Author Archive Tata Vladimir

ByTata Vladimir

VII camp – We can do anything – 2019

CAMP WE CAN DO ANYTHING 2019 for all yang cancer survivor from 15 to 25 years old.

Location: Šargan/Mokra Gora

Time: 26.7.-04.08.2019.

Last call: 27.6.2019.

Theme: National cultures, languages and cultural heritage

 



ByTata Vladimir

“MI Možemo Sve” – 2015

prvi dan mms 2015drugi dan mms 2015 (14)I još jedno druženje, još jedno novo iskustvo, još mnogo toga novog naučenog završilo se odlaskom sa trećeg po redu samostalnog kampa za decu lečenu od maligniteta.

Ove godine sa nama nisu bila samo deca u čijim knjižicama je upisano veliko slovo C, sa nama su se družila i deca koja su veći deo svog detinjstva provela po raznim bolincama lečeći godinama svoja mala tela od teških bolesti. Zahvaljujući ljudima velikog srca i uz pokroviteljstvo Ministrastva zdravlja kamp je više nego uspešno realizovan.

dr (9)dr (14)Od 10. do 17. jula pomerali smo granice u organizovanju i održavanju kampa za našu decu, uz divnog domaćina, ma malo je reći divnog, Savu Kojića i njegove zaposlene u predivno uređenom etno selu Kneževa Večera u Selu Belotić, opština Vladimirci na putu Šabac – Valjevo. Na sedam dana okupirali smo Savinu dedovinu i zauzeli ga našim šatorima, bazenima, platnenim ljuljaškama, toaletima, buradima, tuševima, konjima, kozama i svim onim što jedan kamp čini kampom. IMG_0072 IMG_0074

Zašto kažem da smo pomerali granice? Ne znam da li je negde još zabeleženo u Evropi da je 32 Mladice i 8 volontera zajedno provelo na kampu toliko dana u prirodi pod šatorima, bez telefona, interneta, televizije.IMG_0086 IMG_0184 IMG_0199Samo druženje igra, učenje i glasna muzika sa razglasa. Veliko, veliko hvala Vojsci Srbije, a posebno pripadnicima jedinice Vojne Policije specijalne namere “Kobre”  za pomoć u realizaciji kampa jer bez njih, uz donaciju par šatora, velikog broja vreća za spavanje i poljskih kreveta naš kamp ne bi sigurno prošao tako uspešno. Zastavnik Grandić i njegovi momci sada su na vrhu lestvice našeg poimanja humanosti i drugarstva. Naravno nismo svi bili pod šatorima, sedam Mladica  provelo je sedam noći u Vajatima kojima po sređenosti mogu da zavide i hoteli sa mnogo više zvezdica. treci dan (85)treci dan (97)

10.07. 10:00h polazak ispred platoa glavne železničke stanice Beograd i opet zahvaljujući našim novim prijateljima iz opštine Vladimirci i njihovoj pomoći u obezbeđivanju autobusa za sve nas kamp zvanično počinje. Dan pred polazak, naravno opet uz pomoć Vojske Srbije, transportujemo opremu i postavljamo kamp. Po dolasku raspoređujemo se po šatorima i vajatima i dan , kako smo počeli, tako uspešno i završavamo.
Upoznajemo se sa novim kamperima i pomažemo im da prilagođavanje novoj avanturi bude što kreće. treci dan (109)U svemu pomažu naši već stari psiholozi Natalija i Katarina, stari-novi socijalni radnik iz Zagreba, Anita (Ivanjica kamp 2010 i 2011), mama Dada uz  večiti smeh i igru za sve kampere, Steva sa svojom konjima Mališom i Nađom, Križa kome nikada nije potrebno dva puta reći gde je pomoć najpotrebnija, Doktor Nasuf, pomoć za male ogrebotine i sa gitarom koja nam uvek na kampovima nedostaje, Draganu kao zamenu za svakog od nas i naravno grupe Mladice koji su na ovom kampu imali dvostruku ulogu i kampera i volontera. treci dan (111)I ako sam njih stavio na poslednje mesto za mene su uvek na prvom. Entuzijazam tih mladih ljudi da pomognu svojim mlađim drugarima u svakoj prilici, da pomognu nama “starijima” samo je dokaz da teorije kako Survaveri ne bi trebalo da su deo volonterskog tima padaju u duboku vodu. Drago nam je da su taj koncept polako počeli da preuzimaju i drugi, a pogotovo zemlje u okruženju koje često prebacuju da baš i nemaju mnogo toga da od nas nauče. Kamp je i dokaz da mladi ljudi i bez trunke alkohola ili sličnih opijata mogu da daju lep primer mlađima i da svoje vreme ispune do maksimalnih granica zadovoljstva. cetvrti dan (91)  IMG_0861 (2) sesti dan (57)

Svakog dana ustajanje za starije u 07:00 za malo mlađe u 07:30. Jutarnja gimnastika uz neizbežnu muziku Bora-Bora i Utopija. Muziku koja nas je sve dobila zahvaljujući Slavici ne tako davne 2013 godine. 09:00 počinju radionice. Radionice o osećanjima, radionice o emocijama, radionice samopouzdanja, Team Building aktivnosti od jutra do večeti, a bogami i uveče nikada nam nije bilo dosadno. Uz igre koje su osmislile i vodile Mladice, uz muziku i gitare naših gostiju Miloša i Miloša, uz letnji bioskop na otvrorenom samo su dokaz da i bez gadžeta koji nas okružuju svakoga dana možemo vreme više nego kvalitetno iskoristiti. Kada detetu i mladom čoveku na trenutak stavite u stranu svu tu elektroniku bez koje mislimo da je život nezamisliv male glavice bude nove ideje, nove puteve, nova interesovanja.

Ah, da, zaboravih izlet u Manastir Kaonu, izlet na Cer (ni manji kvar na autobusu nije nas omeo da tog dana uživamo punim plućima na temperaturi za 10 stepeni manjoj nego u ravnici). Sa nama su se ovo leto družili i momci i devojke Olimpijskog komiteta Srbije. Uz olimpijski čas Olimpijskog tima još jednom smo potvrdili zašto je sport važan i zašto sport jača i razvija pozitivne vrednosti kod svakog od nas bez obzira na bolest. Uz čas Oliverine Joge smeha dva časa je proteklo kao sekund. I nokako, nikako ne zaboraviti druženje uz i sa Kobrama i časove borilačkih veština, savladavanja prepreka i nezaobilazni “ZIPLINE”. Kobre uvek spremne da i mi njih kroz igru nešto novo naučimo, Iskoristili smo i divno veče da zajedno pustimo, pored nezaobilazne logorke vatre i 40 svetlećih lampiona koje u Beogradu nikako da nam dozvole da ih pustimo. 17.07 Petak, šta drugo nego raspremanje kampa i suze. Puno aktivnosti, puno emocija drugačije i ne mogu da se završe. Uz veliku nadu da se vidimo i sledeće godine možda na istom možda na nekom drugom mestu, ali svakako svi zajedno.

Sve slike možete pogledati na:

Sarine slike,

Prvi dan

Drugi dan

Treći dan

Četvrti dan

Peti dan

Šesti dan

Sedmi dan

I još jedno veliko HVALA:

ByTata Vladimir

Forum Mladica Rusije, Ukrajine, Srbije

pobeditelji0316.06.2016 Utorak

Sent Peterburg 10.30 po lokalnom vremenu, 9.30 po srpskom. Prolazimo upravo pored zgrade nekadašnjeg KGB-a. Otvaramo prozor za slikanje. Naša dobra i predobra domaćica Katarina Kiseleva vozi nas za Helsinki, a tamo hvatamo let za Budimpeštu. Pa voz za Beograd. Iskreno se nadam da naše putovanje neće trajati više od 20 sati (časov.)

Zamislite grad koji ima 5 miliona stanovnika, e sad zamislite špic na ulicama grada od 5 miliona stanovnika. Bez obzira na odličan javni saobraćaj i 6 metro linija, svi su u kolima. Kako i ne bi kada je cena goriva kao kod nas cena gasa, a o ceni gasa da ne govorim. Hm, zašto ovakvo putovanje? 6 divno provedenih dana uz divne mlade ljude, Mladice Rusije i Ukrajine ili kako bi Rusi rekli “Pobeditelji” .

pobediteljiOd 11 do 14 Juna u Sent Peterburgu, za nas poznatijem sa starim imenom Lenjingrad održao se prvi forum mladih lečenih od raka Rusije, Ukrajine i uz veliku pomoć Katarine, bez čije pomoći ovaj put nikako nije bio izvodiv i Srbije. Zahvaljujući našem pozitivnom radu sa mladima i prepoznatljivošću aktivnosti koje već tri godine sprovodimo i velikom ljubaznošću izvršne direktorke udrženja roditelja i dece protiv raka Katarine Kiseleve pozvani smo da našim prisustvom i iskustvom pomognemo da prvi forum Pobeditelja Rusije i Ukrajine prođe u što boljoj organizaciji i zadovoljstvu Mladica i svih prisutnih. 30 pobeditelja Rusije i Ukrajine  mladica Srbije provelo je 4 nezaboravna dana u ovom predivnom milionskom gradu gradu ne starijem od 300 godina.

pobeditelji04Uz Bele noći, reku Nevu, Finski zaliv i domaćine uplašenih sopstvenim poznavanjem engleskog jezika  pokušali smo  svi zajedno da temema kao sto su lična iskustva, budućnost, komunikacija pomognemo mladima da sa svojim životom idu ruku pod ruku, (a možda i ispred njega). Pogrešili smo,

Pogrešili smo jer njihova energija, energija koju je u nekim trenucima bilo moguće i videti i bez posebnih kamera ili gadžeta, (Video sam, majke mi) nas “starije” učila je šta je to život, šta je ljubav i šta je , ono najvažnije želja za životom.

pobeditelji02Prevodioce nismo imali, ali sve smo se razumeli. Dobro, da se ne lažemo prevodioca je imala Milica, ali o tome više u njenom izveštaju. Po nekada nije ni bilo toliko bitno razumeti baš svaku reč jer kada odrasteš uz Puškina, Šoholova, Dostojevskog, slušati mlade ljude na sceni bioskopke sale hotela u kome su se radionice foruma održavale zvučalo je kao poezija, kao pesma. (dok  ovo pišem čak i preglasna muzika na radiju dobre nam Katarine ne kvare misli koje me sećaju na protekle dane. Pa ni ovo obavezno vezivanje na zadnjem sedištu na koje nikako da se naviknem)

pobeditelji05Teško je opisati svo pozitivno provedeno vreme jer ako niste na licu mesta svaki opis je sitan, mali.

Kataina Kiseleva zamolila nas je da našim iskustvom pogotovo u organizaciji Balkanske konvencije Mladice 2013 i 2014 pomognemo u organizaciji “Prvog” foruma Rusije. Pristali smo, naravno, ali veliki problem su bile finansije. Domaćini su nam pokrili sve putne troškove. Veliko, veliko hvala na tome. Prvi dan upoznavanje, popodne radionice sa psihologom, posle večere predstavljanje Srbije.  Prezentacija je odlično prošla, iznenađen sam koliko im se svidela naša truba i romska muzika. Pokušali smo i Užičko kolo, ali biće bolje drugom prilikom. Drugog dana, nakon obilaska grada i obroka koji po meni se ni malo ne razlikuje po ukusu od našeg jela, nove radionice, nove ideje za sve nas.

Večernja prezentacija Ukrajine, njihovi plesovi, njihova muzika. Torta mi se definitivno nije svidela. Bolje su naše, mnogo. I ako u ratnom sukobu, prijateljstvo dva naroda ostavlja me u razmišljanju. Potom noćna eksurzija.. Bele noći… To treba videti.. nikako prepričati….

pobeditelji06Treći dan počinjemo Milica Šimonović i ja svoju radionicu. Tema “Da li se slušamo?”. Milica pravi uvod o Mladicama i njihovom radu, a ja, uz veliku pomoć Milice, i naravno učestvovanja svih mladica proveravam da li slušaju svoje sagovornike. “Da li slušamo?” je tema koja nedostaje po nekada više našoj generaciji nego ovim divnim mladim ljudima. Pisanje pisama Mladica o svojoj budućnosti ali i pravljenje kolaža za mene čudna radionica za mlade od 23, 25 ali prijatno iznenađenje u radu bez odbijanja i uz ozbiljnu i humornu  prezentaciju završenih radova.

Četvrti dan, nova eskurzija, novi utisci. Radionica uz vođenje vrlo pozitivnog čoveka i novinara i nosioca olimpijske baklje na prošlogodišnjim paraolimpijskim igrama Jure, ili kako smo ga mi zvali Đure. Tema empatija, tema “Da li nam telesni nedostaci onemogućavaju ostvarivanje naših ciljeva”. Inače da se malo i pohvalimo, Đura je bio više nego oduševljen našim pristupom radionicama i mladima pa nas je sutradan i ugostio na doručku uz manji intervju o našem radu a pogotovo ga je interesovao naš projekat Internet radio “Radio-Mladice”.

pobeditelji07Nedelja, opraštanje, pozdravljanje, razmena kontakata, ne retko i plakanje. Rastaju se mladi puni emocija nakon samo četiri dana druženja. Mi ostajemo do utorka jer tada imamo let. Hostel, nova avantura. Uz novu energiju i nova poznanstva vraćamo se za Beograd. Ne mogu da kažem da sam ga se uželeo. Dragane da, Uroša i Miloša da… Grada i ne tako…

Uz neko novo druženje…Pozdrav…

Vladimir Radulović

PS

Dok putujemo svetom da bismo našli lepotu, moramo je poneti sa sobom ili je nećemo naći. (Ralf Valdo Emerson, 1803-1882, američki filosof)

ByTata Vladimir

Šesta konferencija roditeljskih udruženja Evrope – Malme 2015

U organizaciji konfederacije dečjeg raka Evrope, nekada ICCCPO danas CCI  održana je, šesta po redu konferencija roditeljskih udruženja Evrope. Zahvaljući donaciji CCI-a, i Čika Boca je imala svog roditelja  iz Srbije. Uz Irinu Ban “Zvončica” predstavljali smo udruženja Srbije, ali ujedno i Srpsku Mrežu organizacija  Dečjeg raka -. Žao nam je što sa nama nije bilo nikoga iz Udruženja “Uvek sa decom” kao dela mreže.

6.konferencijaI ako su mnogi mišljenja da su ovakve konferencije samo bacanje para koje nemamo, mišljenja sam potpuno suprotnog. Niko se od nas nije učen rodio i niko od nas ne sme da kaže da sve zna o načinu organizovanja kao i o pravcima delovanja, naravno sve u cilju poboljšanja uslova lečenja u matičnoj sredini. U našem slučaju u Srbiji.

Konferencije su prilike da svako od nas vidi i uporedi kako su udruženja organizovana u svetu i s tim u vezi gde je tu naše mesto. Zaključak je jednostavan: veoma često mislimo da je trava zelenija kod komšije. Nije baš tako.

Ove godine Malme (Švedska) je okupio do sada rekordan broj učesnika, 99. Iskreno verujem da će taj broj biti još veći sledeće godine kada je Beograd, to jest Srpska Mreža organizacija dečjeg raka, domaćin 7. po redu konferencije,

malme02Upoznajući roditelje iz Irske, Engleske, Švedske, Nemačke, Austrije, Italije, Norveške, Luksemburga Švajcarske, Poljske, Rusije, Portugala, Rumunije ali i iz bivših Jugoslovenskih republika Slovenije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske i razgovarajući sa njima samo se učvršćuje moj stav da velikih razlika među nama nema. Jake emocije i jaka empatija je ono što sve nas pokreće u želji da pomognemo društvu da se standardi u svakoj od naših zemalja uspostave u što boljem odnosu. Razgovor sa roditeljem pa i ako je iz Britanije ili Nemačke ili Švajarske nosi uvek ista osećanje i veliku dozu razumevanja. Ljubav prema deci ne poznaje granice.

Naravno konferencija nije samo mesto da se sa drugim roditeljima priča i podele iskustva već i da kroz niz predavanja  naučimo mnogo toga novog i u odnosu lekar-pacijent, novim statističkim podacima u procesu i sistemu lečenja, i novim kliničkim ispitivanjima koji se konstantno sprovode bili mi toga kao roditelji svesni ili ne.

Da nije baš sve tako crno u Srbiji pokazala nam je  prezentacija domaćina “Barcancerfonden” o uvođenju škola u bolnice. Inače spot koji govori o deci i mladima je iz produkcije domaćina. Pogledajte…

Predstavljeni su i Evropski programi CCI-a, u kojima i mi roditelji sa ovih prostora učestvujemo kroz angažovanje Lejle i Neire Kamerić iz Sarajeva. (ENNCA, ExPO-r-Net, IntReALL).

Posebno mi je bilo interesantno predavanje Peter Lacka iz Švajcarske i osnivanju nacionalne organizacije Švajcarske. Interesantno jer bez obzira što se radi o Švajcarskoj i tamo postoje podele i neslaganja u vezi funkcionisanja nacionalne organizacije i saznanja da se mnogo organizacija ne pronalazi u novoosnovanoj “umbrella” organizaciji. Zvuči li poznato? Svoje predavanje o Evropskim standardima na prostoru Balkana pod nazivom “samo na papiru” imale su i Irina Ban i Lejla Kamerić

Dva predavanja bih ovogodišnja posebno izdvojio. Predavanje o sada već poznatom kampu u Irskoj “Barretsown” koji okuplja decu iz pola Evrope i dostignućima u poslednjih 20 godina koliko već postoje, kao i neiscrpnom izvoru iskustava i veoma korisnih statističkih podataka. Barretstown će krenuti i u Srbiji. (Verujte mi na reč.) Drugo veoma meni upečatljivo predavanje bilo je predavanje medicinske sestre iz Engleske, Sue Morgan o Tinejdžerima u procesu lečenja.  Pristup koji Englezi imaju ka svojim adolescentima i sprovođenje teorije u praksu o neophodnosti drugačijeg pristupa adolescentima u odnosu na mlađu decu je na mene ostavio veoma jak utisak. Ne samo tema kao takva i način na koji je predstavljena već i stav medicinske sestre o adolescentima u opšte. (Kod mene je predavanje izazvalo povećan stepen emocija  i zbog ličnog, moram da kažem ne tako dobrog odnosa sa “našim” sestrama.)

malmeZaključujem, konferencije su uvek i u svakom pogledu izrazito korisne kako, ponoviću se, zbog sagledavanja stvari kod kuće i građenja novih iskustava i veza.

A da, ne smem da zaboravim i moj utisak o Švedskoj kao gradu biciklista. Kada vidite toliki broj parkiga za bicikliste pitate se šeta li neko nekada. Šalu na stranu vidljivo manji broj vozila na ulicama i veliki broj biciklista ostavlja utisak da sever ipak misli na svoj budžet i naravno zdravlje. O ovome nekom drugom prilikom.

ByTata Vladimir

Veliko Hvala Opštini Vladimirci

U četvrtak 18. decembra grupa mladih okupirala je bioskop u Vladimircima koji ne radi 20 godina i u njemu održla prvu projekciju.

vladimirci-bioskop“Ponovo radi bioskop“ – vest je koja se odmah pročula varošicom opštine u kojoj već dve decenije nema bioskopa. Zgradu nekadašnjeg Doma kulture izgrađenu 1948. godine posećivalo je samo jednom godišnje Udruženje palih boraca da položi vence ispred spomen-ploče.

Rešeni da „oslobode bioskop“, grupa mladih, skinula je katanac s vrata.

„Mi smo ovde nekoliko dana čistili, jer je prostor ranije više služio kao ostava. Bile su tu gajbe, metle, četke i džogeri…“, kaže Nikola Breković, iz Grupe za povratak bioskopa u varoš „Žane“.

Omladinci, u saradnji s bibliotekom koja upravlja ovim prostorom, popravili su platno, nabavili ozvučenje i projektor, a u planu je kompletna obnova.

„Sledećim budžetom je predviđeno četiri miliona. Mada nas to ne teši, jer je to obećavano godinama. Ali tu su mladi, pa postoji nada“, kaže Milan Ćosić, organizator kulturnih dešavanja.

Mladice: Tina, Dino, Milica

Iako ima onih koji nikada nisu gledali film na platnu, neki su baš ovde prvi put kročili u bioskopsku salu.

„Ovo je tokom mog detinjstva bilo mesto gde sam dolazio da gledam filmove, predstave, cirkus, crtane filmove…tako da i te kako pamtim ovu salu“, kaže Ivan Velisavljević, iz Grupe za povratak bioskopa u varoš „Žane“.

Oslobađanje biokopa imalo je  i humanitarni karakter jer je prihod od ulaznica uplaćen na račun Udruženju roditelja, staratelja i prijatelja dece obolele od raka „Čika Boca“.

„Pošto naše udruženje skuplja novac za kamp za decu obolelu od raka, koji će se održati 2015. godine, svaka pomoć nam je dobrodošla“, kaže Milica Šimonović, iz Grupe „Mladice“.

Članovi male komisiju,  psiholog Katarina Gačević i Mladice Milica Šimonović i Miloš Radulović utvrdili su da je prikupljeno tačno 28.870 dinara. Novac je uplaćen na namenski račun Čika Boce “Kamp MMS”

Mladice01Podršku ovoj ideji dali su producenti i ekipa filma „Mali Budo“, koji će besplatno ustupiti film za prikazivanje. To je samo početak, kažu entuzijasti, a u planu su projekcije nekomercijalnih filmova za meštane ove varošice tokom cele zime.

VELIKO HVALA STANOVNICIMA VLADIMIRACA NA PRUŽENOJ DONACIJI.

Izvor B92

ByTata Vladimir

Kad ti kažu dijagnozu

Mama jednog junačine je pisala tokom lečenja svog deteta. Rekla nam je da joj je to puno značilo i da je skoro zaboravila na to, ali je nekako guglajući stigla do našeg sajta i poslala nam deo svog dnevnika. Želi da ostane anonimna i ispoštovaćemo tu želju. Veruje da će pomoći onima koji leče dete.

“Odradi se i biopsija. Ne možeš da nahvataš dr nikako da pitamo kako je prošlo, šta je video, kako mu izsaddenedgleda. Ma mnogo pitanja. Jurili smo ga po bolnici i nismo ga ni upoznali dugo, dugo.

Moj genije je posle biopsije bio vrlo loše. Bilo mu je muka, i sav je bio smušen. Nije mogao ni u parkić. Držali su ga u bolnici samo koliko je bilo potrebno dok se ne ukinu antibiotici. Onda smo ga odveli kući. Na rezultat biopsije se čeka 10-tak dana. Jao koliko je to dugo! Taj neki deseti dan, smo ga vodili i na skidanje konaca. Taj dan i čuveni konzilijum. Njega vratimo kući, a mi čekamo. Naletim na dr , na hodniku, kaže „ nije još počeo konzilijum, al će biti ono što sam ja rekao“. A ja pomislim, i kažem samoj sebi: “ E, pa neće“. (Ja-Glupača!)  U neko doba počeo konzilijum. Ni ne znaš gde se održava, niti nekoga vidiš. Jao bože! Da samo znaš kako izgleda to odeljenje. Uski dugi hodnik, sivi zidovi, stara drvenarija, ma još kad krajičkom oka vidiš na šta te sobe liče, i te jadne stare ljude. Još mučnije, nego što jeste. Mislim da je već prošlo 13 h, kada su nas pozvali u taj mali hodnik, tišina, strah. Tu si, a ne bi da si tu. Poziva nas unutra dr. Iako nije naš hirurg, mi kod njega na razgovor. Mala sobica, neki ležaj, dve stolice, i do pola sobe flaše. „Eto, šta da vam kažem, to je osteosarkom. Mi slušamo, ma nemam pojma šta je pričao. Sećam se kada je pitao: “Jel dete zna da ima rak?“. Odmahnem glavom i ono mozak mi obrađuje, a ne može da preradi i razmišljam da li je on normalan, pa ja do sada nisam htela da verujem o čemu se radi, a ti me pitaš to. „Ja ću mu reći, kad dođete sa njim“. Pobogu čoveče, ako ćeš i njemu da saopštiš tako kao i meni, ma, ne nećeš ti njemu prići, a kamoli pričati sa njim. Tim imenom to nećemo zvati. Mnogo je zverski.
Izlazimo iz te sobice. Ja plačem, plačemo oboje. Neki papiri moraju da se završe. Ode muž da to završi. Javljam mojim roditeljima. Tata se javio. Mama je uvek važila za osetljivu osobu, i uvek smo joj sve uvijeno servirali i pazili kako joj šta saopštavamo. Sada nema uvijanja. Tako je kako je. Ne zanima me više ko će kako da se nosi sa ovakvom vesti. Sada treba detetu objasniti šta mu je i šta ga sve čeka.
Kada smo se isplakali, peške idemo i sada treba smisliti kako dete ne lagati, a reći što realnije, mada ni mi ne znamo šta i kako zgleda. Prijateljica nam je psiholog. Ni ona ne zna šta da kaže, plačemo. Iskomunicira ona sa svojim kolegama, za neki savet, jer nam je tog trenutka bilo najznačajnije detetovo psihičko stanje i stabilnost. Nisu nas uopšte zanimali onkolozi (oni će da rade svoj posao). Mi smo u međuvremenu već stigli kući. Jao, bože. Kao smiriš se, zbog ulaska u kuću gde treba da sad objasniš detetu. Šta!? Kako?!…….trajalo je kao večnost ali ukratko: „Imaš tumor, idemo u drugu bolnicu, gde ćeš primati gadne lekove od kojih će ti biti muka, ostaćeš bez kose, loše ćeš se osećati. Imaćeš kasnije operaciju. Ugradiće ti u nogu neki implant, i opet na te gadne lekove. Tako ćeš živeti jedno godinu dana, a onda ćemo da nastavimo gde smo stali“……e a tada kreće plakanje. Taj odvratni osećaj nemoći da svom detetu ne možeš da TI ništa pomogneš. Najgore su noći kada ga najviše boli. Maziš, pričaš, šapućeš, daješ lekove za bolove, a oni slabo deluju, pa paziš da prođu bar 4 sata između 2 tablete. A ti ne možeš ništa da učiniš da bol prestane! Plačeš, raspadaš se, ne znaš šta da radiš. Preko dana je još sve dobro. Al moj genije se tako dobro držao. Njegovo pitanje je bilo kojim će sportom moći da se bavi. A on je živo, spretno dete, koje je sa 4 godine radilo stoj na rukama. Onda nabrajamo sve sportove gde baš ne moraju noge da budu najopterećenije. Muž je otrčao da mu kupi pikado. Igrao ga je sa drugarima, dok nije krenuo u bolnicu. Počinje školska godina, a mi počinjemo sa lečenjem….”

Nastavićemo.

Verujem da će roditelji koji su prošli lečenje svog deteta razumeti, a sve bismo zamolili za komentare ili neka svoja sećanja da podele.

ByTata Vladimir

Uspešna tribina Mladica i Čika Boce u Nišu

nis01Tribina “Da li vama mogu da kažem?” održana je 28. 11. 2014. godine u amfiteatru Interne klinike KC Niš. Tema tribne bila je, pre svega, odnos pacijenata i lekara, ali i odnos pacijenata sa psiholozima i ostalim profesionalcima iz pomažućih struka koje učestvuju u lečenju.
Cilj tribine bio je da mi, kao bivši pacijenti roditelji i deca, danas mladi ljudi  ukažemo na neke probleme koji postoje tokom procesa lečenja, a koji nisu problemi sistemske prirode. Ti problemi su lako rešivi i odnose se na promenu pristupa profesionalaca koji učestvuju u lečenju prema pacijentima. Ali, naravno, nije sve tako crno i još jedan cilj tribine je bio da istaknemo ono što je dobro i pohvalimo takva ponašanja profesionalaca prema nama, pacijentima.
U globalu, veoma smo zadovoljni tribinom. Čak je i Duća (Dušan) bio inspirisan (u svom stilu) da podeli svoje utiske.
nis02„U Nišu je, što se mene tiče i prve ozbiljnije tribine prošlo poprilično dobro. Tema nam je bio odnos medicinskog osoblja sa pacijentom. Bilo je to u Kliničkom centru u Nišu, u velikoj prostoriji pred studentima. Krivo mi je samo što je bio jedan student medicine i to slučajno i nije bilo previše pitanja od strane studenata Filozofskog. Pljedže su super, itd, itd.“
Iako smo zvali, pre svega, studente medicine, lekare, pedijatre onkologe, psihologe, odazvali su se samo studenti psihologije i dr Dušan Milisavljević. Veliko hvala svima koji su se odazvali pozivu, a i onima koji nisu, to nas motiviše za dalji rad.
Posebno hvala doktoru Dušanu Muilisavljeviću na razumevanju i svom vremenu.
Mladica Milkica Dimitrijević
ByTata Vladimir

Tribina – DA LI MOGU VAMA DA KAŽEM?

POZIV NA TRIBINU – DA LI MOGU VAMA DA KAŽEM?

Pozivamo Vas da prisusvujete tribini “Da li mogu vama da kažem?”, koja će se održati u amfiteatru Interne klinike KC Niš, 28.11.2014 sa početkom u 13:00h.

Tribinu su organizovale Mladice, grupa mladih ljudi koji su se, ne tako davno, lečeni od maligniteta i predstavnici roditelja lečene dece, sa željom da vam približe svoja iskustva tokom lečenja. U nadi da će studentima medicine, psihologije i drugih pomagačkih profesija omogućiti (a lekare podsetiti) da kroz proces decentracije uvide važnost i kompleksnost njihove profesije, učesnici će predstaviti svoj boravak u bolnici i lečenje iz uloge pacijenta-deteta i roditelja čije se dete leči.

Tribina je osmišljena u formi radio emisije – kroz dijalog samih učesnika i publike kao slušalaca zamišljene radio emisije, razmatraćemo da li smo pri susretu sa ovom opakom bolešću samo pacijenti ili smo ipak prvo deca i mladi ljudi željni svih onih stvari koje nosi detinjstvo i mladost. Želeli bismo da razgovaramo sa vama da li mislimo samo o smrti ili slavimo život. Nekima jeste amputirana noga, nekima ruka, a kako Mladice vole da citiraju Al Paćino u filmu “Miris žene”: “Za amputaciju duha ne postoji proteza.”

Mladice i roditelji Čika Boce

Tribina

ByTata Vladimir

“Veštine medijskog predstavljanja”

vestine-javnog-nastupaČika Boca poziva Mladice da učestvuju na edukaciji “Veštine medijskog predstavljanja”. Možete učestvovati ako:
– ste MladiCa
– želite da učite i radite na sebi
-odvojite 4 sata da naučite kako se predstaviti drugima (profesorima, poslodavcu, prijateljima..) na najbolji način.

Rezervišite: 25.10.2014. subota – od 9 do 13h
Edukacija: “Veštine medijskog predstavljanja”
Mesto: Čika Boca, vojvode Vlahovića 35r, Beograd
Broj mesta je ograničen.
Potvrdu učešća možete poslati na  katarina@cikaboca.org .

ByTata Vladimir

Evropski standardi u pedijatrijskoj onkologiji

header-research-970x175
U maju 2008. odbor Evropskog udruženja pedijatrijske onkologije (SIOP Europe – SIOPE), je odlučio da se pridruži fondaciji Jolante Kvašnjevske „Komunikacija bez barijera“ i dao inicijativu da započne priprema za zajednički predlog za standarde u pedijatrijskoj onkologiji u zemljama Evrope. SIOPE odbor je takođe odlučio da prikupi podatke o trenutnom stanju i standardima u pedijatrijskoj onkologiji u Evropi. U tu svrhu je napravljen uputnik koji je poslat predstavnicima pedijatrijskih onkologa u svim zemljanma Evrope. Na osnovu rezultata ovog ispitivanja, odbor SIOP je došao do saznanja da je organizovanje konferencije sledeći značajni korak ka pripremi nacrta dokumenta koji je naslovljen „Evropski standardi za negu dece sa malignitetom“.

Možete preuzeti integralni tekst u pdf formatu – Evropski standardi u pedijatrijskoj onkologiji .

ByTata Vladimir

„Korak ispred drugih“

kompUdruženje “Čika Boca” organizuje 10, 17, 24. maja i 07. juna radionice „Korak ispred drugih“ za nas mladiCe u cilju našeg ovladavanja veštinama koje će nam mnogo olakšati dalje školovanje i kasnije zaposlenje.
Radionice će biti održane u kancelariji „Čika Boce“ navedenim subotama od 10h do 16h.
Na radionicama će biti obrađene dve teme, tako da ukoliko neko prisustvuje 10. maja, mora da prisustvuje i 17.
Isto tako, ukoliko neko prisustvuje 24. maja, mora da dođe i 07. juna. Najbolje je prisustvovati na sve četiri radionice.
Teme prve radionice su Kompjuterske veštine, a na drugoj radionici obrađujemo veštine komunikacije, kako da kažemo „ne“ bez griže savesti, kako da budemo sigurniji u sebe.
Nemojte da se uplašite da će radionice biti dosadne kao predavanja u školi. Radionice su osmišljene da kroz druženje i zezanje postanemo bolji od naših vršnjaka, a čak i većine odraslih, tako što ćemo naučiti nešto novo i veoma korisno.
Te veštine će nam pokazati kako svet odraslih funkcioniše, koristićemo ih i u daljem školovanju, kasnije kad se zaposlimo, pa čak i u komunikaciji sa simpatijom, a i kad nam je dosadno da se zanimamo i zabavimo.
Na radionicama mogu učestvovati sve mladiCe od 14-22 godina, dakle, adolescenti lečeni od maligniteta.
MladiCe nisu samo voditelji radija, mladiCe su svi mladi lečeni od maligniteta. Za mladiCeassertive-aggressive-e1344661820841 koje nisu iz Beograda „Čika Boca“ pokriva troškove prevoza.
Dođite da se družimo i usvojimo veštine koje nas čine zanimljivijim od drugih!

 

 

ByTata Vladimir

MLADICE SADE MLADICE!

U petak, 28. marta 2014, u 11:00 časova, u parku Milutina Milankovića na Vračaru MladiCe će posaditi drvored Sibirskog bresta i Japansku trešnju.

mladiceDrvored će, pored kiseonika kojim će ovo drveće oplemeniti prostor za svakoga, biti vidljiv deci i mladima sa obližnjih terasa odeljenja dečjih onkologija na kojima se leče MladiCe. Ovim je uspostavljen materijalni trag vršnjačke podrške koji je naša misija. Drvored MladiCe pored sve dece, posebno je posvećen i svim bivšim, sadašnjim i budućim MladiCama i onima koje nećemo nikad zaboraviti, a japanska trešnja će krasiti sam ulaz u UDK.

MladiCe, mladi lečeni od raka u detinjstvu, od 2012. sami uspešno vode Internet radio “MladiCe” www.radio-mladice.rs i pružaju vršnjačku podršku svojim saborcima koji se trenutno leče na dečjim onkologijama u Srbiji.

MladiCe ovom akcijom podižu svest javnosti o malignitetu kod dece i mladih, i aktivno traže svoje pravo da žive u zdravijem svetu koji poštuje prirodu i ima više zelenila, svet u kojem mislimo i oslanjamo se jedni na druge, razumemo se bolje i delimo svoja iskustva, posebno borbe sa malignitetom jer “Ako možemo mi – možeš i ti!”.

Mesec mart je svetski mesec borbe protiv raka. Ovu akciju organizuju udruženje Čika Boca (www.cikaboca.org) i neformalna grupe MladiCe, uz pomoć JKP Zelenilo Beograd (www.zelenilo.rs) koje je obezbedilo kompletnu logistiku, GreenDay (www.greenday.co.rs) koji nam je poklonio kvalitetne sadnice i VIP mobile (www.vipmobile.rs).

 

ByTata Vladimir

Pomozite Željku da ozdravi!

1669634_10203300978228076_1713215128_oŽeljko je naš drugar, koga znamo od 2010. godine. Pomozimo mu da pobedi i bolest i sistem.
Željko Novakov rođen 07.02.1993. godine boluje od leukemije, koja mu je konstatovana 2007. godine. Sada više nego ikad nam je potrebna pomoć svih ljudi dobre volje koji su voljni da pomognu, jer je Željku neophodna pomoć za dalje lečenje. Zbog nedostatka uslova za dalje lečenje u našoj zemlji hitno mu je potrebno 50.000eura za nastavak terapije u inostranstvu nakon čega će biti neophodna transplantacija koštane srži koja košta dodatnih 150.000E. Pomozimo mu da pobedi ovu opaku bolest, jer se svakim odlaganjem terapije njegovo stanje pogoršava.
Svi koji žele da pomognu mogu to učiniti uplatom na račun:
325-9300701292290-57
OTP banka
Željko Novakov 16.divizije 141a Kula
Video prilog sa Željkom možete pogledati na http://www.prva.rs/web-tv/info/exploziv/10709/exploziv—03032014/30557/zivot–200000-evra.html

ByTata Vladimir

Obeležen 15.2.2014.

Udruženje “Čika Boca“ i neformalna grupa mladih koji su pobedili rak „MladiCe“, uz podršku i učešće srodnih roditeljskih udruženja „Zvončica“ i „Uvek sa decom“, 15. februara 2014, organizovali su niz kreativnih lokalnih akcija povodom Međunarodnog dana dece obolele od raka pod nazivom “BUDI SVOJ, NISI BROJ!”, u sklopu Čika Bocinog projekta “ZLATNI MINUT” podržanog donacijom VIP mobile. Cilj svih akcija je bilo pružanje podrške i povećanje svesti društva o problemima sa kojima se suočava porodica suočena sa nekom vrstom dečjeg maligniteta u Srbiji. Održana je i zajednička konferencija za novinare, 14. 02.2014, u maloj sali Medija centra, obezbeđeno je učešće u jutarnjim programima većih i manjih televizija, gde smo uputili javnost u probleme sa kojima se borimo, kako se borimo i šta planiramo da učinimo kako bismo pomerili granice…
SLIKE ZA VELIKU smallKako je prema podacima iz Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović-Batut” u Srbiji 2013. registrovano 339-oro novoobolele dece od raka, mi smo okupili 339-oro i više ljudi i održali dva smartmoba na javnim prostorima u centru Beograda, na platou Đoke Vještice ispred Beograđanke, sa početkom u 10 časova, gde smo pisali poruke deci i mladima koji se leče danas, zatim smo te poruke nosili tokom šetnje ulicom Kralja Milana sve do parka Milutina Milankovića koji se nalazi ispred dve najveće dečje onkološke klinike. Tu smo visoko podigli naše poruke da ih deca sa prozora mogu videti i tako ih oraspoložili, a jedna od majki je, potpuno dirnuta, sa svojim detetom koje se leči izišla i na terasu i slikala nas za uspomenu.
Glavni tročasovni događaj posle smartmoba počeo je u podne u Stadion Shoping Centru Voždovac, ulaskom bubnjara Dragoljuba Đuričića koji su napravili uvod u plesnu tačku iznenađenja na muziku Partibrejkersa „Hoću da znam“ koju su odsvirali Masterblastersi, a otplesale MladiCe sa prijateljima i volonterima (Art of dance, Tango natural, Naturally, Eko musketari pri školi „Drinka Pavlović“, Budi muško klub, Unija srednjoškolaca, EG, VIP), kao i „hrabrijim“ posetiocima Shoping centra toga dana. Čitav događaj su pratili naši snimatelji volonteri Dino Demirović i Boris Ilić, a za kvalitet zvuka tokom celog događaja starao se Davor Duboka. Ozvučenje i prevoz je obezbedio RTS, a osveženje Lastavica catering. Potom je usledio koncert u kojem su nastupili Masterblastesi, Aleksandar Zarić (iz muzičke škole Kosta Manojlović) sa klasičnom gitarom, Ana Radžić, usna harmonika, sa svojim prijateljima muzičarima i Škola gitare Neša Čupavko. Izveden je i tango plesača iz Tango natural, Mirka Stanića i Anđele Ristić. Svima prisutnima toga dana, okvirno oko 500 ljudi ukupno, naši volonteri podelili su bedževe akcije „BUDI SVOJ, NISI BROJ!“, zlatne ribone, zlatne balone i liflet sa ranim znacima koji ukazuju na moguću pojavu maligniteta „ALARMI“. Završna akcija dok je koncert još trajao bila je simbolično šišanje do glave u znak solidarnosti dece na hemioterapiji „ĆELAV SAM, PA ŠTA!?“ tokom koje su MladiCe šišali druge MladiCe i volontere koji su se onda potom slikali i postavljali te slike na društvene mreže (facebook, twitter) kako bi i deca sa onkologija mogla da ih vide odmah.

Cele godine ćemo po Domovima zdravlja deliti postere Internacionalne konfederacije udruženja roditelja dece obolele od raka (ICCCPO) sa ranim upozoravajućim znacima potencijalnog maligniteta, čime ćemo dati doprinos širenju informacija o ranoj dijagnostici i tako smanjiti praksu okretanja glave od ovih problema na nivou lokalne zajednice potom i čitavog društva povećavajući šansu da procenat pobednika nad malignitetom u Srbiji primakne evropskom.
Izveštaj možete pogledati ovde.
Fotografije su na FB Mladice .
Video spot BUDI SVOJ, NISI BROJ!
[youtube_sc url=”http://youtu.be/qSgrRfS8vGM” width=”300″ height=”200″ ratio=”4:3″ autohide=”0″ fs=”1″]

ByTata Vladimir

Donacija Vipa za udruženje “Čika Boca”

 Donacija Vipa za udruženje roditelja – staratelja, dece i prijatelja dece obolele od malignih bolesti 

 Novogodišnji dar za „Čika Bocu“

vip Vip mobile i udruženje „Čika Boca“ u narednoj godini zajedničkim naporima pomagaće deci i mladima obolelim od kancera u rehabilitaciji i unapređenju kvaliteta njihovih života.

 Beograd, 17. decembar 2013. godine – Kompanija Vip mobile će deo prihoda od SMS poruka koje korisnici šalju u novogodišnjoj noći i za vreme Božića, kao i novac namenjen kupovini poklona za poslovne partnere i zaposlene, donirati udruženju roditelja – staratelja, dece i prijatelja dece obolele od malignih bolesti „Čika Boca“. Uz to, Vip je pozvao i svoje korisnike da se aktivno uključe u ovu akciju SMS doniranjem 50 dinara putem humanitarnog broja 2001  u narednih mesec dana. Prikupljena sredstva će omogućiti realizaciju niza aktivnosti koje imaju za cilj kvalitetniju rehabilitaciju dece i mladih lečenih od maligniteta. Očekivana vrednost donacije je 2 miliona dinara.

Donacijom kompanije Vip i njenih korisnika biće organizovani specijalno osmišljeni letnji kamp „MI MOŽEMO SVE!“, koji će deci od 7 do 18 godina bez prisustva roditelja pružiti rekreaciju i učenje veština korisnih za suočavanje sa mnogobrojnim pitanjima koja proizilaze iz lečenja. Planirano je i finansiranje rada jedinstvene internet radio stanice „MladiCe“ (www.radio-mladice.rs), koju uređuju i vode vršnjaci uspešno oporavljeni od kancera, sa ciljem da jednoglasno pošalju poruku svim slušaocima – „Rak je pobediv“! Biće organizovane i brojne akcije u cilju osnaživanja mladih koji se suočavaju sa ovom bolešću, ali i skretanja pažnje i aktivizma kod građana kako bi ovim hrabrim mladim ljudima pomogli da vode kvalitetniji život.

 Udruženje „Čika Boca“ formirano je 2011. godine od strane roditelja – staratelja, dece i prijatelja dece obolele od raka, sa idejom da se mališanima i mladima i članovima njihovih porodica pomogne u suočavanju sa novim životnim okolnostima.

 Vip je, u prethodnih pet godina, u okviru novogodišnjih donacija, podršku pružio mališanima obolelim od astme, žrtvama trgovine ljudima, deci bez roditeljskog staranja, slepim i slabovidim osobama, kao i mališanima sa autizmom širom Srbije.

O Vipu

U novembru 2006. Vip, član Telekom Austrija Grupe, obezbedio je licencu za GSM 900/1800 i UMTS mreže. Vip mobile nudi pun portfolio mobilnih usluga za pripejd, postpejd i biznis korisnike, a na domaće tržište prvi je uveo BlackBerry® iz Vodafona. Vip je najveća grinfild investicija u Srbiji do sada, sa uloženih 789.9 miliona evra. Na kraju septembra  2013. godine, Vip je imao više od 1.9 miliona aktivnih korisnika i zapošljavao više od 900 stručnjaka i menadžera. Vip je ekskluzivni strateški partner Vodafona u Srbiji. Više informacija na www.vipmobile.rs

Kontakt:

Dragana Roter, rukovodilac Korporativnih komunikacija, Vip mobile d.o.o.

Telefon : +381 (0) 11 225 3010  Fax: +381 (0) 11 225 3002 E-mail: d.roter@vipmobile.rs