Author Archive Administrator

ByAdministrator

2. evropska konferencija ICCCPO-a Bonn

U Bonu, od 20. do 22 maja, održan je sastanak predstavnika roditeljskih organizacija, članova ICCCPO www.icccpo.org i bivših pacijenata iz cele Evrope. Sastanku je prisustvovala i dr Ruth Ladenstein, predsednica Evropskog Društva Pedijatrijske Onkologije www.siope.eu.

Cilj sastanka je bio da zajednički ustanovimo različite standarde lečenja i nege (brige) dece obolele od malignih bolesti u evropskim zemljama. ICCCPO je organizacija koja predstavlja “glas” roditelja dece obolele od kancera i zastupa interese dece i porodica u celom svetu, te je iz tog razloga ova organizacija uključena u EU projekat  ENCCA European Network for cancer research in Children and Adolescent (evropska mreža za istraživanje kancera kod dece i adolescenata).

Ovaj sastanak je bio prilika da roditelji i nekadašnji pacijenti razmene svoja saznanja i iskustva, da se raspravlja o etičkim aspektima kliničkih istraživanja lekova i ispitivanja na deci, da se definišu sva pitanja i nedoumica roditelja na koja se mora adekvatno odgovoriti itd.

Za razliku od svih prethodnih sastanaka ICCCPO, ovom sastanku je prisustvovala brojna grupa predstavnika roditeljskih udruženja iz Srbije: 3 roditelja iz udruženja “Zvončica” Institut za majku i dete; jedan roditelj iz udruženja “Čika Boca” .

Irina Ban, član Izvršnog Komiteta ICCCPO (udruženje “Zvončica”), uz pomoć roditelja iz Srbije i iz regiona (Bugarska, Rumunija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Hrvatska, Slovenija, Crna Gora), sastaviće listu pitanja na koja roditelji, iz našeg dela Evrope, žele da imaju odgovore. Iako geografski pripadamo Evropi, po mnogim standardima smo jako daleko od Evrope i naša pitanja su veoma različita od pitanja roditelja dece obolele od raka koji žive u razvijenim evropskim državama (članice EU).

Članak preuzet sa “Facebook”-a udruženja “Zvončica”

ByAdministrator

Sporedni efekti hemioterapije!

Pošto hemioterapije sem malignih ćelija, uništavaju i zdrave ćelije, onda se javljaju i neke posledice tog uništavanja. To su nus pojave ili sporedni efekti. Pitanja koja vas muče su najčešće:

  • Koji sporedni efekti se mogu očekivati posle hemioterapije?
  • Koji sporedni efekti se mogu očekivati dugoročno?
  • Koliko su ozbiljni sporedni efekti?
  • Da li će svi sporedni efekti nestati posle završenog lečenja?
  • Kako olakšati ili ublažiti sporedne efekte?
  • Za kakve sporedne efekte treba pozvati doktora ili medicinsko osoblje?

Citostatici se najčešće daju intravenozno. Oni uništavaju tumorske, ali i zdrave ćelije i to:

  • bela krvna zrnca (leukociti – WBC). Ona pomažu da se organizam bori sa infekcijama i važan su deo imunog sistema. Nizak nivo leukocita (manje od 2) se zove neutropenija. Rizik od infekcije je tada uvećan.
  • crvena krvna zrnca (eritrociti – RBC). Oni brinu da kiseonik ide kroz krv i stiže do pluća i mišića u organizmu. Nizak nivo eritrocita se zove anemija i može biti praćen zamorom, malaksalošću i otežanim disanjem.
  • trombociti (PLT). Kontrolišu zgrušavanje krvi. Nizak nivo trombocita uzrokuje stanje koje se zove trombocitopenija i mogu se javiti modrice, crvene tačkice (petehije) ili krvarenja
  • neki citostatici mogu uzrokovati afte u ustima, grlu, čak i u stomaku. Može se pojaviti proliv ili zatvor i veoma često gubitak kose. Citostatici izazivaju metalan ukus u ustima i čulo mirisa je osetljivije, kao i čulo ukusa.

Napomena: sve dole navedeno je najčešće kod pacijenata, al svako dete individualno podnosi terapije, i nije nužno da se sve nuspojave ispolje.