Višnjička 28, Beograd, Srbija
(+381) 011 405-9414 roditelji@cikaboca.org

„MI Možemo Sve“ – 2015

prvi dan mms 2015drugi dan mms 2015 (14)I još jedano druženje, još jedno novo iskustvo, još mnogo toga novog naučenog završilo se odlaskom sa trećeg po redu samostalnog kampa za decu lečenu od maligniteta.

Ove godine sa nama nisu bila samo deca u čijim knjižicama je upisano veliko slovo C, sa nama su se družila i deca koja su veći deo svog detinjstva provela po raznim bolincama lečeći godinama svoja mala tela od teških bolesti. Zahvaljujući ljudima velikog srca i uz pokroviteljstvo Ministrastva zdravlja kamp je više nego uspešno realizovan.

dr (9)dr (14)Od 10 do 17 jula pomerali smo granice u organizovanju i održavanju kampa za našu decu, uz divnog domaćina, ma malo je reći divnog, Savu Kojića i njegove zaposlene u predivno uređenom etno selu Kneževa Večera u Selu Belotić, opština Vladimirci na putu Šabac – Valjevo. Na sedam dana okupirali smo Savinu dedovinu i zauzeli ga našim šatorima, bazenima, platnenim ljuljaškama, toaletima, buradima, tuševima, konjima, kozama i svim onim što jedan kamp čini kampom. IMG_0072 IMG_0074

Zašto kažem da smo pomerali granice? Ne znam da li je negde još zabeleženo u Evropi da je 32 Mladice i 8 volontera zajdno provelo na kampu toliko dana u prirodi pod šatorima, bez telefona, interneta, televizije.IMG_0086 IMG_0184 IMG_0199Samo druženje igra, učenje i glasna muzika sa razglasa. Veliko, veliko hvala Vojsci Srbije, a posebno pripadnicima jedinice Vojne Policije specijalne namere „Kobre“  za pomoć u realizaciji kampa jer bez njih, uz donaciju par šatora, velikog broja vreća za spavanje i poljskih kreveta naš kamp ne bi sigurno prošao tako uspešno. Zastavnik Grandić i njegovi momci sada su na vrhu lestvice našeg poimanja humanosti i drugarstva. Naravno nismo svi bili pod šatorima, sedam Mladica  provelo je sedam noći u Vajatima kojima po sređenosti mogu da zavide i hoteli sa mnogo više zvezdica. treci dan (85)treci dan (97)

10.07. 10:00h polazak ispred platoa glavne železničke stanice Beograd i opet zahvaljujući našim novim prijateljima iz opštine Vladimirci i njihovoj pomoći u obezbeđivanju autobusa za sve nas kamp zvanično počinje. Dan pred polazak, naravno opet uz pomoć Vojske Srbije, transportujemo opremu i postavljamo kamp. Po dolasku raspoređujemo se po šatorima i vajatima i dan , kako smo počeli, tako uspešno i završavamo.
Upoznajemo se sa novim kamperima i pomažemo im da prilagođavanje novoj avanturi bude što kreće. treci dan (109)U svemu pomažu naši već stari psiholozi Natalija i Katarina, stari-novi socijalni radnik iz Zagreba, Anita (Ivanjica kamp 2010 i 2011), mama Dada uz  večiti smeh i igru za sve kampere, Steva sa svojom konjima Mališom i Nađom, Križa kome nikada nije potrebno dva puta reći gde je pomoć najpotrebnija, Doktor Nasuf, pomoć za male ogrebotine i sa gitarom koja nam uvek na kampovima nedostaje, Draganu kao zamenu za svakog od nas i naravno grupe Mladice koji su na ovom kampu imali dvostruku ulogu i kampera i volontera. treci dan (111)I ako sam njih stavio na poslednje mesto za mene su uvek na prvom. Entuzijazam tih mladih ljudi da pomognu svojim mlađim drugarima u svakoj prilici, da pomognu nama „starijima“ samo je dokaz da teorije kako Survaveri ne bi trebalo da su deo volonterskog tima padaju u duboku vodu. Drago nam je da su taj koncept polako počeli da preuzimaju i drugi, a pogotovo zemlje u okruženju koje često prebacuju da baš i nemaju mnogo toga da od nas nauče. Kamp je i dokaz da mladi ljudi i bez trunke alkohola ili sličnih opijata mogu da daju lep primer mlađima i da svoje vreme ispune do maksimalnih granica zadovoljstva. cetvrti dan (91)  IMG_0861 (2) sesti dan (57)

Svakog dana ustajanje za starije u 07:00 za malo mlađe u 07:30. Jutarnja gimnastika uz neizbežnu muziku Bora-Bora i Utopija. Muziku koja nas je sve dobila zahvaljujući Slavici ne tako davne 2013 godine. 09:00 počinju radionice. Radionice o osećanjima, radionice o emocijama, radionice samopouzdanja, Team Building aktivnosti od jutra do večeti, a bogami i uveče nikada nam nije bilo dosadno. Uz igre koje su osmislile i vodile Mladice, uz muziku i gitare naših gostiju Miloša i Miloša, uz letnji bioskop na otvrorenom samo su dokaz da i bez gadžeta koji nas okružuju svakoga dana možemo vreme više nego kvalitetno iskoristiti. Kada detetu i mladom čoveku na trenutak stavite u stranu svu tu elektroniku bez koje mislimo da je život nezamisliv male glavice bude nove ideje, nove puteve, nova interesovanja.

Ah, da, zaboravih izlet u Manastir Kaonu, izlet na Cer (ni manji kvar na autobusu nije nas omeo da tog dana uživamo punim plućima na temperaturi za 10 stepeni manjoj nego u ravnici). Sa nama su se ovo leto družili i momci i devojke Olimpijskog komiteta Srbije. Uz olimpijski čas Olimpijskog tima još jednom smo potvrdili zašto je sport važan i zašto sport jača i razvija pozitivne vrednosti kod svakog od nas bez obzira na bolest. Uz čas Oliverine Joge smeha dva časa je proteklo kao sekund. I nokako, nikako ne zaboraviti druženje uz i sa Kobrama i časove borilačkih veština, savladavanja prepreka i nezaobilazni „ZIPLINE“. Kobre uvek spremne da i mi njih kroz igru nešto novo naučimo, Iskoristili smo i divno veče da zajedno pustimo, pored nezaobilazne logorke vatre i 40 svetlećih lampiona koje u Beogradu nikako da nam dozvole da ih pustimo. 17.07 Petak, šta drugo nego raspremanje kampa i suze. Puno aktivnosti, puno emocija drugačije i ne mogu da se završe. Uz veliku nadu da se vidimo i sledeće godine možda na istom možda na nekom drugom mestu, ali svakako svi zajedno.

Sve slike možete pogledati na:

Sarine slike,

Prvi dan

Drugi dan

Treći dan

Četvrti dan

Peti dan

Šesti dan

Sedmi dan

I još jedno veliko HVALA: