Vojvode Vlahovića 35e, Beograd, Srbija
(+381) 011 405-9414 roditelji@cikaboca.org

Osvrt na rezultate V kampa MMS 2017

Ovogodišnji kamp, u organizaciji Udruženja “Čika Boca”, održan je u periodu od 14.-23. jula, uz pokroviteljstvo Ministarstva zdravlja i Ministarstva pravde Republike Srbije i uz pomoć dijaspore i velikog broja donatora. Mladice su spojile lično iskustvo lečenja i iskustvo vršnjačkih i parnjačkih edukatora koje su sticali tokom nekoliko godina. Dovoljno si obučeni da budu radioničari ove godine. Naš model kampa gde vodimo decu bez pratnje roditelja postaje prihvaćen model i drago nam je da motivišemo druge da se usude da pomeraju granice. Kamp je namenjen socijalizaciji lečene dece i efikasnijoj inkluziji u školu posle lečenja. Deca lečena od raka su zbog posledica bolesti često izolovana iz društva i izložena nerazumevanju i ne podstiču se na ostvarivanje potencijala. “Zapažanja koja su psiholozi podelili sa mnom nakon kampa, vezana za njegove potencijale, dosta su značajna jer moram priznati da te neke njegove sposobnosti nisam uočila.”- mama Dušanka. “Ovo iskustvo mi je baš ukazalo na sve što moj sin može sam da radi, jer u želji da ga ne preopteretim, ponekad ne primetim šta sve on može. Stoga su mi zapažanja psihologa bila veoma korisna.“- mama Sandra.

Decu ne čine srećnima crvena krvna zrnca, već druženje i uživanje u interakciji. Mi ih učimo da kroz igru izađu iz svojih oklopa i kako da imaju bolje donose sa vršnjacima u svojim sredinama. To je moguće u desetodnevnom programu kampa koji je intenzivan i ujedno zabavan. Obavezni član našeg tima je i doktor koji je prisutan 24 časa. Srbija je prva u Evropi po broju obolele dece od raka. Deca posle lečenja imaju mnogo posledica (hendikep, gubitak sluha, vida, probleme u rastu itd) i Čika Boca kampom “Mi možemo sve” pokušava da sa dobro isplaniranih 10 dana utiče da poboljšanje kvaliteta života ove dece osnažujući ih da se bolje snađu u društvu i sredini u kojoj žive bez obzira na posledice lečenja.

Osvrta na kamp od strane psihologa/saradnice Čika Boce- Katarine Gačević:

Ono što je primetno, s obzirom na kontinutiet održavanja „Mi Možemo Sve“ kampova, jeste da se sa svakim sledećim kampom pomeraju granice i da postoji vidljiv razvoj ovog koncepta. Počev od toga da je kamp za decu bez pratnje roditelja, zatim da su iz soba kamperi polako prelazili u šatore, bili više uključeni u pripremanje određenih obroka u toku dana, pa do poveravanja sve veće odgovornosti volonterskom timu Mladica na kampu, koji su ove godine, pored uloge voditelja grupa imali i radioničarsku ulogu. U tom prosecu razvoja samog kampa, volela bih da istakenem neke uvide koje sam dobila na ovom kampu, a mogu da se iskoriste za unapređenje funkcionisanja istog, ali i da spomenem segmente koji su od starta davali dobre rezultate.

Organizacija agende

Smatram da je plan aktivnosti ove godine bio prilično lakši nego prethodnih jer je strogo vođeno računa da ni jedan radioničar u toku dana nema više od dve radionice. Uprkos tome, kamperi su imali dovoljan broj novih radionica (ili novih tema u okviru starih radionica, poput glumačke i psihološke) i drugih aktivnosti kako im ne bi bilo dosadno. U prilog tome, a na osnovu evalucionih upitnika koje su popunjavali kamperi, sve aktivnosti i radionice na kampu su visoko ocenjene (prosečnim ocenama preko 4,00).

Za pohvalu je i trud da se zadovolje potreba samih volontera na kampu: pored slobodne večeri koji volonteri već tradicionalno imaju, ove godine novina je da je organizovan izlet koji je bio samo za volontere. Takođe, volonteri su imali slobodna prepodneva/popodneva dok su kamperi kolektivno bili na vožnji vozom i kupanju na otvorenom. Izmene agende su bile blagovremene, prilagođene vremenskim i drugim faktorima i kao takve, smatram, veoma korisne i opravdane.

Radionice i aktivnosti na kampu

Broj radionica i aktivnosti bio je adekvatan trajanju kampa, ali i dovoljno raznolik kako bi držao pažnju kampera. Ono što je zajedničko većini radionica je da su bile edukativne, ali je samo učenje bilo nenametljivo, kroz igru. U tom kontekstu, pohvalilia bih radionicu doktora Ognjena koji je čak i ozbiljnu medicinsku temu prve pomoći, uz pomoć volonterke Emine i glumca Eldara, uspeo da prilagodi kamperima, putem ilustracija, odigravanja i prilagađenog vokabulara koji je kamperima razumljiv.

Tematski, radionice su bile prilagođene kamperima oba pola, s tim što su dečaci nešto manje bili zadovoljni psihološkim radionicama, radionicama glume i dadologijom. 

Što se tiče aktivnosti na kampu koje nisu bile u sklopu radionica, kamperima se, ove godine veoma dopalo penjanje na drveće (i to više devojčicama) i zadovoljni su šetnjama i posetom vatrogasaca.

Relativno niska ocena za kupanje nije u skladu sa onim što su usmeno izlagali, možda zbog toga što su pod terminom „kupanje“ mislili na tuširanje/održavanje redovne higijene.

Psihološke radionice

Cilj psiholoških radionica ove godine je bilo unapređenje socijalnih veština kampera (komunikacija, aktivno slušanje, rešavanje problema, podela uloga u timu…) kroz team builiding aktivnosti. Ovaj vid aktivnosti bio je značajan za određeni broj kampera, koji su se kroz igre i diskusije, posebno istakli. U zauzimanju pozicije lidera tima, veštom organizovanju ostalih članova tima, dobrom planiranju i razvijanju strategija i istrajnosti u rešavanju problemskih situacija, posebno se istaklo 6 kampera (Ana Stojanović, Uroš Cimbaljević, Dušan Zeljko, Ana Radosavljević, Uroš Tomašević i Vedad Hodžić).

Volonteri

Mladice su ove godine imale veće odgovornosti, pored tehničkih poslova i  organizovanja dela večernjih aktivnosti, neki od njih uključeni su i kao radioničari. U tim zadacima su bili uspešni, ali uz određene teškoće i propuste u realizaciji.

 

Takođe bi pohvalila i spremnost Mladica da se kao survajveri predstave kamperima, kao i njihovu dostupnost za pitanja kampera nakon toga. 

Što se tiče ocena volontera koje su kamperi dali u evalucionom upitniku, uočljivo je da su svi volonteri visoko ocenjeni, oscilacije se veoma male.

Zaključak

Uz osvrt na izmenu u nazivu MMS kampa (rehabilitacioni centar), smatram da ostvareni ciljevi opravdavaju njegov nov naziv. Proces resocijalizacije u njegov značaj, bio je posebno vidljiv u slučaju novih kampera koji su u odnosu na vršnjačke grupe socijalno izolovani. Podsticajno okruženje i odnos poverenja koji Mladice zavređuju kao volonteri na kampu, podstakao je određeni  broj kampera da požele da i sami postanu mladi aktivisti. Kamp je imao i edukativan karakter za volontere iz Bosne i CG-kao primer pozitivne prakse, neke segmente kampa će moći da iskoriste i u svojim udruženjima.

Na kampu nas je posetila ekipa RTS i prilog možete pogledati na linku (klik na sliku): Intenzivnih 10 dana smo složili u skoro desetominutni video i nadamo se da će i vama dočarati sem onoga što smo radili i uspešnost našeg kampa na licima kampera (klik na sliku, a na kraju videa su i naši dragi donatori).

Kao i svaki put do sada novčane donacije i donacije u robi skoro u ravnopravnom odnosu. Ove godine je nešto više donacija u robi. Sredstva prikupljena u novcu zahvaljujući dragim donatorima su bila dovoljno za 10 dana kampa.