.

Prijave za kamp počinju od 01.03. do 15.05.

POKROVITELJI KAMPA

JANKO I BILJANA TIPSAREVIĆ


ByTata Vladimir

Vladimiru Đorđeviću!

Harmoničan život u petočlanoj porodici Đorđević iz Pančeva narušen je kada je početkom avgusta 2011. godine njihov najmlađi član, tada četvorogodišnji Vladimir, doživeo epileptični napad. Ustanovljeno je da pored epilepsije (G 40.2), koja se obično javlja prilikom buđenja ili u toku noći, dečak ima cistu na mozgu, kao i lako izraženu asimetriju u širini lumena temporalnih rogova moždanih komora.

Ali tome nije kraj. Vlada je nedavno operisan i odstranjen mu je bubreg jer malom Vladi dijagnostkovan je WILMS tumor. Mali vlada trenutno leži u dečjoj bolnici Tiršova.

Kako je sve počelo: ” Niko ne zna šta mi je s detetom, a sam vidim da Vladino stanje nije dobro. Povremeno mu otkazuju desna ruka i noga i, uopšte uzev, nije kao što je bio. Plašim se da se ne radi o običnoj cisti i običnoj epilepsiji ”  kaže Siniša Đorđević.

 
Mnogo je razloga zbog kojih je Siniša Đorđević rešio da Vladu uputi na lečenje u Rusiju, pošto se, kako je saznao, njegov sin tamo može izlečiti.

Na to su mu, nezvanično, ukazali i pojedini doktori u Srbiji. Za lečenje i operaciju je potrebno oko 40.000 evra.

Ovih dana u akciju prikupljanja novca za Vladimirovo ozdravljenje priključili su se Kulturni centar Pančeva (videti na strani posvećenoj manifestaciji BUDI) i agencija za menadžment „Safe Road” (u okviru). Otac dečaka je veoma zahvalan Gradskoj upravi i „Higijeni”, koji su već odreagovali na njihovu molbu za pomoć.

S druge strane, Đorđevići su još u žalbi  na rešenje Centra za socijalni rad „Solidarnost”, jer detetu nije odobren dodatak za tuđu negu i pomoć. Siniša kaže da je lekar napisao da se Vladimir leči od parcijalne epilepsije, te da je proizvoljnim pregledom i uvidom u dokumentaciju doneo mišljenje i ocenu. Da je dijagnoza bila preciznija, moguće je i da bi to rešenje bilo drugačije.

Pred porodicom Đorđević je velika borba. Cilj je da Vladimir otputuje u Rusiju, da tamo bude operisan i da ozdravi.

Svi koji žele da pomognu, mogu to učiniti uplatom novca na žiro račun:

Siniše Đorđevića 340-32110017-94 kod „Erste banke”.


 

ByTata Vladimir

RODITELJI SA ISKUSTVOM DEČJEG KANCERA IZ CELOG SVETA

Godišnji svetski kongres Pedijatrijske onkologije (www.siop.nl) održava se zajedno sa kongresom roditeljskih udruženja iz celog sveta (www.icccpo.org). Ove godine, od 5. do 8. oktobra u Londonu, okupilo se nekoliko stotina predstavnika roditeljskih i drugih organizacija za pomoć deci oboleloj od raka. Na kongresu su takođe imali svoj radni deo i bivši pacijenti tzv. SURVIVOR-i, koji su veoma aktivni na internacionalnom nivou i voljni da pomognu mladim ljudima u svojim zemljama da organizuju sopstvene grupe za pružanje podrške mladima tokom i nakon lečenja. Imali smo priliku da se susretnemo sa svetskim ekspertima iz raznih oblasti pedijatrijske onkologije i da im postavimo pitanja koja, možda, nismo imali koga da pitamo kod kuće ili nismo smeli (?). Održane su korisne radionice sa temom “Komunikacija” i “Kako uključiti roditelje u rad udruženja”.

Na radionici “Komunikacija” učestvovali su i eminentni holandski, američki i italijanski lekari koji su, pored roditelja, aktivno uzeli učešće u izlaganju, komentarisanju, pružanju korisnih saveta, a sve sa ciljem da se poboljša komunikacija na relaciji lekar-dete-roditelj. Iako su učesnici radionica poreklom iz različitih zemalja, kontinenata, različitih religija, rasa, kultura, ekonomskih prilika, problemi su dosta slični, a načini za prevazilaženje pojednih teškoća nisu uvek primenljivi u svakoj sredini. Ipak, veoma je korisno saznanje da nismo jedini( ili najgori), a još korisnija su saznanja o načinima i mogućnostima za rešavanje problema. Na pitanje kako motivisati i uključiti roditelje u rad udruženja, izneti su brojni primeri ali ono što je ključno za uspešno aktiviranje roditelja jeste:

  • lekari treba da usmeravaju nove porodice na udruženje; 
  • udruženje mora biti prisutno u bolnici (na odeljenju) svakodnevno; 
  • udruženje treba da organizuje akcije u kojima mogu učestvovati i roditelji čija se deca trenutno leče; 
  • neophodno je stalno i iznova ukazivati roditeljima da je oganizacija njihova i da će biti uspešna onoliko koliko sami doprinose i učestvuju; 
  • neophodno je da svaki roditelj bude visoko motivisan, da se istakne njegov doprinos i da mu se ukaže zahvalnost i poštovanje.

Brojna su predavanja sa različitim temama, ali je na nas najjači utisak ostavila snaga, entuzijazam i energija pojedinaca i malih grupa, zatim moć kada se deluje zajedno i kada dostizanje viših ciljeva umanji sve različitosti i neslaganja, umeće komunikacije, uzajamnog poštovanja i uvažavanja različitih mišljenja, a posebno su na nas ostavili utisak Survivor-i koji se ambiciozno, znalački i profesionalno hvataju u koštac sa političarima, javnim mnjenjem i svima koji im ograničavaju da se školuju, zapošljavaju, steknu životna i zdravstvena osiguranja i još mnogo toga što im se uskraćuje zbog činjenice da su u detinjstvu imali rak.Predstavljen je i napredak u komunikaciji i saradnji roditeljskih grupa u našem regionu, imali smo se čime pohvaliti ali su isto tako istaknute i činjenice, specifičnosti i zajednički izazovi.

Svet je zadivljen našim entuzijazmom i dostignućima, mnogi su po prvi put imali priliku da saznaju sa čim smo se borili poslednjih 20 godina i kako smo uspeli da dečji kancer dospe do ušiju javnosti sa minimalnim resursima i mnogobrojnim ograničenjima. Žao nam je što su ovi kongresi teško dostupni našim roditeljima, kako zbog neophodnog znanja engleskog jezika, tako i zbog visokih troškova, ali zato postoje regionalni sastanci koji su dostupni u svakom pogledu. Takođe smo primetili da naši lekari, koji učestvuju na svom delu kongresa (SIOP) nisu upoznati sa zajedničkim sesijama (lekari, sestre, psiholozi, roditelji, survivor-i) i do sada ih nismo videli u publici. Medicinske sestre i psiholozi takođe imaju svoja predavanja i radionice, najposećenije su upravo sesije na kojima svi zajedno učestvujemo i iskreno se nadamo da će i naši stručnjaci naći inetersovanje da nam se ubuduće pridruže. Malo je prostora i ne može se sve preneti, različita su i interesovanja onih koji čitaju ove redove ali se iskreno nadamo da smo preneli makar i najmanji deo impresija i da će se zainteresovati veći broj roditelja za rad lokalnih udruženja roditelja koja su aktivna i deluju u bolnicama u kojima im se leče deca.

Preuzeto sa Facebook sajta Zvončice


ByTata Vladimir

MladiCe Internet Radio..

Od SUBOTE 29. Septembra 2012. godine, prvi put u Srbiji, počinjemo sa emitovanjem Internet Radija “MladiCe”.

 Ideja Internet Radija, radnog naziva “Moje ime nije C40“ iznikla je iz potrebe dečaka, devojčica, mladića i devojaka, uopšte mladih lјudi od 15 do 30 godina (mladosti) starosti, da kažu, da pričaju, da govore o svim onim problemima koje nosi period života u kome se nalaze, a sve to još začinjeno užasnim iskustvom mаlignе bolesti (rаkа) sa kojom se nose, a koju, ne retko, nose sami.

Projekat je baziran na maksimalnom korišćenju interneta kao savremene tehnologije kroz Audio Streaming ili Internet Radio.

Internet radio danas u Srbiji se uobičajeno koristi kao vid medijа za puštanje kontinuiranih muzičkih tema, a ne za, kako kaže definicija, „masovno posredovanje informacijama”. Za razliku od novina i televizije radio je u stanju da ostvari jednu bitnu potrebu demokratskog društva, a to je dvosmerno informisanje.

Realizatori i voditelji radija biće isklјučivo i jedino mladi lјudi. Ljudi od 15 do 30 godina, a koji su u prоcеsu lеčеnjа, rеmisiје ili pоptunо izlеčеni.

Cilj je dа živa reč, krоz savremene informacione tehnologije, mlаdim lјudimа оmоgući dа gоvоrе о tеmаmа i prоblеmimа kојi ih mučе. Ideja je da mlad čovek prestane da bude uplašen i plašen od „starijih“.

Sve veća dostupnost interneta u Srbiji i donacije koje omogućavaju da se bolnice opremaju žičnim ili bežičnim internetom i da kao takve budu besplatno na usluzi mladim bolesnicima, ali naravno i svima onima koji se o bolesnim mladim lјudima brinu, omogućava danas više nego ikad da se usluga „internet Radija“ ili „Audio steaming-a“ iskoristi na najbolјi mogući način u cilјu ostvarivanja ideja i cilјeva određene grupe lјudi ili pojedinca.

Mi ne želimo da podižemo svest „zdravih“ o bolesti i bolesnima, jer ona se menja godinama i uz više faktora, ali svest onih koji su se našli danas ili juče u dijagnozi šifarnika bolesti pod slovom „C“ (kanceri) moguće je menjati.

Teme su isklјučivo vezane za teme mladog čoveka koje bi bile predlagane i realizovane isklјučivo od strane mladih lјudi.

Navodim par:

„Suočavanje sa dijagnozom“, „Odnos osoblјa prema pacijentima“, „Šta radim kada imam mučnine?“, „Kojim poslovima kasnije mogu da se bavim?“ „U kom sportu mogu da učestvujem?“, „Kakav je moj odnos sa porodicom?“ „Šta volim/ne volim da me pitaju?“, „Zašto me neke medicinske sestre nerviraju“, „Zašto neke medicinske sestre obožavam?“, „Zašto doktor ne vidi mene nego moju dijagnozu?“, „Čega se najviše plašim?“, „Šta drugi misle o meni?“ „Koja su moja prava?“, „Trebaju li da obaveste o bolesti i mene, a ne samo moje roditelјe?“, “Da li me interesuje šta su to trombociti?“ „Zašto mi govore šta smem, a šta ne smem da jedem?“ „Klјukaju li me suplementima?“, „Ja nisam zarazan, samo mi je loše!“, „Hoću li imati devojku/dečka?“….“Ćelav/a sam, pa šta!“, „Kako da živim sa hendikepom?“, „Moja seksualnost“, „Šta mi je sada važno?….

Obraćajući se mladim lјudima sa dijagnozom „C“ svesni smo da će i medicinsko osoblјe, roditelјi, prijatelјi, komšije, drugari iz kraja, drugari iz škole, vršnjaci biti indirektno naš slušalapci, što i jeste jedan od cilјeva. Nаdаmо sе dа ćе tо štо ćе čuti biti uprаvо оdgоvоr i nа njihоvа pitаnjа i nеdоumicе.

Od svih medija Radio je danas na vrhu lestvice konzumiranja, dok je internet u velikoj ekspanziji. Povezujući ova dva medija koristio bi se dobro poznat teren mladog čoveka.

Broj slušalaca internet radija ograničen je jedino tehničkim mogućnostima, (neadekvatna infrastruktura naših telekomunikacija), a mogućnosti su do 200 slušalaca istovremeno, što je više nego dovolјno slušalaca za teme koje želimo da plasiramo. Sve naše emisilјe imaće reprizno vreme i mogućnost preuzimanja sa naše web stranice, facebook profila i twiter-a.

Svesni smo da nas, ako budemo dovolјno zanimlјivi, mogu slušati i oni kojima tema nije direktno namenjena, ali isto tako mogućnost da se snimlјena emisija reemituje i u drugim terminima, ostavlјa mogućnost povećanja broja slušalaca za određenom temom.

O projekat i njegovom sprovođenju kao i logistici brinućemo mi “stariji“. Radio “MladiCe” deo su projekta “Umrežavanje II” koji je opet deo, šireg programa pod nazivom ,,New World’’, koji Institut za održive zajednice (ISC) sprovodi kroz Inicijativu javnog zagovaranja građanskog društva (CSAI), sedmogodišnjeg programa pomoći građanskom društvu Srbije koji finansira USAID. Program „New World“ je zamišljen kao platforma preko koje organizacije građanskog društva mogu delotvornije da sprovode kampanje javnog zagovaranja, dopru do šire publike, zauzmu svoje mesto na rastućem internet tržištu Srbije, ostvare prisustvo u tradicionalnim medijima, uspostave saveze, mreže i partnerstva i direktno angažuju građane na rešavanju problema u njihovim zajednicama.

 Emisije će se emitovati  jedan put nedeljno “uživo” sa mogućnošću naknadnog preuzimanja sa interneta.

Svake subote od 16.30h

Za slušanje našeg radija predlažemo program WINAMP koji možete preuzeti ovde.

Veza do radija MladiCe – http://streaming.radio-mladice.rs:8000/radio.m3u

ByTata Vladimir

Upozorenje, Radulović je među nama..

Novi dan, stara Riblja Čorba i divna stara stvar „Gluposti“, album iz 1984. Večeras vas zabavljaju muzičari…“ . Ovi dani baš liče na tu staru stvar. I ja opet za pisanijem. Tema, Gluposti. U stvari veoma ozbiljne stvari.

Danas mi je po ko zna koji put stigla informacija da su ljudi opet i opet i opet upozoreni na strašnog i veoma neugodnog Radulovića. I opet naravno iz famoznog Nacionalnog. Kakav strah, kakav bes pojedinih plitkih osoba koji sebe nekim čudnim čudom nazivaju humanitarcima.

Ah, Srbijo pa zar ni u ovoj ružnoj bolesti nisi u stanju da se izboriš sa rđavim i zlim ljudima. Zar smo toliko društveno potonuli da mali i sitni špekulišu i u bolesti…

Nikada nećemo osetiti blagodeti lepšeg života ako se konstanto budemo držali one legendarne: „Nemojte me zamarati činjenicama niti argumentima jer ja sam svoj stav već formirao.“ Kada god nekoga optužujemo za bilo koji problem u 70 procenata ga mi u stvari sami kreiramo… Ma mnoge stvari su veoma jednostavne samo ih mi mnogo komplikujemo. Dvorišta su nam prljava, ljudi, počnimo da shvatamo da ih mi sami prljamo, i kada to prestanemo čišćenje će nam biti mnogo jednostavnije.

Evo sada se setih mojih prvih dana u Nacionalnom. Prvo se nekolicina iskenjala po većini, a onda smo počeli da pričamo o „problemima“. Ma ne mogu, ne mogu, svi mi govore kako su zli ljudi oko nas, a ja sve ne verujem i sve urlam da su ljudi u suštini dobri jer svi plačemo nad tužnim filmom, svi volimo dobru svirku, svi se zaljubljujemo nesrećno i srećno..,

Ne mogu da razumem te naše ljubomore, i zavisti i pakosti na učenije, bolje.

Pre neko veče zovu me novi poznanici, inače ljudi koji sa velikim entuzijazmom žele da ulože svoje znanje u dobrobit i boljitak, zovu sa pitanjem oće li njih neko dirati ako nastave da održavaju kontak sa mnom. Priznajem bio sam u početku veoma zbunjem pa onda malo i razočaran. Ali opet, samo mi je potvrdilo to stanje zašto sam ja ovde, a zašto je neko tamo.

Ma stvarno je dosta i što bi rekao moj stari prijatelj, „Dođe mi da se ubijem i odem u Nemačku da živim“.

ByTata Vladimir

UDRUŽENJA RODITELJA ili ZONA SUMORNA – 01

Ime: Vladimir,

Godina:41,

Zanimanje: Otac deteta koje je bolovalo od Osteosarkoma, (Osteosarkom – Tumor Kostiju)

Vreme: 21 vek.

Mesto: Stradija (Domanovićeva)

Tema: Lični pogledi oca na bolest, ljude, doktore, psihologe,  udruženja, društvo i sve one koji se na ovaj ili onaj način vežu ili su se vezali za ovu bolest.

Definicija udruženja (vikipedija)- je dobrovoljna asocijacija osoba koje su povezane istim idejama i ciljevima. U savremenom društvu sloboda udruživanja je fundamentalno ljudsko pravo koje omogućava zadovoljenje interesa od sportskih, kulturnih, zabavnih, rekreativnih do političkih. Povezivanje različitih udruženja ostvaruje se na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i internacionalnom planu.

Definicija Udruženja roditelja dece obolele od malignih bolesti. E ovde već tražim pomoć.

Za početak da se predstavim bliže. Ja, Vladimir Radulović  jedini roditelj koji je eliminisan (odstranjen) iz dva udruženja roditelja. Siguran sam rekorder. Iz prvog me je izbacio (trenutno pritvoreni) doktor, a iz druge jedna čudna gospođa iz Italije. (Ništa mi bez stranaca), ali o tome kasnije.

Želja da počnem pisaniju na ovu temu iznikla je iz konstantnog pritiska moje dragane (Dragane) da je već vreme da shvatim svet i društvo, društvo  u kome sa manje ili više uspeha verujemo da smo prisutni i naravno čekamo, uvek nešto . A ja da shvatim, nikako. Ubi me to verovanje u Deda Mraza,  X-mena, Betmena i poštene pronalazače. A i kako me sve manje slušaju pa i moji najmiliji onda ću pisati. Jer pisanjem istina je ne mora niko ni da te sluša a ti si svoje rekao pa čta bude.

Često se pitam da li se ova naša bolest, možda, deli na dve bolesti? Bolest kao takva, imenovana datim izvedenim latinskim imenom i bolest broj dva, sve ono što tu bolest prati, ljudi, prijatelji, neprijatelji, doktori, sredina, dušebrižnici…Jer kako napisa moja Dragana na našem sajtu, saznanjem odnosno dobijenom diagnozom vašeg deteta ceo svet se ruši i neka nova zavesa se otvara. Vaš svet više nikada neće biti isti. I nije.

Pisaću i o jednoj i o drugoj bolesti pa gde me više misli odnesu. U stvari mislim da želim da pišem o drugoj polovini bolesti, jer ta druga polovina je okrenuta više nama i možda razumljivija široj publici. Pa ako i nije meni će biti lakše dok je pišem.

U nedavni utorak preminulo je još jedno dete koje znam. Odnela ju bolest. Osećanja su mi bila pomešana. I beah na sahrani i videh i devojčicinog oca i majku kako se raspadaju pred našim očima i htedoh to da podelim sa nekim. Nisam znao kako jer nikog poznatog na sahrani nisam sreo. Poslao sam sms poruku čoveku sa kojim sam delio poznansto te divne devojčice i njene majke. Odgovor mi nije stigao. Desila se smrti a čovek je uvređen nekakvim imaginarnim ne odavanjem poštovanja prema dotičnom u prošlosti. Smrt mlade osobe, kraj, ništavilo, ali avaj, ljudi su uvređeni.

U stvari i ovo mi je bio jedan okidača za ova slovca na malom laptopu kao i želja da proverim ima li još odraslih ljudi, koji još uvek kao i ja veruju.

Moj sin nije jedini koga je uhvatila ova nesretna bolest, u samom početku svoje mladosti kao što ni ja nisam jedini roditelj čijem sinu je dijagnostikovan zloćudni izrod. Svesni te činjenice od samog početka moja Draganica i ja počesmo da tražimo ljude koji su sve to uspešno prošli jer znali smo da jedino od njih možemo primiti preko potrebne informacije. Potraga za informacijama postaju kao potraga za Svetim Gralom. Ne u smislu potrage za večnim životom i izbavljenjem već potrebe da što više saznate o neprijatelju kako bi se protiv skota što adekvatnije i spremnije borili.

E tu nastaje prvi problem. Koji, siguran sam, nije samo naš već i svih onih koji u bitku ulaze. Mnogi “nadležni” i nenadležni vašu potrebu za informacijama tumače baš onako kako uperedih u prethodnoj rečenici. „Vi tražite čaroban napitak, čarobnu pilulu.“ I tako uz svu muku počnemo da trošimo silnu energiju dokazujući da to nije tačno, bar je to bio naš slučaj, ali uzalud. U startu je udarena etiketa, pečat i dalje od toga ne ide.

Šta god uradili vi ne radite kako treba, jer vi ste „emocionalno rastrojeni, vi ste u jadu svome, vi se bedno i tužno osećate i kao takvi nikako niste u stanju da razumno donosite zaključke.“ Sve ove rečenice vam se uglavnom indirektno serviraju, a mi smo imali “sreće” da nam se to i direktno predoči i to svaki put kada se ti, nazovi, medicinski autoriteti nađu poljuljani u svojim dijagnozama. Svesni straha kod svakog od roditelja svoje autoritete grade na tom sasvim opravdanom ljudskom osećanju. Čast izuzecima. Kako bi jedan psiholog rekao “pogledajte moj magistarski rad na tu temu i biće vam jasnije”. E kada vam to kaže jedan psiholog u nameri da vas spusti i to znanjem stečenim u školi, a ne iskustvom ili osećanjem roditelja, onda mnoge stvari počnu da dobijaju čudan izgled. Ili je ipak problem u meni?

Ali odoh ja sada opet malo u stranu. Iako ću se na ovo gore ponovo vratiti. Informacije, da, informacije i potraga za njima. I želja za pronalaženjem ljudi, roditelja, staratelja koji su sve to već iskusili i od kojih i u kojima ćete tražiti utehu i spas. Ne od doktora, jer vi to niste, već od roditelja jer vi to jeste. Potraba da ih pitamo da li je sve ovo normalno što se ovako osećamo? Da li su i njih nervirale sestre i doktori ili je to naš problem? Zašto operacija? Šta je to EURAMOS? Kako da ne boli? Kako da mu nije muka? Koliko to traje? Kakav je život posle? Zašto se priča o aftama? Šta je to sintigrafija, alt, ast, trombociti, leukociti, ……….?

Million ma billion pitanja na koje je teško naći odgovore. Ali čovek ih traži jer to mu je u biti. Da nije tako verovatno bi pećine i dalje bile naš dom. Ali, ali ali, čovek koji postavlja puno pitanja polako postaje problem. U redu razumem, ali čist razum mi govori, ako smo problem onda smo problem samo doktorima i to me ne zabrinjava puno jer radi se o životu mog deteta i znam i da bi i taj doctor da je u istoj situaciji jednako postupao. I onda onako naivno kako ja već znam poverujem da su moji onda pravi saveznici ljudi koji će me razumeti, kako god da se osećam, u stvari roditelji organizovani u udruženja roditelja. Jer bože moj pa i oni su roditelji, tamo u nekom udruženju, oni znaju kao nam je, jer i oni su to prošli. Uh, kakvo razočarenje će uskoro stići. Prvo. Ima i drugo.

Nastaviće se…..

ByTata Vladimir

Dodeljene nagrade na foto-konkursu „Objektivno bolje“ i za Čika Bocu

USAID i Institut za održive zajednice dodelili su nagrade autorima najboljih fotografija pristiglih na nagradni konkurs “Objektivno bolje”. Nagrade su dodelje nakon jednoglasne odluke žirija koji su činili: Albert Sevalos iz ISC-a, Miloš Đajić iz Društva Srbije za odnose s javnošću i Ivan Cvejić iz novinske agencije BETA.

Prvu nagradu i put u Veneciju, Rim ili Beč (po izboru dobitnika) osvojila je fotografija “Ruke pune čioda” autora Zoltana Kiša iz organizacije “Eko Bečej” iz Bečeja. Ovu vrednu nagradu dodelio je popularni turističku sajt – www.putovanja.info.

2. nagrada

2. nagrada

Drugu nagradu i laptop računar za fotografiju „Drvo života, drvo ljubavi“ osvojio je Vladimir Radulović iz organizacije „Čika Boca“, udruženja roditelja dece obolelih od malignih bolesti. Nagradu ovoj organizaciji obezbedila je konsultantska kuća Evropske neprofitne strategije iz Niša.

Treću nagradu i jednogodišnji mobilni internet osvojio je Đorđe Milić iz niškog Odreda izviđača „Josif Pančić“ za fotografiju „Eko korak“. Ovu nagradu obezbedila je kompanija “Telenor”.

Odlukom žirija dodeljene su i dve počasne nagrade – za fotografije iz serijala “Slike iz mraka”, grupe slepih i slabovidih osoba realizovanoj u Smedervu nagradu je dobila Jelena Stojanović iz Državne lutrije Srbije i jedna od autorki projekta, a za fotografiju iz serijala “Bahato parkiram” nagradu je osvojio Filip Milošević.

Pobednicima su nagrade uručili Albert Sevalos, Dragana Stevanović Kolaković iz USAID-a i glumac Slobodan Boda Ninković.

Na foto-konkurs „Objektivno bolje“ u okviru kampanje „Vidljvo bolje“ od sredine aprila do 15. juna poslato je oko 300 radova, od čega je u izbor ušlo više od 150 fotografija.

Kampanju “Vidljivo bolje” finansirao je USAID u okviru programa „Inicijativa javnog zagovaranja građanskog društva“ koju u Srbiji od 2006. godine realizuje ISC. Do sada je u okviru ovog programa dodeljeno oko 300 pojedinačnih gantova organizacijama u Srbiji ukupne vrednosti 11 miliona dolara, a USAID će i u narednom periodu nastaviti da pruža podršku civilnom sektoru u Srbiji.

Tekst preuzet sa sajta www.vidljivobolje.org

ByTata Vladimir

Ewing-ov (Juingov) Sarkom

Juingov sarkom
se obično javlja u dečjem ili ranom adolescentnom uzrastu, najčešće između 10. i 20. godine života. Najčešće se javlja u području karlice, natkolenice i nadlaktne kosti i rebara. Ovo je posle osteosarkoma je načešći koštani tumor kod dece i najmaligniji koštani tumor dečjeg uzrasta.

Tumor izaziva lokalni bol u kostima ili otok mekih tkiva. Smešten je na dijafizama dugih kostiju (butne), i na pljosnatim kostima trupa. Za razliku od osteosarkoma često postoji povećana telesna temperatura, od drugih simptoma se mogu pojaviti: gubitak na telesnoj težini, opšta slabost.

CT pluća i scintigrafija kosti (snimanje celog skeleta) neophodna je za traženje metastaza. Potrebna je i analiza koštane srži. Kompjuterizovana tomografija kosti na kojoj se nalazi primarni tumor je koristan da bi se pratile informacije o proširenju bolesti na druge kosti ili delove tela. Značajno je i zbog planiranja operacije i daljeg toka lečenja. Read More

ByTata Vladimir

IGOR U BORBI PROTIV LUDAKA IZ L.A.!

Ovaj tekst, jasnije deo dnevnika smo dobili od mame Irine Ban iz Beograda koji je vodila davne 1994 godine dok je lečila sina Igora obolelog od Akutne Limfoblastne Leukemije. Igor je danas momčina.

IGOR U BORBI PROTIV LUDAKA IZ L.A.

(Limfoblastna Leukemija Akutna)

 

2.novembar 1994.god.

Početkom ove jeseni, naš četvorogodišnji sin Igor je počeo da se žali na bolove u rukama i nogama. Obzirom da Igor ima dve godine mlađeg brata Vladimira, pomislila sam da su se možda potukli, što je svakodnevna pojava u našoj kući i nije ništa neobično. Nažalost, ovog puta nije bila uobičajena tuča u pitanju već smo, nakon detaljnih pregleda, utvrdili da su se u njegove ruke i noge uselile neka jako bezobrazna “stvorenja” koja neprestano skaču sa jednog mesta na drugo i gnjave Igora. Ta stvorenja su potpuno luda, te smo ih nazvali “LUDACI”. Igor ih je lepo zamolio da se vrate tamo odakle su došli međutim, oni su uživali kod njega i nije im palo na pamet da odu. Onda je rešio da ih silom izbaci napolje i objavio im je RAT.  Moj sin misli da su ti Ludaci došli iz Amerike, iz Los Angeles-a, jer je negde čuo da se svi ratovi na svetu smišljaju u Americi. Nisam se baš složila sa tom idejom, ali sam konstatovala da i nije daleko od istine. Igor je u svojoj glavici smislio kako su Ludaci čuli da u Beogradu živi jedan dečak po imenu Igor, kojeg nikada ništa u životu nije bolelo, pa su rešili da ga maltretiraju. Stigli su iz Amerike u jednom ogromnom avionu koji leti preko najvećeg mora na svetu.

Kada je Igor objavio Ludacima rat, počeo je da se naoružava opasnim oružjem: mač, puška, nož, čekić, ali to nije bilo dovoljno. Potražili smo pomoć u našoj bolnici u kojoj radi jedna veoma dobra doktorka. Kada joj je Igor ispričao priču o Ludacima, ona mu je obećala da će mu pomoći da dobije taj rat, jer ona ima jako opasno oružje za izbacivanje Ludaka, a takođe on nije jedini ratnik, ima još puno dece koja biju sličnu bitku.

Doktorka je Igora i mene odvela u jednu sobicu u bolnici u kojoj smo nas dvoje bili sami, pa smo imali vremena za priču i razvijanje ratne strategije. Sobu smo ukrasili Igorovim igračkama, knjigama, slikama, čak i zavesama iz Igorove sobe kod kuće. Televizor, video i crtani filmovi su bili na počasnom mestu. Takođe smo doneli i njegovu posteljinu sa klovnovima, pa moram priznati da nam je od kuće falio samo klavir i frižider. Sve u svemu, bilo nam je super, samo su nas gnjavili tamo neki razni u belim mantilima koji su svaki čas ulazili i divili se Igorovoj lepoj sobi.

Međutim, bez obzira na lepu sobu i naoružanje, Ludaci su Igora sve više i više gnjavili, te su ga ruke i noge jako bolele. Tada je doktorka brzo došla i u Igorovu rukicu sipala čarobni napitak, te ga je sve odmah prestalo boleti. Pošto Igor ne voli “boce” – igle, doktorka je za njega donela jedan mali “šraf” sa poklopcem, zalepila mu za rukicu i sve čarobne napitke mu je sipala kroz taj šrafčić na ruci. Ludaci sa tada načisto poludeli i počeli da beže na sve strane, na usta, nos, guzu, pišu. Oni se najviše plaše crvene boje, pa će zato Igor morati da pije puno crvene tečnosti. Ponekad će mu doktorka vaditi Ludake iz jedne rupice na leđima i kuku. Njega to boli jer se Ludaci jako uplaše doktorkinih naočara i čim ih ugledaju kroz tu rupicu, počnu da grizu, grebu, štipaju od straha, ali im to ništa ne vredi jer je Igor najhrabriji dečak na svetu i ne plaši se njihovog grebanja. Kada ih doktorka izvadi, brzo ih baci u vodu i oni se udave jer ne znaju da plivaju. Međutim, ima puno Ludaka koji se sakriju negde u Igorovim velikim mišićima, pa i dalje švrljaju levo-desno, ali ne zadugo. Igor je jako opasan kada se naljuti, pa često uspe da uplaši i doktore.

Pošto je Igor jako dobar i poslušan, doktorka ga je pustila da ide kući, da spava u svom krevetu, da jede mamin ručak i bakine kolače, da se igra sa svojim malim bratom, a u bolnicu će dolaziti kada doktorka bude spremila razne crvene i bele otrove za Ludake.  Kod kuće će ih bombardovati raznim velikim i malim bombama – pilulama.

11. novembar. Read More

ByTata Vladimir

Javna diskusija „Umrežavanje za decu“!

U petak 27.5.2011 u Narodnoj skupštini Republike Srbije u Beogradu “Čika Boca” je prisustvovala javnoj diskusiji na temu „Uspostavljanje održivog dijaloga o javnim politikama za decu između organizacija građanskog društva, državnih institucija i EU“.

Organizatori skupa su bili “Društvo za razvoj dece i mladih – Otvoreni klub” i parlamentarna Radna grupa za prava deteta Narodne skupštine Republike Srbije uz podršku Delegacije EU u RS a u okviru projekta “Jačanje dijaloga između organizacija civilnog društva Srbije i EU”.

Unаpređenje sаrаdnje i stvаrаnje kаnаlа komunikаcije između reprezentаtivnih Mrežа udruženjа grаđаnа i držаvnih institucijа u obostrаnom je interesu i grаđаnа i držаve i u sklаdu sа stаndаrdimа postаvljenim u Lisаbonskom ugovoru i rаzvojem pаrticipаtivne demokrаtije.

Temа jаvne diskusije u Beogrаdu bila je:

  • ostvаrenje sаrаdnje držаvnih institucijа i orgаnizаcijа grаđаnskog društvа zа decu u sklаdu sа evropskim stаndаrdimа postаvljenim u Lisаbonskom ugovoru;
  • ulogа pаrlаmentа u zаštiti prаvа detetа i sаrаdnjа držаvnih institucijа i orgаnizаcijа grаđаnskog društvа u reаlizаciji evropskih progrаmа;
  • konsolidovаnje orgаnizаcijа zа decu u nаcionаlnu Mrežu koristeći iskustvа evropskih mrežа i plаtformа.

Predmet diskusije nа skupu bili su i modeli uticаjа nа politike zа decu i mehаnizmi komunikаcije između orgаnizаcijа civilnog društvа i držаvnih institucijа, zаkonodаvnih i izvršnih, аli i sаvetodаvnih telа.

Diskusijа je omogućila ne samo rаzmenu informаcijа i identifikovаnje nаjefektnijih kаnаlа komunikаcije između vlаdinog i nevlаdinog sektorа već i, nadam se, senzibilisala ljude iz držаvnih institucijа zа prihvаtаnjem sаrаdnje i učešćа orgаnizаcijа grаđаnskog društvа u formulisаnju politikа zа decu nа republičkom i lokаlnom nivou. Isticаnje pozitivnih primerа iz evropskih zemаljа verujem da je doprinela bolje prihvаtаnje orgаnizаcijа grаđаnskog društvа kаo pаrtnerа u definisаnju zаkonskih i strаteških okvirа politikа zа decu.

 Učesnici javne diskusije su bili:

  • Vensаn Dežer šef Delegаcije evropske Unije u Republici Srbiji,
  • Nikolа Novаković potpredsednik Nаrodne skupštine Republike Srbije,(levo)
  • Tаnjа Fаjon poslаnicа Evropskog pаrlаmentа,
  • Juditа Rаjhenberg direktorkа Unicefа u Srbiji,
  • Tаmаrа Lukšić Orlаndić zamenik zaštitnika građana za prava deteta,(desno)
  • Sаšа Stefаnović koordinator programa za decu Društva zа rаzvoj dece i mlаdih – Otvoreni klub i
  • Mihаil Stefаnov direktor nаcionаlne mreže Bugаrske.

Moje pitanje na skupu je bilo postavljeno Saši Stevanoviću i mogućnosti da se uz Ministarstvo Prosvete i Ministarstvo rada i socijalne politike aktivnije uključi i Ministarstvo Zdravlja.