Author Archive Administrator

ByAdministrator

Magnetna Rezonanca (MR)!

Uputstvo za roditelje!!!

Šta je MR skener?

MR je skraćenica za Magnetnu Rezonancu.

MR skener koristi kombinaciju jakog magneta i radiotalasa da proizvede detaljnu sliku unutar tela. Može da pomogne da se sazna šta je uzrok problema Vašeg deteta i pomoći lekarima da pronađu najbolji tretman.

Dr House čita našu MR

Ona pruža mnogo više detaljnih slika tela vašeg deteta od običnog rentgena. MR je posebno dobar u identifikovanju problema u kičmi, mozgu i zglobovima. Takođe je korisno za posmatranje drugih delova tela, često kada druge vrste skeniranja ne daju potpunu sliku.

Za razliku od X-zraka i CT (kompjuterizovana tomografija) skenera, magnetna rezonanca ne koristi zračenja.

Da li postoje rizici?

MR je vrlo bezbedna procedura za većinu pacijenata, ali pacijenti sa srčanim pejsmejkerom i nekim drugim hirurškim implantima, na primer, kohlearni implantat (sofisticirano tehničko pomagalo koje se ugrađuje u unutrašnje uvo), ne može da se skenira. Bićete upitani da popunite i potpišete upitnik bezbednosti za vaše dete pre skeniranja da proverite da li je bezbedno da budu skenirane. Takođe ćete biti upitani da popunite i potpišete upitnik sigurnost za sebe, kako bi se uverili da je bezbedno za vas da idete u MR sobu sa vašim detetom.

MR Mozga

Vaše dete može da: Jede i pije normalno i nastavi da konzumira prepisane lekove. U nekim ustanovama dozvoljavaju i da dete donese i sluša CD tokom skeniranja ili da ima uza se omiljenu igračku  (bez metalnih delova) pa čak i DVD da gleda film u toku skeniranja.

Pre ulaska u sken sobu: Radiograf  (član radiologijskog tima obučenog za obavljanje skeniranja) će objasniti skeniranje i odgovoriti na sva pitanja koja imate.

Vi i vaše dete ćete morati da ispraznite džepove i uklonite sve labave metalne predmete kao što su satovi, ključevi i novac, kao i sve kreditne kartice ili putne karte sa magnetnim trakama, pošto skener može da ih onesposobi.

Tokom skeniranja!

MR Scan

Svako kretanje može da zamagli slike i skeniranje će možda morati da se ponovi.

Deo tela vašeg deteta koji se skenira, mora biti u centru mašine. Skener je kratak tunel. Radiograf će razgovarati sa vašim detetom za vreme skeniranja da bi znao šta se dešava, a vaše dete će dobiti zujalicu koju pritisne ako mu je potrebno da privuče našu pažnju u toku skeniranja.

Kada skener radi, on glasno lupa i pravi buku. U nekim ustanovama dobićete i slušalice da se smanji buka. Imate pravo da ih zatražite.

Skeniranje je potpuno bezbolno. Ponekad skener krevet vibrira blago zbog buke. To je sasvim normalno i nemojte se brinuti.

Najteži deo je i dalje mirovanje. Pomozite da vašem detetu bude udobno i da bude opušteno.

Skeniranje najduže traje između 20 i 40 minuta.

Kontrast izađe uvek

Da li će vaše dete trebati injekciju?

Ako se skeniraju određene oblasti tela vašeg deteta, možda će morati da se da injekcija kontrasta boje. Ovo se pojavljuje na skeneru i daje detaljnije slike.

Boje nisu opasne i dete će ih vremenom ispiškiti.

Šumovi u toku skeniranja

Poslušajte neke od šumova koje proizvodi MR skener.

indexZvuk01

Zvuk02

klikom na sliku pogledajte film

Kratki filmić iz dečjeg MRI (magnetna rezonanca) centra, u San Dijegu. Prikazuje pripremu deteta za snimanje magnetnom rezonancom. Toliko pripreme i opreme da bi dete što opuštenije ušlo u tu cev, gde su zvuci zastrašujući i za odraslog. Zvuči i izgleda kao naučna fantastika, zar ne?

Ovde možete dobiti još informacija o Magnetnoj rezonanci.

ByAdministrator

Noga boli, dete se udarilo!!!

Bolni otok sa leve strane kolena, leve noge. Dete od 13 godina. Možete pomisliti samo da se dete igralo, ili pri igri udarilo. Većina dece radi iste stvari. Igraju se, padaju….

Kad otok ne prolazi, odete kod ortopeda. Napravi se rentgenski snimak. I dalje mislite samo da je povreda, koja se „zakomplikovala“. Onda doktor kaže, “znate mi bi ovo na naš konzilijum, da pogledaju i druge kolege”.  Malo se prepadnete, slutite da je nešto ozbiljnije, al i dalje ne pomišljate da se radi o bilo čemu drugom sem o većoj povredi.

Dete je samo na dečjem odeljenju u prepunoj sobi. Šok za inače zdravo dete, koje nije nikada ni bilo u poseti nekome u bolnici. Noga boli i dalje. Kod deteta možete samo u posetu od sat-dva. Agonija.

Pošto se sumnja na malignitet pojavila, tada sledi, po preporuci konzilijuma, magnetna rezonanca. Snimak magnetne rezonance potvrđuje sumnje doktora, al da bi se sumnje potvrdile ili otklonile, potrebno je da se uradi i biopsija. Zbunjeni, uplašeni, krećete da zovete kao sumanuti razne doktore i ljude koji se raspituju za vaše dete. Znate da postajete dosadni, al vama se ništa strašnije nije moglo desiti. Detetova bolest, i to još kakva!  A dete i dalje ima bolove u nozi. Iznutra se raspadate, a morate da ostanete fokusirani. Šta sad reći detetu, šta mu je? Ciste? Ciste i doktori pominju. Tumorom se smatra svaka izraslina. Dobro! Sami sa sobom ne možete da se pomirite da je možda i ono drugo.

Dani prolaze sporo. Odradi se biospija. E, a onda čekate rezultat. Znate da mora da se čeka 10-tak dana, a čini vam se kao 10 godina. Stigao nalaz sa biopsije….Čekate konzilijum na odeljenju koštanih tumora, u uskom, malom hodniku, napeta tišina, i vreme koje užasno sporo prolazi. Poziva vas doktor u sobu i saopštava konačnu dijagnozu. Šok, jer se nadate do samog kraja, da to nije to. Trudite se da budete skoncentrisani i čujete važne stvari u vezi daljeg lečenja. Pola čujete, pola ne čujete. I neke papire treba završiti sa osobljem posle toga. E toga se i ne sećam, al se sećam dodira po ruci jedne sestre, koji je bio lekovit!

Sećam se da smo muž i ja plakali ispred bolnice. Telefon je zvonio i zvonio. Pokušavamo da se prilagodimo situaciji. Pošto je dete kući, mi sada smišljamo način kako detetu reći šta mu je, i kako objasniti dalji tok lečenja. On nije ni mali, a ni veliki. !?

„Imaš tumor, koji se leči tako što ćemo za koji dan u drugu bolnicu. Tamo ćeš dobijati infuzije od kojih će ti biti loše, a i kosa će da opadne. Kažu da će već posle prve infuzije bolovi prestati. Dva-tri meseca sa prekidima ćeš primati te infuzije, a onda operacija, pa opet infuzije. Sve će trajati od 10 meseci do godinu dana.“ Ni sami ne znamo kako će sve izgledati.

Dete se rasplače. Nepoznato sve. U trenutku je najzabrinutiji da li će moći da se bavi sportom. Mi pričamo da uvek ima sportova kojim će moći da se bavi. Streljaštvo, plivanje,…

Nažalost, kao i u većini drugih bolnica u našoj zemlji, ne postoji psihološka pomoć pri saopšavanju dijagnoze.

Kažu da treba biti što iskreniji sa detetom. Način na koji ćete saopštiti detetu zavisi od uzrasta deteta, od vašeg odnosa sa detetom. Svi smo različiti i različito se nosimo sa novonastalom situacijom. Treba se što pre sabrati, i posvetiti detetu. Svoje strahove i suze ne treba ispoljavati pred detetom, jer je dete najpogođenije i time samo pojačavate detetov strah.

PRE SVEGA TREBA ZNATI DA SE DEČJI TUMORI (KANCERI) RAZLIKUJU OD TUMORA KOD ODRASLIH. BOLJE SE LEČE I PROCENAT IZLEČENJA JE DALEKO VEĆI NEGO KOD ODRASLIH.

Dođe i dan kada treba da se premestite na IORS (Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, mesto gde se Hemioterapiom leče koštani tumori).

Lepo uređeno odeljenje pedijatrijske onkologije. Ćelava deca, prikačena za pokretne aparate iz kojih curi neka terpaija. Opet papiri, razgovori sa osobljem, šta i kako dalje. Analize krvi. Početak prve hemioterapije. Nemate pojma šta vas sve očekuje. Počinju mučnine. Detetu je od leka loše. Posle nekoliko dana primanja terapije, otpust. Uputstva šta, kada, kako. Dete se ne oseća dobro od leka. Ja u čudu pitam, da li su oni sigurni da on takav može kući. Nekako dođemo kući, stani, kreni u naletima mučnine, al stigosmo. Menjamo dnevnu rutinu. Molimo dete da jede, da pije, bilo šta…. Čitamo, istražujemo šta sada. Organizujemo vađenje krvi. To sada mora na određeni broj dana i stalnu komunikaciju sa pedijatrima sa IORS. 21-vi dan od terapije, kreće da ispada kosa. Jastuk pun dlaka. Mašinica i šišamo se, zbijamo šale na račun ćelavosti.  Bolovi u nozi prestaju.

Krećemo na drugu hemioterapiju. Drugi lek. Nema mučnine, al piški fluorescentno žuto!!! Sada znamo daje to sve normalno Duže je u bolnici.

Sada ste već u nekoj rutini. Sve je drugačije i bolje nego na samom početku.

Više ništa nije strašno. Bitno je da dete ima podršku u vama i da mu se nađete u svakom trenutku.

Nije ništa lako. Al se mora ići napred. Misliti pozitivno. Uključiti ako je moguće celu porodicu, da vam pomogne.

Pričajte sa drugim roditeljima. Tuđe iskustvo je lek za dušu.

Najčešće dileme su oko korišćenja dodatnih „prirodnih“ preparata sredstava za imuni sistem. Time vas ljudi oko vas, iz dobrih namera u početku zatrpaju raznim informacijama. Uvek se morate konsultovati sa doktorima koji leče vaše dete. Ni u ishrani ne treba forsirati neke namirnice. Poštujte principe zdrave ishrane, koja se inače propagira i bez ove bolesti.

Već više od godinu dana je lečenje iza nas. Redovne kontrole. Uživanje u svakom danu. Neke stvari se zaboravljaju. Mi više nismo isti. Promeni nas detetova bolest. Postanemo bolji. Niko ne može bolje da vas razume nego roditelj koji je sve već prošao sa svojim detetom.

ByAdministrator

Teška odluka za porodicu – Transplantacija koštane srži

Veliki je broj naslednih i stečenih hematoloških bolesti, kako onih malignog tipa (akutna limfoblastna leukemija, akutna mijeloidna leukemija, hronična mijeloidna leukemija, juvenilna mijelomonocitna leukemija, mijelodisplazni sindrom, poremećaji plazma stanica, Hodgkinsov limfom, non-Hodgkinov limfom), tako i onih nemalignih (adrenoleukodistrofija, Hurlerov sindrom, osteopetroza, teške imunodeficijencije, Wiskott-Aldrichov sindrom, beta-talasemija, aplastična anemija, Fanconijeva anemija i td. koje se leče transplantacijom ćelija koštane srži. Ova metoda lečenja u svetu dalje sve bolje rezultate, a spisak novih bolesti i uspešnost lečenja ovom metodom su u stalnom porastu. U zavisnosti od tipa bolesti, faze u kojoj se bolest nalazi, uzrasta pacijenta i opšteg stanja organizma, kao i iskustva lekarskog tima, zavisi i uspešnost lečenja.

Doniranje ćelija koštane srži, neophodnih za transplantaciju može se izvesti na tri načina: prikupljanjem matičnih ćelija iz pupčanika novorođenih beba, izdvajanjem matičnih ćelija iz periferne krvi davaoca (metoda je slična procesu dijalize kod bubrežnih bolesnika) ili hiruškom punkcijom iz kostiju davaoca. Poslednji metod je nešto invazivniji i odvija se u totalnoj ansteziji, ali ne postoji rizik po zdravlje davaoca i on se nakon samo jednog dana u bolnici otpušta kući. Donirane ćelije se pohranjuju u banke matičnih ćelija ili se uzimaju neposredno pred samu transplantaciju. Postupak doniranja koštane srži se preko Svetskog registra odvija po strogim pravilima, uz zaštitu identiteta pacijenta i donora, koji se nikada ne upoznaju. U postupku traženja podudarnog davaoca upoređuju se brojni faktori  (HLA-tipizacija), a zanimljivo je da krvna grupa pri tome ne igra nikakvu ulogu.

Pacijent prethodno mora proći kroz nekoliko ciklusa hemotarapije i/ili zračenja (u zavisnosti od propisanog protokola lečenja), kako bi se sve maligne ćelije uništile, napravilo prostora u koštanoj srži, imunitet oslabio i telo pripremilo da primi transplant. Sam postupak transplantacije liči na klasičnu transfuziju krvi i nije invazivan. Period nakon transplantacije je jako bitan: obično 2-3 nedelje pacijent provodi u sterilnim uslovima, dok matične ćelije ne počnu da se reprodukuju i imunitet krene da se vraća u normalu. Pri tome uvek postoji rizik od odbacivanja transplanta i pojave GVHD (Graft Versus Host Desease), koji je najveći u prvih 100 dana nakon transplantacije, a zatim opada. Da bi se jedna transplantacija nazvala uspešnom, obično treba da prođe najmanje godinu dana od transplantacije, a nekada i duže, u zavisnosti od pratećih komplikacija. U slučaju povratka bolesti (odbacivanja transplanta), postupak se može ponoviti, ali se rizici uvećavaju.

U Srbiji se transplantacije koštane srži kod dece izvode samo na jednom mestu, a to je Institut za zaštitu zdravlja majke i deteta „Vukan Čupić“ u Beogradu. Treba iskreno reći, da Srbija nije u rangu svetskih centara, pa se kod nas transplantacije sa relativno dobrim uspehom izvode isključivo od srodnih davaoca (autotransplantacije, rođeni braća i sestre ili roditelji, koji su obično podudarni do 50%). Samo manji broj pacijenata (do 25%) može naći davaoca u svojoj porodici. Transplantacije od nesrodnih davaoca u našoj zemlji su još uvek u začetku i nisu ni približno uspešne kao u stranim centrima. Pored uvek spominjanih materijalnih preduslova, problem je i nedostatak iskusnih stručnjaka u ovoj oblasti. Treba  spomenuti, da u Srbiji još uvek ne postoju Kancer registar pa se statistike pojava malignih bolesti i uspešnosti izlečenja ne mogu ni praviti, i uglavnom se barata nepreciznim podacima.

Kada pacijent nema podudarnog davaoca u porodici, u svetu se u takvim slučajevima pretražuju nacionalni, a zatim i svetski registri koštane srži. U  srpskom Registru davalaca koštane srži ima jako malo davaoca (neki podaci od pre par godina kažu da ih ima oko 1000, što je jako malo, jer je verovatnoća podudarnosti 1: 1000 000), dok svetski registri našim lekarima i zdravstvenim ustanovama nisu dostupni. Stoga je jedina mogućnost za lečenje, ukoliko za pacijenta nema podudarnog davaoca u zemlji,  odlazak u inostrani zdravstaveni centar. Troškovi takvog lečenja kreću se od 100 000 – 300 000 evra u zavisnosti od zdravstvenog centra i zemlje u kojoj se nalazi, pa se odluke o slanju u inostrane centre donose pažljivo i tek ako se utvrdi da su iscrpljene sve mogućnosti lečenja u zemlji.

Da bi pacijent bio lečen u inostranstvu o trošku države, odnosno o trošku Republičkog Zavoda za zaštitu zdravlja Srbije, neophodna je saglasnost lekarskog konzilijuma o upućivanju osiguranika na lečenje u inostrani zdravstveni centar. Procedura i prava pacijenta objašnjeni su u Pravilniku o uslovima i načinu upućivanja osiguranih lica u inostranstvo (http://www.rzzo.rs/download/pravilnik_ino.pdf). U pravilniku je dat i spisak inostranih zdravstvanih centara sa kojima postoji uspostavljena saradnja. Pravilnik, sam po sebi, ima svojih nedostataka i svakako bi trebao da bude bolji i precizniji, no to je posebna tema za koju u ovom tekstu nema mesta.

Bez odluke o saglasnosti lekarskog konzilijuma porodica bolesnika može odlučiti da o svom trošku sprovede lečenje u inostranstvu ali ,obzirom na visinu troškova lečenja i troškove života za pacijenta i oba roditelja u unostranstvu, tu odluku nije lako doneti. Ponekad je za prikupljanje novčanih sredstava potrebno duže vreme, a za mnoge od gore spomenutih bolesti dugo čekanje i odlaganje početka lečenja i pripreme za transplantaciju može biti nenadoknadivo. Bolesti imaju svoje faze napredovanja, bolest može da mutira ili da efekti hemoterapije vremenom postanu sve manji ili da stvore brojne komplikacije i iscrpe organizam. Stoga je bitno da se od postavljanja dijagnoze do same transplantacije ne izgubi mnogo vremena.

Obično se od uspostavljanja dijagnoze do završetka lečenja provede najmanje godinu do godinu i po, a nekada i dve, pa i više godina. Ovaj period je za pacijenta i celu porodicu koja u lečenju učestvuje jako težak, naporan i zahteva veliku psihičku snagu, strpljenje i upornost. Obično se članovi uže i šire familije, kao i prijatelji uključuju da pomognu, a veoma znače i iskustva drugih roditelja koji su prošli ovaj put. Prave informacije su  nekada jako bitne, jer u našoj zemlji pacijenti često ne znaju svoja prava, niti kako da ih ostvare. Političari uglavnom zaobilaze ove teme, jer se ne tiču široke populacije – kancer nije tema za izbore, lekari štite svoju profesiju i kolege, a društvo i mediji izbegavju „teške“ teme i zatvaraju oči pred tuđim problemima. Pacijenti i njihove porodice često se osećaju usamljeno, uplašeni su i obeshrabreni. Da bi se problem uspešno rešio, najpre treba prihvatiti samu činjenicu da imate problem i da ga ne možete rešiti sami. Podrška koju vam mogu dati drugi roditelji, saveti, iskustva, kao i pogled na zdravu izlečenu decu, mogi vam uliti hrabrost i nadu, i ne treba je odbijati.

Treba znati da transplantacija koštane srži i pored svih rizika koje sa sobom nosi, predstavlja put do potpunog izlečenja i vraćanje u normalan život i pacijenata i njihovih porodica. Klasična hemoterapija, iako manje invazivna, smanjuje šanse pacijenta za potpuno izlečenje, nosi uvećan rizik od povratka bolesti, ali u nekim slučajevima i ona daje rezultate.

Transplantacija ili klasična hemoterapija, odluka se tiče samo vaše najuže porodice. Bitno je da sve važne odluke o lečenju donosite jednoglasno i da čvrsto stojite iza njih.

Srećno!

Predrag Miladinović,

otac devojčice koja je bolovala od akutne mijeloidne leukemije i kojoj je transplantacija koštane srži izvršena u inostarnom zdravstavenom centru.

djapeart@gmail.com

Napomena: ovo nije stručni tekst i pisan je iz ugla roditelja a ne lekara!

ByAdministrator

Centri za transplantaciju koštane srži!

Centri za transplantaciju

U Evropi ima ukupno 600 transplantornih centara kostne srži, a Srbija ih ima četiri, i to:
-Vojnomedicinska akademija, bavi se samo transplantacijom kod odraslih,
-Institut za majku i dete u Beogradu, bavi se samo transplantacijom kod dece,
-Institut za hematologiju Kliničkog centra Srbije u Beogradu,
-Institut za hematologiju u Novom Sadu.

U toku 2006. godine u evropskim centrima obavljeno je 23.000 transplantacija kostne srži.
Registar davalaca kostne srži postoji tri godine u okviru Instituta za transfuziju krvi Srbije.

Novi davaoci mogu se prijaviti najbližoj službi transfuzije u svom gradu od 7 do 19 časova svakog radnog dana, a sve informacije o tome mogu se pogledati na sajtu www.rdks.org. rs

ByAdministrator

Neuroblastom

Neuroblastom (NB) je najčešći embrionalni tumor dečje dobi. Zastupljen je sa 8 do 10% u odnosu na sva maligna oboljenja dece. U grupi solidnih tumora nalazi se na trećem mestu posle tumora ca8ca22e4b86222c8635faa49e8fd5d2fentralnog nervnog sistema i limfoma.

Neuroblastom nastaje iz veoma mladih nervnih ćelija koje se iz još neobjašnjivih razloga počinju nenormalno razvijati. Većina neuroblastoma potiče iz nadbubrežne žlezde. Neuroblastomi se javljaju isključivo u dečjem uzrastu.

Neki simptomi i znaci su nespecifični: temperatura, gubitak težine, malokrvnost, a drugi simptomi vezani za mesto primarne lokalizacije tumora ili postojanje udaljenih metastaza, se manifestuju bolom u stomaku, prolivima, otežanim disanjem, bolovima u kostima karlice, i otežanog hoda.

Da bi se postavila dijagnoza, u zavisnosti od mesta tumora rade se:

  • pregledi krvi,
  • koštana srž, zbog moguće infiltracije ćelijama neuroblastoma,
  • ultrazvučni pregledi,
  • scintigrafija,
  • CT i čitav niz drugih testova.
  • Analize urina (preko urina se izbacuju specifične supstance)
  • Sigurna dijagnoza postavlja se biopsijom tkiva.

U zavisnosti od toga koliko je bolest uznapredovala neuroblastomi se dele na stadijume I-IV.

Ako je tumor ograničen na jedno mesto (stadijumi I i II) onda se operativno odstranjuje. Ako je tumor uznapredovao (stadijumi III i IV) za lečenje tumora se koristi i hemioterapija.

Posebno mesto zauzima stadijum IV-S koji se samo javlja u prvoj godini života. U ovom obliku tumor se može povući bez posebnih intervencija.

Vodič za roditelje dece sa NEUROBLASTOM, na engleskom jeziku možete pogledati ovde.

MOLBA: ako ste u prilici ili poznajete nekoga ko bi pomogao oko adaptacije gornjeg vodiča, molimo vas da nam pomognete.

Molimo roditelje, čija su deca bolovala od ove bolesti da podele sa nama svoja iskustva u vezi ove bolesti.

ByAdministrator

Retinoblastom

Retinoblastom je relativno retko maligno oboljenje očne mrežnjače. Može biti nasledno i u oko 30% slučajeva su napadnuta oba oka. Retinoblastom se često može prepoznati bez posebnih promena u oku pacijenta, ali se može dijagnostikovati samo u narkozi i uz pomoć oftalmoskopa (instrument sa kojim se vrši pregled unutrašnjosti oka).

Ova bolest je uglavnom duži vremenski period u oku lokalizovana, ali može metastazirati, to jest preći na ostale delove tela.

Poremećaji vezani za sjaj u oku

Većina roditelja ne zna da beli sjaj oka, koji se pojavi na fotografijama koje nastaju od blica fotoaparata,  može biti znak ozbiljne bolesti oka. Postoji nekoliko poremećaja vezanih za sjaj, uključujući:

  • Slabovidost
  • Norijeva  bolest
  • Retinopatija
  • Katarakta
  • Retinoblastom
  • Strabizam
  • Odignuće mrežnjače
  • Retinalna displazija
  • Povreda
  • Urođena katarakta….

Kako otkriti sjaj?

Mnogo puta, roditelji prvo primete beli ili zlatni sjaj na fotografijama deteta. Nekoliko koraka koji će vam pomoći da otkrijete sjaj:
• Uzmite nekoliko fotografija vašeg deteta koje su slikane pomoću blica
• Pogledajte fotografije kako bi videli eventualno prisustvo belog  sjaja u jednom ili oba oka.
• Ako smatrate da vidite sjaj, za svaki slučaj potražite uput za  dečjeg oftalmologa za dijagnozu i lečenje. Pedijatri mogu da obave crveni refleks test.

Dalja dijagnostika

Da bi se isključile eventualne metastaze rade se pregledi:

  • kompjuterska tomografija (CT),
  • MR,
  • scintigrafija skeleta,
  • pretrage koštane srži i likvora.

Ako je retinoblastom rano dijagnostikovan, moguće je da se u potpunosti ukloni uz pomoć zračenja ili laserskim tretmanom i time se spasi vid kod 90% obolelih. Ako se tumor proširio može biti neophodno da se odstrani oko. Ako su oba oka napadnuta, pokušava se održati vid bar na jednom oku. Pri lečenju metastaza koriste se hemioterapija i zračenje.

Molimo roditelje, čija su deca bolovala od ove bolesti da podele sa nama svoja iskustva i vezi ove bolesti.

Vodič za roditelje o ovoj vrsti kacera možete na engleskom pročitati ovde.

MOLBA: Molimo da nam pomognete u prevodu i adaptaciji ovog vodiča na srpski.

ByAdministrator

Wilmsov Tumor- tumor bubrega u dečjem dobu

(Nefroblastom) je najčešći primarni maligni tumor bubrega dečjeg uzrasta.

Wilmsov tumor činacspc-040978i 6 do 7% svih malignih tumora dece sa podjednakom zastupljenošću oba pola. Wilmsov tumor potiče iz embrionalnog renalnog tkiva. Preko 80% tumora se javlja pre 5 godine života. Retko se viđa nakon 10 godina života. Wilmsov tumor se razvija u ćelijama bubrega. U retkim slučajevima se javlja češće familijarno. Genetski faktori rizika imaju veći značaj za pojavu Wilmsovog tumora.

U manje od 5% slučajeva obolevaju oba bubrega. Kod najvećeg broja inače prethodno zdravog deteta nađe se slučajno veliki otok u stomaku. Kao drugi simptomi mogu se javiti, ali i ne moraju: krv u urinu, slabost, temperatura, nedostatak apetita ili bol u stomaku. Za postavljanje dijagnoze se koriste ultrazvuk i kompjuterska tomografija, koji pokažu jasnu sliku tako da histološke pretrage nisu ni potrebne. Wilmsov tumor se ubraja u one vrste tumora kod kojih se u terapijske svrhe uspešno koriste hirurgija, zračenje i hemioterapija. Sva deca dobijaju u početku kombinovanu hemioterapiju čime se tumor kod većine pacijenata toliko smanji da se može operativno otkloniti. Odluka o primeni postoperativne hemioterapije i radioterapije donosi se na osnovu kliničke i patohistološke klasifikacije oboljenja.

Danas je izlečenje moguće u oko 80% bolesnika.

Vodič za roditelje dece sa Wilmsovim tumorom, na engleskom jeziku možete pogledati ovde.

MOLBA: ako ste u prilici ili poznajete nekoga ko bi pomogao oko adaptacije gornjeg vodiča, molimo vas da nam pomognete.

Molimo roditelje, čija su deca bolovala od ove bolesti da podele sa nama svoja iskustva i vezi ove bolesti.

ByAdministrator

Kancer jetre

Jetra je organ koji se nalazi u gornjem desnom delua bdomena. Kada ćelije koje čine jetru rastu bez uobičajene kontrole koje sprečavaju rast, može da se razvije kancer jetre. Dve najčešće vrste kod dece su:da8d8c956ad64abdc274bd471bbbaab0

  • Hepatoblastom –javlja se najčešće kod odojčadi i male dece uzrasta od 2 meseca i 3 godine. Ovo je najčešći vid tumora jetre kod dece.
  • Hepatocelularnikarcinoma (HCC) se najčešće pojavljuje kod dece uzrasta od 10 do 16 godina.

Zajedno hepatoblastoma i HCC čine oko 1-2% od karcinoma kod dece.

Šta uzrokuje tumor jetre?

Normalne funkcije jetre u telu su:

  • Da bi pomogli skladištenje hranljivih sastojaka iz hrane
  • Da se probije i uklone štetne hemikalije iz tela
  • Da se izgrade supstance koje su potrebne telu da ostane zdravo

Nejasno je kako tačno se hepatoblastom razvija, ali se veruje da se razvije kada se desi greška (mutacija) tokom rasta ćelija jetre. Ove ćelije rastu bez uobičajenog regulisanja normalnih ćelija jetre. Ovaj nekontrolisani rast dovodi dorazvoja tumora jetre.

Koji susimptomi kancera jetre?

Tumor jetre najčešće izaziva proširenje abdomena zbog proširenja tumora. Ovo se često dešava bez ikakvih drugih simptoma. Drugi simptomi mogu biti:

  • Gubitak apetita
  • Gubitak težine
  • Povraćanje
  • Bol u stomaku
  • Žutica (retke)
  • Neravnomeran rast jednog dela tela u odnosu na drugi (na primer jedna noga veća od druge)
  • Rani znaci puberteta

Testove krvi koji mogu da ukažu na tumor jetre su:

  • Kompletna krvna slika (CBC)
    • Povećan broj trombocita-thrombocitosis.
    • Smanjen broj crvenih krvnih ćelija-anemija.
  • Alphafetoprotein (AFP) je supstanca često povišena kod dece sa tumorima jetre.

Koji su faktori koji utiču na prognozu?

Faktori koji utiču na lečenje su:

  • Kompletna resekcija tumora (uklanjanje)

Deca čiji tumori se mogu u potpunosti ukloniti operacijom će najverovatnije bitii zlečeni. Međutim, neki tumori ne mogu biti potpuno uklonjeni u vreme dijagnoze. Uovim slučajevima, često se preporučuje hemioterapija pre operacije da se tumor smanji i poboljša šansa za potpuno uklanjanje.

  • Histologija

Nakon biopsije ili uklanjanja tumora, patolog koji ima iskustva sa hepatoblastomom ispituje tumor i određuje da li liči na ćelije tumora onih koji su prisutni u jetri

Alfa-fetoprotein (AFP) za proizvodnju

Većina tumora jetre proizvode supstancu koja se zove AFP. Kod dece koja imaju abnormalno visoke AFP-u dijagnozi i koji su u početku tretirani hemioterapijom, brzo se smanjuje nivo AFP.

Vodič za roditelje dece sa hepatoblastom (tumorima jetre), na engleskom jeziku možete pogledati ovde.

MOLBA: ako ste u prilici ili poznajete nekoga ko bi pomogao oko adaptacije gornjeg vodiča, molimo vas da nam pomognete.

Molimo roditelje, čija su deca bolovala od ove bolesti da podele sa nama svoja iskustva i vezi ove bolesti.

ByAdministrator

LIMFOMI

Limfomi su oblici karcRTR2KXH615inoma u tkivu limfnog sistema koji se sastoji od raznih krvnih žila i organa:

  • Limfnim žilama se transportuje skoro bezbojna limfna tečnost.
  • Limfatični organi kao limfni čvorovi, slezina i timus sadrže ćelije koje su neophodne za odbranu od infekcija (limfociti).
  • Limfociti se mogu javiti i u drugim delovima tela, kao na primer u krajnicima, crevima i u koži.

Limfomi se mogu podeliti na Hodgkinovu (Hočkinsovu) bolest i Non-Hodgkinove (Nehočkinsove)  limfome (NHL).

Non-Hodgkinov limfom

Non-Hodgkinovi limfomi su najčešći u detinjstvu. Kod NHL limfni čvorovi su uglavnom povećani u području vrata, stomaka i prepona.

NHL dele se prema tipu ćelija na B – NHL i T- NHL:

  • B ćelijski oblik NHL se kod dece javljaju uglavnom na crevima, posebno u blizini slepog creva.
  • T ćelijski oblik NHL najčešće je vezan za pojavu povećanih limfnih čvorova u grudnom košu. Bolest je praćena otežanim disanjem, otokom u predelu vrata i lica.

Non Hodgkinovi limfomi se takođe mogu javiti i na drugim organima, na primer na jetri, slezini, koštanoj srži, limfnim čvorovima, u centralnom nervnom sistemu ili u kostima.

Sigurna dijagnoza se može postaviti samo pomoću biopsije. Kod biopsije se uzima jedan deo tkiva zahvaćenog tumorom i posmatra mikroskopom (patohistološka dijagnoza – PH-nalaz).

Kada je dijagnoza postavljena rade se dalje pretrage:

  • rentgensko snimanje,
  • kompjuterska tomografija (CT),
  • scintigrafija skeleta,
  • ultrazvuk i
  • razne pretrage krvi.

Većina limfoma je kod dece i omladine u vreme postavljanja dijagnoze već rasprostranjena po telu.

Za lečenje NHL koristi se hemioterapija. Približno 80% dece sa NHL ozdravi.

Vodič za roditelje dece sa Non Hočkinovim limfomom, na engleskom jeziku možete pogledati ovde.

MOLBA: ako ste u prilici ili poznajete nekoga ko bi pomogao oko adaptacije gornjeg vodiča, molimo vas da nam pomognete.

HODGKINOVA BOLEST

Hodgkinova bolest je češća kod omladine i odraslih. Retko se javlja kod uzrasta mlađeg od 3 godine. Najčešća je kod dece starosti od 10 godina. Prvi znak bolesti je povećanje limfnih čvorova na jednoj strani vrata. Ako se limfni čvorovi u sklopu oboljenja javljaju u grudnom košu, deca imaju nadražujući kašalj, otežano disanje. Prateća pojava povišene temperature i noćnog znojenja se ispoljavaju kod B oblika HL uz prethodno opisanu pojavu limfnih čvorova.

Kod Hodgkinove bolesti uglavnom su oboleli periferni limfni čvorovi, koji leže gusto zbijeni uz površinu kože. Slezina, jetra i limfni čvorovi u stomaku mogu takođe pokazati znakove bolesti. Prvi znaci ove bolesti većinom su: temperatura i bezbolno povećanje limfnih čvorova.

Odstranjen limfni čvor hirurškim putem se šalje na patologiju i postavlja se dijagnoza. Posle toga je potrebno uraditi:

  • RTG dijagnostika,
  • CT
  • punkcija koštane srži

HL se leči hemioterapijom 3 -8 meseci, zavisno od stadijuma bolesti. Uspešnost lečenja je i do 90%. Za HL je veoma efikasno i spoljno zračenje posle završene hemioterapije.

Vodič za roditelje dece sa Hočkinovim limfomom, na engleskom jeziku možete pogledati ovde.

MOLBA: ako ste u prilici ili poznajete nekoga ko bi pomogao oko adaptacije gornjeg vodiča, molimo vas da nam pomognete.

Molimo roditelje, čija su deca bolovala od ove bolesti da podele sa nama svoja iskustva i vezi ove bolesti

ByAdministrator

Sarkomi!

Sarkomi su maligne bolesti potpornog i vezivnog tkiva (kao što su kosti,tetive,hrskavice,masno tkivo,tkivo krvnih sudova,mišićno tkivo),što čini kontrast u odnosu na karcinome koji su maligne bolesti epitelnog(površnog) tkiva. Reč sarcoma je grčkog porekla i u bukvalnom prevodu označava “bujanje mesa”. Učestalost ovih tumora u odnosu na ostale tumore je veoma mala,oni čine svega 1% svih tumora.

Godišnje se na Institutu za Radiologiju i Onkologiju Srbije tretira više desetina ovih tumora.

Klasifikacija:

Na osnovu tkiva iz kog potiču sarkomi se dele na:

I. Mekotkivne sarkome (od kojih su najčešći):

  • Fibrosarkom (fibrozno tkivo)
  • Maligni fibrozni histiocitom (fibrozno tkivo)
  • Dermatofibrosarkom (fibrozno tkivo)
  • Liposarkom (masno tkivo)
  • Rabdomiosarkom (poprečno prugasti mišići)
  • Leiomiosarkom (glatki mišići)
  • Hemangiosarkom (krvni sudovi)
  • Kapoši sarkom (krvni sudovi)
  • Limfangiosarkom (limfni sudovi)
  • Sinovio sarkom (ovojnice zglobova i mišića)
  • Neurofibrosarkom (periferni nervi)
  • Ekstraskeletalni hondrosarkom (hrskavice)
  • Ekstraskeletalni osteosarkom (hrskavice)

II Koštani sarkomi (od kojih su najčešći)

  • Osteosarkomi
  • Primarni neuroektodermalni tumori
  • Hondrosarkomi
  • Ewing (Juingovi) tumori

Etiologija

Uzrok nastanka malignih sarkoma još uvek nije u potpunosti poznat.Među uzrocima su registrovani herbicidi,zračenje,retro virusi kao i nasledni faktori.

Ukoliko u porodici postoji oboleli od malignog sarkoma rizik za razvoj sličnih bolesti kod porodice obolelog je veći,ali to nikako ne znači automatsko prenošenje bolesti u drugim generacijama.

Najverovatnije je u razvoju maligne bolesti prisutna kaskada međuzavisnih procesa čiji je krajnji rezultat maligna bolest.

Znaci bolesti

Bolest se u početku javlja bez upadljivih znakova.U početku se tumor širi potiskujući okolno tkivo,koje zbog svoje elastičnosti tek u kasnim fazama bolesti daje specifične tegobe.Prvi znaci bolesti su obično bezbolne izrasline i otoci na različitim delovima tela.Tek sa odmaklim rastom javljaju se bolovi i osetljivost zahvaćenih delova tela,a u metastatskoj fazi bolesti i karakteristični simptomi zahvaćenih organa (bol u kostima,neurolški deficiti kod metastaza na kičmi,kašalj kod metastaza na plućima, itd).

Prevencija

Ne postoje definisani testovi za rano otkrivanje bolesti.Na mogućnost pojave bolesti treba uvek misliti kada postoji dugotrajno prisustvo bezbolnih izraslina i otoka na telu (duže od mesec dana), kao i kod pojava neuobičajenih tegoba (npr  naglo nastale lumboišialgije kod mlađih pacijenata koja ne reaguje na standardnu terapiju).

Dijagnostika

S obzirom na veliki broj različitih bolesti koje se prezentuju sličnim simptomima definitivna dijagnoza se postavlja iglenom tj otvorenom hirurškom biopsijom tumorske promene.Na taj način se dobija materijal koji se šalje na patohistološku analizu (od strane iskusnog patologa) koja se dopunjava imunohistohemiskim bojenjima u cilju povećanja nivoa preciznosti postavljene dijagnoze.

Na ovaj način se dobijaju informacije o tipu i stepenu malignosti tumora.Stepenovanje tumora se odnosi na stepen izmene tumorskog tkiva i deli se na nizak (low),srednji (intermediate) i visok (high) stepen mutacija tumora,što zapravo govori o sposobnosti tumora da rano daje lokalne i udaljene metastaze.

U dodatne dijagnostičke testove spadaju analize krvi (krvna slika i biohemiske analize),NMR (magnet) involvirane regije i kompjuterizovane tomografije (skener) grudnog koša i stomaka,scintigrafija skeleta

čime se ispituje stepen rasprostranjenosti bolesti na prezentaciji (od čega će zavisiti dalji tretman pacijenta-više u poglavlju terapija),kao i specifični testovi vezani za primenu određenih vrsta hemiotapije (UZ srca,klirens kreatinina itd.)

Svi sakupljeni podaci predstavljaju stadijum bolesti.

Terapija

Terapija sarkoma zahteva multidisciplinarni pristup tj. saradnju više različitih specijalnosti medicine.Ova saradnja i odluke o daljem tretmanu pacijenta se obavljaju na Konzilijumima (specijalizovanim sastancima hirurga,patologa,dijagnostičara,radioterapeuta i hemioterapeuta).

Nakon obavljenih dijagnostičkih procedura pacijent se stadira kao lokalizovana,lokalno odmakla i metastatska bolest.
U lokalizovanoj bolesti lečenje se zasniva na uklanjanju osnovnog tumora i obavlja se najčešće hirurškim tretmanima ili radioterapijom ređe.Kod izvesnog broja pacijenata koji su imali agresivne (high grade) tumore sprovodi se i dodatne hemio ili radioterapija u cilju zaštite pacijenata od pojave lokalnih ili udaljenih metastaza.

Kod lokalno odmakle bolesti koja nije podobna za hirurško lečenje na početku,sprovodi se hemioterapija koja za cilj ima prevođenje lokalno odmakle bolesti u lokalizovanu bolest čime bi se stvorili uslovi za bezbedno izvođenje hirurške intervencije kao i smanjio rizik od pojave lokalnih ili udaljenih metastaza.

U metastatskoj bolesti jedini potencijalno kurativni pristup je hemioterapija, koji za cilj najčešće ima produžavanje života pacijenta a ređe izlečenje od same bolesti.

Pored navedene sprovodi se i palijativna terapija,najčešće radioterapija, koja za cilj ima smanjenje simptoma osnovne bolesti.

Detaljne informacije o bolesti,vrsti lečenja, vrsti terapije kao i nus efektima i rizicima terapije pacijent dobija od ordinirajućeg lekara.

ByAdministrator

Daj krv spasi život!

Dobrovoljno davalaštvo krvi predstavlja humanitarnu aktivnost ljudi koji davanjem krvi šire ideje i osnovne postulate dobrovoljnog davalaštva: ANONIMNOST, SOLIDARNOST, DOBROVOLJNOST I BESPLATNOST i na taj način pomažu u lečenju povređenih i obolelih.

[youtube_sc url=http://youtu.be/UgRKh3gZzhU]

Dobrovoljno davalaštvo ima dugu tradiciju na našim prostorima i datira još od Drugog svetskog rata.

Možes dati krv : Ne možeš dati krv:
ako imaš između 18 i 65 godina imaš simptome prehlade, neke bolesti ili se jednostavno ne osecaš dobro
ako si zdrav i dobro se osećaš imaš promene na koži (infekcije, osip, gljivicna oboljenja …
ukoliko zadovoljavaš granične vrednosti hemoglobina imaš suviše visok ili suviše nizak pritisak
svaka 4 meseca (osobe ženskog pola) i svaka 3 meseca (osobe muškog pola) nije prošlo najmanje 7 dana od terapije antibioticima
nakon primene INAKTIVNE vakcine (virus gripa) se nalaziš u fazi redovnog mesecnog ciklusa (za osobe ženskog pola)
nije prošlo 7 dana od vađenja zuba i manjih stomatoloških intervencija
nije prošlo 6 meseci od probadanja tela i kože (pirsing), tetoviranja ili pojedinih hirurških intervencija i transfuzije krvi.
– imaš manje od 50 kg

Zašto je davanje krvi tako potrebno?
Zato što se krv ne može proizvesti! Veštačka krv još uvek ne postoji a isto tako ne postoji ni odgovarajuća zamena za ovu dragocenu tečnost. Jedini izvor je zdrav čovek.

Po obavljenom lekarskom pregledu i dobijanju svih potrebnih informacija , uzimaju se uzorci krvi za neophodne analize (određivanje krvne grupe, krvne slike, faktora koagulacije, i izvode testiranja na bolesti koje se mogu preneti putem krvi -HIV, žutica tipa B, C i sifilis). Tek po dobijanju zadovoljavajućih rezultata testiranja, pristupa se izvođenju pomenute procedure.

Da li je davanje krvi bolno?
Jedini bol koji je prisutan je minimalan ubod iglom. To je jedina neprijatnost koju može podneti većina ljudi. A u Zavodu će vas primiti veoma stručno i ljubazno osoblje pa je svaka briga ili neprijatnost svedena na minimum.

Ko može biti davalac?
Davaoci krvi mogu biti sve zdrave osobe oba pola između 18 i 65 godina

Šta su trombociti i koja je njihova uloga?
Trombociti (krvne pločice) su sitni krvni elementi koje su potrebne za zaustavljanje krvarenja.

Koliko ima trombocita i gde se stvaraju?
Normalan broj trombocita je 150000-450000 u mililitru krvi.Trombociti se stvaraju u kostnoj srži. Životni vek trombocita je oko nedelju dana, posle čega se razgradjuju i nestaju iz cirkulacije.

Kome treba primeniti transfuziju trombocita?
Transfuzija trombocita se primenjuje onim bolesnicima kod kojih je broj trombocita toliko smanjen da je nedovoljan da spreči krvarenje što može dovesti i do životne ugroženosti.
Koncentrovani trombociti dobijeni trombocitaferezom se odmah daju bolesniku kod koga postoji opasnost od iskrvarenja i samo jedna doza je dovoljna da spase život. Tako pripremljeni trombociti mogu da se čuvaju do 5 dana.

Kako dobijamo trombocite koje treba dati bolesnicima?
Iz svake jedinice krvi koja se dobija od dobrovoljnih davalaca mogu se pripremiti trombociti. Međutim, količina dobijenih trombocita je mala i potrebno je da nekoliko osoba da krv (šest do osam) da bi se pripremili trombociti za jednog bolesnika.

Da li je davanje trombocita bezbedno?
Davanje trombocita je bezbedno.
Broj trombocita koji se izdvaja iz krvi davaoca mali je u odnosu na ukupan broj trombocita u krvi i ne ugrožava normalno funkcionisanje organizma, a obnovi se za 48 sati.

Ko može biti davalac trombocita?
Davalac trombocita može biti svaka zdrava osoba starosti od 18 do 60 godina.

Koliko se često mogu davati trombociti?
Trombociti se mogu davati svakih 15 dana, odnosno 24 puta godišnje.

Ima istine u tome da neke stvari ljudi više vole da potisnu nego da o njima misle. Bolovi, bolesti, nesreće su samo neke od njih. Nije važno: mi smo mladi. To jeste tačno. A tada se nešto zaista desi i odjednom postaješ zavistan od onih ljudi na koje ranije nisi ni mislio: od davalaca krvi. Ali njih nikada nema dovoljno…

ByAdministrator

OsteoSarkom!

 Klinička slika

Simptomi se polagano razvijaju. Postoji sporo rastuća bolna tumorozna tvorevina, zacrvenjena, osetljiva, topla, s ograničenom pokretljivošću ekstremiteta, a ponekad nastaje i patološka fraktura (lom). Najčešći je osteosarkom femura (butna kost) (60%), tibije (potkolenica) (30%) i humerusa (ramena kost ) (10%). Oko polovine bolesnika ima povišenu aktivnost alkalne fosfataze (ALP) i laktatdehidrogenaze u serumu (LDH). Zapravo su to tumor markeri za osteosarkom.

Osteosarkom se širi koštanom šupljinom duž kosti na kojoj je nastao, hematogeno  stvara udaljene metastaze najčešće na plućima (u 50% obolelih nastaju već u prvih 5-6 meseci, a u 20% bolesnika 2 godine od dijagnoze). Retko metastazira na druge organe.

Prognoze zavise od lokalizacije primarnog tumora, mesta gde se nalazi, uzrasta deteta, veličine tumora.

Svaki procenat je za poštovanje, ali u nauci ili statistici. Svako dete je dete jedinstveno i Nas roditelje nikako ne bi smelo da vodi bilo kakvo saznanje u vezi procenta ili statistike lečenja.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, objektivnog pregleda, laboratorijskih analiza, rendgenografije, CT-a (komjuterizovana tomografija), NMR-a (nuklearne magnetne rezonance), biopsije (uzimanje uzorka kosti i tkiva) i scintigrafije (snimanje celog skeleta).

ŠTA UZROKUJE OSTEOSARKOM?

Većina osteosarcoma se razvija kod osoba koje nemaju nikakvih drugih bolesti i bez porodične istorije tumora kostiju. Može biti izazvan hiperaktivnošću koštanih ćelija.

Osteosarkom je verovatno izazvan kombinacijom genetskih promena zajedno sa nezrelim koštanim ćelijima koje postaju maligne ćelije, umesto da se razvijaju.

KOJI SU SIMPTOMI OSTEOSARKOMA?

Simptomi Osteosarkoma mogu da variraju, u zavisnosti od kosti u kojoj se razvija tumor. Simptomi mogu da uključuju:

  • Bolove u kostima ili zglobovima koji tokom vremena postaju jači
  • Bezbolan otok ili primetna masa na ruci ili nozi
  • Slomljena kost koja se javlja bez ili sa minimalnim povredama
  • Ukočenost ili oticanje zglobova (neuobičajeno)
  • Bol u leđima, gubitak kontrole creva ili bešike, i u vezi su sa tumorima u karlici ili na dnu kičme. Ovo je veoma retko prvi znak da dete ima Osteosarkom.

PROGNOZE KOD OSTEOSARKOMA?

Lekari koristite sledeće termine za opisivanje Osteosarkoma i planiranje toka lečenja:

  • Lokalizovan: tumor je ograničen na kosti porekla i tkiva oko tumora, i nije proširen na druge delove tela.
  • Metastaza: Tumor je širi od kosti, odakle je počeo da se širi na druge delove tela, a najčešće lokacije su širenje na pluća ili druge kosti.
  • Ponavljanje: Tumor se može vratiti posle tretmana. Može se vratiti na istom mestu, ili u nekom drugom delu tela. Pluća i druge kosti su najčešće mesta ponavljanja tumora.
  • Početni odgovor na terapiju: Drugi važan faktor je pacijentov odgovor na početno lečenje. Pacijenti čije ćelije tumora su skoro sve bili eliminisane posle prve nedelje hemioterapije imaju bolji imaju veće šanse za izlečenje.

Lečenje

Slika pokazuje lečenje po ciklusima i dužini trajanja ciklusa

(Klik na sliku za uvećanje)

Tok Lečenja

Leči se kombinovanom terapijom: hirurška, hemioterapijska, ponekad i zračna terapija.

Nakon biopsije kosti današnji program lečenja preporučuju predoperativnu hemioterapiju koja smanjuje tumor. Sledi operativni zahvat pa ponovo hemioterapija.

Hirurško lečenje odnosno hirurška intervencija se u Srbiji, danas, obavlja najčešće na Institutu za ortopedsko-hirurške bolesti “Banjica” u Beogradu na odeljenju za koštane tumore.

Tim za Hirurško lečenje sarkoma sačinjavaju:

Na odeljenju patologije: Prof Atanacković, Dr Sopta
Na IOHB Banjica:Dr Đorđević, Dr Luić, Dr Mamontov, Dr Vučinić, Dr Mandić.

Hemioterapijska i zračna terapija se sprovodi na Institutu za Onkologiju i radiologiju, odeljenje pedijatrije.

Na IORS Služba pedijatriske onkologije i radiologije: Dr Bokun.


Našem Milošu je dijagnostikovan Osteosarkom. Koleno mu je zamenjeno Endoprotezom i za one koji žele da znaju nešto više o ugradnji veštačkog kolena ostavljamo vam jednu zanimljivu Flash Igricu. (Klikom na sliku otvoriće se više)


 Ovde možete pogledati vodič za roditelje dece i mlade sa osteosarkomom, koju su prilagodili roditelji Čika Boce uz pomoć dr Ivana Pašića (Univerzitetska klinika u Torontu) i dr Snežane Živković (Batut)

Korisni linkovi

The European-American Osteosarcoma Study Group (EURAMOS)

Evropsko- američka osteosarkom  studijska grupa
www.euramos.org

Osteosarcoma online

http://www.cancer.iu.edu/osteosarcoma/osfacts/

The Italian Sarcoma Group (ISG)
Italijanska sarcoma grupa

www.italiansarcomagroup.org


 

ByAdministrator

Leukemija

Šta je leukemija?

Leukemija je kancer krvi najčešće belih krvnih zrnaca koji se stvaraju u kostnoj srži.

Kostna srž je sunđerasto tkivo koje se nalazi u sredini kostiju i proizvodi sve krvne ćelije. Postoje 3 vrste krvnih ćelija:

Crvena krvna zrnca (eritrociti) –raznose kiseonik po celom telu.

Bela krvna zrnca (leukociti) – pomažu organizmu u borbi protiv infekcija.

Trombociti –pomažu pri zgrušavanju krvi, kontrolišu krvarenja i modrice.

Matične ćelije, ili ćelije krvi dele se i rastu u koštanoj srži da bi postale zrele ćelije eritrociti, leukociti ili trombociti. Kada dođe do leukemije kostna srž proizvodi više nezrelih, nego zrelih krvnih ćelija. Nezrele ćelije ne rade pravilno, ostaju nezrele i onda nema pravilnog funkcionisanja kostne srži.

Leukemija obično utiče na proizvodnju belih krvnih zrnaca.

Akutna limfoblastna leukemija (ALL), – B ili T limfociti nekontrolisano rastu. Najčešća je kod dece od uzrasta od 2 do 4 godine, i češća je kod dečaka nego kod devojčica.

Simptomi?

Anemija – nedovoljno pravljenje crvenih krvnih zrnaca.

Modrice i krvarenje – uzrokovane niskim brojem trombocita.

Infekcije – uzrokovane niskim nivoom leukocita

Akutna mijeloidna leukemija (AML)  je ređa – uglavnom su granulociti ti koji nekontrolisano rastu

“Akutna” znači da bolest napreduje brzo.

Hronična mijeloidna leukemija je veoma retka u detinjstvu.

Dijagnostika kod leukemije obuhvata:

  • krvnu sliku iz prsta
  • punkciju i pregled koštane srži
  • biohemijski testovi,
  • funkcije jetre i bubrega
  • rendgenski snimak pluća
  • ultrazvučni pregled abdomena
  • lumbalnu punkciju

Od čega zavisi uspeh lečenja?

  • Uzrasta deteta i broja belih krvnih zrnaca pri dijagnozi
  • Koliko brzo i koliko nisko pada broj leukemijskih ćelija po otpočinjanju lečenja
  • Da li su leukemijske ćelije potekle od B limfocita ili od T limfocita
  • Da li se leukemija proširila na mozak i na kičmenu moždinu
  • Da li dete ima Daunov sindrom
  • Da li su nađene određene promene na hromozomima i genima

Lečenje dečjih leukemija

ALL se deli u tri grupe prema riziku od nastanka recidiva (povratka bolesti) na leukemiju sa niskim, srednjim i visokim rizikom. U svim grupama se daje kombinovana hemioterapija.

Kod dece između 3 – 10. godine života prognoza je dobra jer se u preko 50% bolesnika postiže izlečenje hemioterapijom i transplantacijom kostne srži. Hemoterapija se tipično sastoji od kombinacije 3 do 8 lekova.Transplantacija koštane srži nakon hemoterapije visokim dozama jedini je izbor lečenja za slučajeve kad dolazi do recidiva ili kad oni ne reaguju na druga lečenja.

Ovde možete preuzeti “Vodič za roditelje dece obolele od leukemije” koje nama svima nesebično na korišćenje dala Irina Ban, mama lečenog deteta (sada odraslog čoveka od 25 godina).

ByAdministrator

Hemioterapija!

ŠTA JE HEMIOTERAPIJA?

Hemioterapija je način lečenja tumora lekovima koji uništavaju tumorske ćelije.

KAKO DELUJE HEMIOTERAPIJA?

Hemioterapija zaustavlja ili usporava rast kancerskih ćelija koje se brzo šire. Takođe oštećuju i zdrave ćelije veoma brzo. Oštećenje zdravih ćelija predstavlja nus pojave. Nus pojave nestaju kada se završe hemioterapije.

ŠTA RADI HEMIOTERAPIJA?

Zavisno od tipa kancera hemioterapija može da služi za:

  • lečenje kancera – kada hemioterapija uništava kancerske ćelije do tačke kada se ne detektuju tumorske ili kancerske ćelije u organizmu;
  • kontrola kancera – kada hemioterapija zaustavlja širenje kancera i smanjuje njegov rast ili se sprečava širenje na druge organe;
  • laki simptomi kancera – kada hemioterapija smanjuje tumor koji uzrokuje bol ili pritisak.

Read More

ByAdministrator

Maligni tumori i deca!?

ŠTA JE KANCER (MALIGNI TUMORI/ RAK) I VRSTE KOD DECE!!!

Kancer je bolest ćelija .To se dešava kada se jedna ćelija deli (pravi kopiju samog sebe), ali krene naopako i proizvode se nenormalne ćelije. Ako se abnormalne ćelije nastave da dele i ne nestaju, one su postale ćelije kancera.

Ćelije kancera teže da se podele brzo i moguće je, ali ne uvek, da se prošire i na druge delove tela.

Postoje dve osnovne vrste kancera:

  • Solidni tumori i
  • Leukemije i limfomi

Dečji karcinomi su veoma različiti nego kod odraslih osoba. Oni se javljaju u različitim delovima tela, i reaguju različito na tretman. Najčešći kancer kod dece je leukemija, koja čini trećinu svih slučajeva kancera dece.

Malo je verovatno da će drugo dete u jednoj porodici, brat ili sestra takođe dobiti karcinom.

Karcinomi nisu uzrokovani roditeljskim ponašanjem ili navikama u porodici. Generalno, uzroci kancera u dečijem dobu su nepoznati. Moguće je da će neke vrste kancera zapravo početi u utrobi, kada se fetus razvija i pojave se brze deobe ćelija, ali se ne zna zašto se to desi. Smatra se da neke vrste kancera nastaju nakon izlaganja nekim vrstama virusa, al opet, zašto se to događa je nepoznato.

Određeni genetski poremećaji, kao što su Down sindrom može da poveća rizik od dobijanja leukemije, i Retinoblastoma.

Tumori kostiju u tinejdžerskom dobu su povezani sa periodom brzog rasta kada se ćelije dele brzo, ali tačan uzrok nije poznat.

VRSTE KANCERA U DEČIJEM DOBU

Leukemija

Leukemija je tumor koštane srži i tkiva koja se proizvode i cirkulišu kroz krvne ćelije. Vrste leukemija su:

  • Akutna limfocitna leukemija (ALL): najčešći tip. Skoro 75% dece koja imaju leukemiju imaju ovaj tip
  • Akutni Mielogenous leukemije (AML) : AML (takođe poznata kao akutna mieloidna leukemija, akutna leukemija ili nonlimphatic ANLL) je tumor mieloidnih krvnih ćelija koje se proizvode u koštanoj srži, a koje pomažu u borbi protiv bakterijskih infekcija.

Tumori centralnog nervnog sistema

  • Tumori mozga: Postoje mnoge vrste tumora mozga, najčešće se nazivaju gliomas.
  • Neuroblastoma: je tumor simpatičkog nervnog sistema koji najčešće potiče iz nadbubrežne žlezde iznad bubrega.

Sarkomi

Sarkomi su maligni tumori koji zahvataju kosti i meka tkiva.

Tumor kosti:

  • Osteosarcoma: najčešći tip tumora kostiju. Ovi tumori najčešće se nalaze na počecima dugih kostiju ekstremiteta, u neposrednoj blizini zglobova.

http://www.cancer.iu.edu/osteosarcoma/osfacts/

  • Evings Sarcoma: tumor kosti koji se često javlja u sredini kosti. Najčešće se nalaze u  butinama, potkolenoj kosti, nadlakticima i rebrima.

Tumori i tumori mekih tkiva

  • Rhabdomiosarcoma: tumor mekih tkiva koji se razvija u mišićima. Najčešće se nalaze u glavi, vratu, bubrezima, mokraćna bešika, ruke i noge.

Limfomi

Limfom je tumor limfnih tkiva, koji su deo imunog sistema. Vrste limfoma su:

  • Hodgkin bolest ili limfom Hočkin: zahvata limfne čvorove bliže površini tela, predeo vrata, pazuha i prepone.
  • Non-Hodgkin limfoma : zahvata limfne čvorove koji se nalaze duboko u telu. Postoje mnoge vrste limfoma, uključuju Burkitt, ne-Burkitt, i limfocitna limfoma.

Tumor jetre

Tumor jetre je nenormalan rast (tumora) u jetri i najčešći oblici kod dece su:

  • Hepatoblastoma
  • Hepatocelularni karcinom

Tumor bubrega

  • Vilms tumor: često se zove nepfoblastoma

Druge vrste tumora

  • Retinoblastoma: je maligni tumor retine (tanka membrana u stražnjem delu oka).
  • ćelija tumora pojavljuje se najčešće u testisima, jajnicima, području na dnu kičme (sacrococcigeal) i u sredini mozga, grudnog koša i abdomena.

nurse-childhood-cancer-massage