Višnjička 28, Beograd, Srbija
(+381) 011 405-9414 roditelji@cikaboca.org

Pod oznakom HITNO!

Vašington post piše: Pod hitno zaštiti survajvere dečijeg raka

astSAN ANTONIO – Kada je Britani Galan dijagnostikovana leukemija u 6-toj nedelji života, lekari su upozorili roditelje da ima male šanse da preživi.

Ali posle hemioterapija, „Živela sam i živela!“, „Svi me zovu čudo od bebe.“ Rekla je sada 24-godišnja Galan.

Hemioterapije su mi spasile život, ali i razorile. Galan kaže: „zabrljale me neurološki“. U osnovnoj školi je imala problema sa čitanjem i matematikom i na kraju je završila sa lekovima za ADHD. Na fakultetu je počela da ima problema sa srcem, iako je bio strastveni trkač. Od nedavno, Galan, koja radi više povremenih poslova počela je da uzima lekove za anksioznost i depresiju. „Ponekad pomislim šta je sledeće? Ja sam popila mnogo pilula. Osećam se kao starica. “

Jedan od najvećih uspeha medicine na polju dečije onkologije je nagli porast stope preživljavanja dece obolele od raka.

Ali druga strana tog uspeha je da su mnogi od te dece mnogo godina ili čak decenija kasnije imali problema sa ozbiljnim i ponekad opasnim po život komplikacijama, uključujući i sekundarni rak, bolesti srca, kognitivnih problema i neplodnosti.

„Ovi tretmani izgleda ubrzavaju proces starenja“, rekao je Greg Aune, istraživač i pedijatar onkolog koji radi na klinici za survajvere dečijeg raka, u Univerzitetskoj bolnici u San Antoniju, gde Galan dobija negu.

Aune, kao i sve veći broj naučnika i lekara, se fokusira na „kasne posledice“ lečenja dečijeg raka. Mnogi istraživači rade u klinikama koje su specijalizovane za dugoročno praćenje survajvera dečijeg raka, upozoravajući survajvere na moguće posledice.

Važno je da se razume efekat lečenja „na celo telo, a ne samo tumora“, i da se radi na manje toksičnim terapijama.

Aune ima lični interes u istraživanju. Odrastao je na farmi pšenice u istočnoj državi Vašington, i kao tinejdžeru mu je dijagnostikovan Hodgkin limfoma i lečen je radio terapijom i hemiotrapijama.

Dve decenije kasnije, on je završio na hitnoj operaciji zamene srčanih zalistaka i „otpušavanju“ tri blokirane arterije, kao direktna posledica lečenja. U 41-voj godini je imao blagi moždani udar, a njegovoj ćerki gimnastičarki je dijagnostikovan dijabetes.

Njegovo lečenje raka u detinjstvu mu je spasilo život. Sada sa 43, on se brine da li će njegovo srce izdržati.

„Da sam se rodio mnogo ranije, ne bih se brinuo o kasnim posledicama, jer ne bih preživeo“.-  rekao je Aune.

Tokom 60-desetih godina prošlog veka manje od polovine dece obolele od raka su živeli pet godina nakon postavljanja dijagnoze; sada, više od 80 procenata preživi.

U SAD danas ima više od 420.000 survajvera, a očekuje se da taj broj poraste na 500.000 do 2020. godine.

Ipak, veća stopa preživljavanja „je po visokoj ceni“, rekao je Gregori Armstrong onkolog Istraživačke bolnice St. Jude iz Memfisa.

Oni su sponzorisali studiju  Childhood Cancer Survival Study, koja je ispitala više od 30.000 survajvera.

80-desetih godina prošlog veka survajveri su počeli da brinu o novim zdravstvenim problemima, ali ozbiljnost i povezanost sa lečenjem nije priznata do unazad nekoliko godina.

„To je populacija koja se pojavljuje kao mnogo starija od svoje hronološke starosti“, rekao je Armstrong.

Doktori su shvatili da danas survajveri žive duže od 5 dogina, i to više decenija, jer je i njihov stav samo izdrži i preživi evoluirao. Vremenom su doktori smanjivali doze hemioterapija i zračenja , čak iako su za tadašnje vreme davane male šanse za preživljavanje.

Manje agresivne terapije su doprinele dugoročnom preživljavanju. Skoro 11 % survajvera posle pet godina bi 70-setih godina prošlog veka umrli, i do 90-tih godina se taj broj smanjio na 6% – prema istraživanju Armstronga.

Ipak, pacijenti nastavljaju da pate od ozbiljnih kasnih posledica lečenja.

Do 50 godina starosti, 1 od 3 žene koje su zračene u predelu grudi kao deo lečenja Hodgkin limfoma će dobiti rak dojke, rekao je Armstrong.

I odrasli koji dobiju rak mogu patiti od kasnih posledica. Ali deca su više podložna toksičnosti terapija jer su njihova tela uvek u razvoju, kažu istraživači. I zato oni imaju mnogo više godina života u kojima mogu nastati komplikacije.

Imunoterapija je  novi pristup koji koristi imuni sistem organizma u borbi protiv raka, i može izazvati manju kolateralnu štetu – ali njegova upotreba kod dece je jako daleko. „Danas se koriste isti lekovi koje smo koristili u poslednjih 30 godina, i veoma su toksični.“, rekao je Aune.

Lek za srce

Kada Aune ne radi sa pacijentima u Univerzitetskoj bolnici, on provodi dosta vremena u Institutu, gde nadgleda eksperimente na miševima o efektima hemioterapije, uključujući lekove koje zovu antraciklini, koji mogu biti toksični za srce. Veći deo istraživanja o kasnim posledicama podrazumeva srce, koje je posebno osetljivo na agresivne terapije.

Na miševima je testirano dejstvo doksorubicina, koji je takođe poznat kao adriamicin i predstavlja antraciklin. Nakon što su miševi primili više doze leka, neki su stavljeni na traku za trčanje za vežbanje, a drugi nisu. Prvi podaci pokazuju da su oni koji su bili zakačeni za trake za trčanje bili u boljem stanju, rekao je Aune.

Još jedan eksperiment uključuje lek koji se zove deksrazoksan, koji se koristi da bi se sprečilo oštećenje srca usled određenih hemioterapija za rak dojke. Njegova upotreba kod dece je bila kontroverzna i neorganizovana, jer su neke ranije studije pokazale da lek, koji je dat u isto vreme kad i hemioterapija, povećavale rizik od sekundarnog raka.

Ali te brige su u velikoj meri opovrgli u poslednjih nekoliko godina, i sada kliničko ispitivanje na ljudima može da utire put za široku rasprostranjenost upotrebe leka- Zinecard.

Eric Čou, onkolog u Fred Hutchinson Cancer Research Center u Sijetlu, ulaže napore da utvrdi da li lek sprečava dugoročno oštećenje srca. On sa drugim istraživačima prati srčane funkcije ljudi koji su bili deo kliničkih studija kasnih 1990-ih i početkom 2000-ih koji su kroz studiju tretirani ili samo doksorubicinom ili  doksorubicinom  zajedno sa lekom za srce- Zinecard-om, „srčana zaštita“.

„Nismo znali šta se desilo tim pacijentima i sa tim pacijentima u pogledu razvoja srčanih oboljenja i da li je lek imao zaštitne efekte koje bi mogli da otkrijemo 20 godina kasnije?“ „, rekao je Čou.

Preliminarna analiza objavljena ranije ovog meseca pokazala je da je  Zinecard grupa pacijenata „više sačuvala“ funkciju srca godinama kasnije. Jedna teorija je da se lek interferira sa proteinom koji čini srčano tkivo i čini otpornijim na hemo agense.

Klinika za praćenje survajvera

Šestogodišnja Semi Huavez, u crnim pantalonama i prsluku, gleda snimke na telefonu dok čeka pregled na survajverskoj klinici u Univerzitetskoj bolnici. Kada je imala 4 meseca, imala je operaciju kojom joj je uklonjen tumor na mozgu koji se zove meduloblastom, a potom je usledilo godinu dana hemioterapija. „Bilo je trenutaka kada sam mislila: Rak je neće ubiti, ali hemioterapija hoće.“, rekla je majka, Klaudija Huavez. Ona već ima problema zbog hemioterapija, uključujući i blago oštećenja sluha, problem u rastu i razvoju koje njeni lekari nazivaju „prekid u razvoju“. Niža je i sitnija od svojih vršnjaka. Semi je u riziku da joj se kao dugoročne posledice lečenja razviju neki oblik leukemije i potencijalni problemi sa plodnošću.

Ipak, Samin  doktor, Shafkat Shah je optimista u vezi sa Sami, kao i majka. „Ona je jako dobra sa brojevima, ali ima malo problema sa izgovorom zbog problema sa sluhom.“- rekla je ona doktoru.

Survajveri u klinici su deo programa koji se zove Pediatric Cancer Survivorship Program.

Na kliniku dolaze posle 3-5 godina od završenog lečenja, kada je opasnost od recidiva prošla. U zavisnosti od njihovog toka lečenja ovde mogu dobiti sveobuhvatne analize krvi, ehokardiogram, testove plućne funkcije i druge preglede. Alarmantna stanja se odmah upućuju dalje stručnjacima.

Nedavno je na konferenciji na klinici, nekoliko tinejdžera govorilo o životu survajvera dečijeg raka. Srednjoškolka Katelin Garsija, koja je imala leukemiju sa 14 meseci i imala problema sa učenjem i napadima u srednjoj školi, sada želi na fakultet i želi da postane „child-life specialist “ – neko ko se brine o deci tokom lečenja raka. Njena prijateljica, Karmen Villarosa, koja je imala tumor bubrega kao jako mlada, brine je da li će moći da ima sopstvenu decu zbog lečenja.

Brion Martines, kome je dijagnostikovana leukemija u petom razredu, jednom godišnje radi ehokardiogramom da proveri probleme sa srcem. On je uspešan kros-kantri trkač koji se nada da će upisati Georgetovn Universitet i ima želju da postane dečiji onkolog.

Aune zna kroz šta su survajveri prošli. Kada mu je dijagnostikovan Hodgkin-ov limfom, „ljudi su mi rekli da je to dobro rak, jer je bio prilično izlečiv. Svi su rekli da samo treba da završim lečenje i da se vratim u normalu. “

U to vreme, njegova majka mudro je tražila da se njegova sperma zamrzne, iako je to za jednog 16-godišnjaka nepodnošljivo neprijatno. „Moji doktori to nisu ni spomenuli. Moja majka je čitala o tome.“

Nakon operacije, Aune je morao na zračenje grudnog koša i stomaka na devet nedelja i dobio je osam hemioterapija, sveukupno je lečenje trajalo preko devet meseci. Kasnije, kao 35-godišnjak je odlučio da postane dečiji onkolog na Univerzitetu u Teksasu Science Center. Počeo je da se oseća toliko iscrpljen da nije mogao da hoda više od 30 koraka – a umor je pripisivao zahtevnom poslu a i četvoro male dece je velika obaveza (dobijeni veštačkom oplodnjom kroz 2 blizanačke trudnoće). Međutim sav taj umor je zapravo zbog radijacije i verovatno hemioterapije.

Nakon što je imao operaciju srca, zamenio je svoj fokus u karijeri i bavi se dugoročnim posledicama, obećavajući sebi da će popuniti praznine kroz istraživanja i rad sa survajverima. Pošto je već imao i previše medicinskih problema, on sada filozofski govori o svojoj budućnosti. „Nikad se ne zna šta će se naći na tvom putu, tako da je danas bolje raditi ono što želiš i voliš.“

Preuzeto sa Laurie McGinlei December 25, 2016.