Podrška

za adolescente i mlade suočene sa rakom i njihove porodice

Author Archive Administrator

ByAdministrator

Sarkomi!

Sarkomi su maligne bolesti potpornog i vezivnog tkiva (kao što su kosti,tetive,hrskavice,masno tkivo,tkivo krvnih sudova,mišićno tkivo),što čini kontrast u odnosu na karcinome koji su maligne bolesti epitelnog(površnog) tkiva. Reč sarcoma je grčkog porekla i u bukvalnom prevodu označava “bujanje mesa”. Učestalost ovih tumora u odnosu na ostale tumore je veoma mala,oni čine svega 1% svih tumora.

Godišnje se na Institutu za Radiologiju i Onkologiju Srbije tretira više desetina ovih tumora.

Klasifikacija:

Na osnovu tkiva iz kog potiču sarkomi se dele na:

I. Mekotkivne sarkome (od kojih su najčešći):

  • Fibrosarkom (fibrozno tkivo)
  • Maligni fibrozni histiocitom (fibrozno tkivo)
  • Dermatofibrosarkom (fibrozno tkivo)
  • Liposarkom (masno tkivo)
  • Rabdomiosarkom (poprečno prugasti mišići)
  • Leiomiosarkom (glatki mišići)
  • Hemangiosarkom (krvni sudovi)
  • Kapoši sarkom (krvni sudovi)
  • Limfangiosarkom (limfni sudovi)
  • Sinovio sarkom (ovojnice zglobova i mišića)
  • Neurofibrosarkom (periferni nervi)
  • Ekstraskeletalni hondrosarkom (hrskavice)
  • Ekstraskeletalni osteosarkom (hrskavice)

II Koštani sarkomi (od kojih su najčešći)

  • Osteosarkomi
  • Primarni neuroektodermalni tumori
  • Hondrosarkomi
  • Ewing (Juingovi) tumori

Etiologija

Uzrok nastanka malignih sarkoma još uvek nije u potpunosti poznat.Među uzrocima su registrovani herbicidi,zračenje,retro virusi kao i nasledni faktori.

Ukoliko u porodici postoji oboleli od malignog sarkoma rizik za razvoj sličnih bolesti kod porodice obolelog je veći,ali to nikako ne znači automatsko prenošenje bolesti u drugim generacijama.

Najverovatnije je u razvoju maligne bolesti prisutna kaskada međuzavisnih procesa čiji je krajnji rezultat maligna bolest.

Znaci bolesti

Bolest se u početku javlja bez upadljivih znakova.U početku se tumor širi potiskujući okolno tkivo,koje zbog svoje elastičnosti tek u kasnim fazama bolesti daje specifične tegobe.Prvi znaci bolesti su obično bezbolne izrasline i otoci na različitim delovima tela.Tek sa odmaklim rastom javljaju se bolovi i osetljivost zahvaćenih delova tela,a u metastatskoj fazi bolesti i karakteristični simptomi zahvaćenih organa (bol u kostima,neurolški deficiti kod metastaza na kičmi,kašalj kod metastaza na plućima, itd).

Prevencija

Ne postoje definisani testovi za rano otkrivanje bolesti.Na mogućnost pojave bolesti treba uvek misliti kada postoji dugotrajno prisustvo bezbolnih izraslina i otoka na telu (duže od mesec dana), kao i kod pojava neuobičajenih tegoba (npr  naglo nastale lumboišialgije kod mlađih pacijenata koja ne reaguje na standardnu terapiju).

Dijagnostika

S obzirom na veliki broj različitih bolesti koje se prezentuju sličnim simptomima definitivna dijagnoza se postavlja iglenom tj otvorenom hirurškom biopsijom tumorske promene.Na taj način se dobija materijal koji se šalje na patohistološku analizu (od strane iskusnog patologa) koja se dopunjava imunohistohemiskim bojenjima u cilju povećanja nivoa preciznosti postavljene dijagnoze.

Na ovaj način se dobijaju informacije o tipu i stepenu malignosti tumora.Stepenovanje tumora se odnosi na stepen izmene tumorskog tkiva i deli se na nizak (low),srednji (intermediate) i visok (high) stepen mutacija tumora,što zapravo govori o sposobnosti tumora da rano daje lokalne i udaljene metastaze.

U dodatne dijagnostičke testove spadaju analize krvi (krvna slika i biohemiske analize),NMR (magnet) involvirane regije i kompjuterizovane tomografije (skener) grudnog koša i stomaka,scintigrafija skeleta

čime se ispituje stepen rasprostranjenosti bolesti na prezentaciji (od čega će zavisiti dalji tretman pacijenta-više u poglavlju terapija),kao i specifični testovi vezani za primenu određenih vrsta hemiotapije (UZ srca,klirens kreatinina itd.)

Svi sakupljeni podaci predstavljaju stadijum bolesti.

Terapija

Terapija sarkoma zahteva multidisciplinarni pristup tj. saradnju više različitih specijalnosti medicine.Ova saradnja i odluke o daljem tretmanu pacijenta se obavljaju na Konzilijumima (specijalizovanim sastancima hirurga,patologa,dijagnostičara,radioterapeuta i hemioterapeuta).

Nakon obavljenih dijagnostičkih procedura pacijent se stadira kao lokalizovana,lokalno odmakla i metastatska bolest.
U lokalizovanoj bolesti lečenje se zasniva na uklanjanju osnovnog tumora i obavlja se najčešće hirurškim tretmanima ili radioterapijom ređe.Kod izvesnog broja pacijenata koji su imali agresivne (high grade) tumore sprovodi se i dodatne hemio ili radioterapija u cilju zaštite pacijenata od pojave lokalnih ili udaljenih metastaza.

Kod lokalno odmakle bolesti koja nije podobna za hirurško lečenje na početku,sprovodi se hemioterapija koja za cilj ima prevođenje lokalno odmakle bolesti u lokalizovanu bolest čime bi se stvorili uslovi za bezbedno izvođenje hirurške intervencije kao i smanjio rizik od pojave lokalnih ili udaljenih metastaza.

U metastatskoj bolesti jedini potencijalno kurativni pristup je hemioterapija, koji za cilj najčešće ima produžavanje života pacijenta a ređe izlečenje od same bolesti.

Pored navedene sprovodi se i palijativna terapija,najčešće radioterapija, koja za cilj ima smanjenje simptoma osnovne bolesti.

Detaljne informacije o bolesti,vrsti lečenja, vrsti terapije kao i nus efektima i rizicima terapije pacijent dobija od ordinirajućeg lekara.

ByAdministrator

Daj krv spasi život!

Dobrovoljno davalaštvo krvi predstavlja humanitarnu aktivnost ljudi koji davanjem krvi šire ideje i osnovne postulate dobrovoljnog davalaštva: ANONIMNOST, SOLIDARNOST, DOBROVOLJNOST I BESPLATNOST i na taj način pomažu u lečenju povređenih i obolelih.

[youtube_sc url=http://youtu.be/UgRKh3gZzhU]

Dobrovoljno davalaštvo ima dugu tradiciju na našim prostorima i datira još od Drugog svetskog rata.

Možes dati krv : Ne možeš dati krv:
ako imaš između 18 i 65 godina imaš simptome prehlade, neke bolesti ili se jednostavno ne osecaš dobro
ako si zdrav i dobro se osećaš imaš promene na koži (infekcije, osip, gljivicna oboljenja …
ukoliko zadovoljavaš granične vrednosti hemoglobina imaš suviše visok ili suviše nizak pritisak
svaka 4 meseca (osobe ženskog pola) i svaka 3 meseca (osobe muškog pola) nije prošlo najmanje 7 dana od terapije antibioticima
nakon primene INAKTIVNE vakcine (virus gripa) se nalaziš u fazi redovnog mesecnog ciklusa (za osobe ženskog pola)
nije prošlo 7 dana od vađenja zuba i manjih stomatoloških intervencija
nije prošlo 6 meseci od probadanja tela i kože (pirsing), tetoviranja ili pojedinih hirurških intervencija i transfuzije krvi.
– imaš manje od 50 kg

Zašto je davanje krvi tako potrebno?
Zato što se krv ne može proizvesti! Veštačka krv još uvek ne postoji a isto tako ne postoji ni odgovarajuća zamena za ovu dragocenu tečnost. Jedini izvor je zdrav čovek.

Po obavljenom lekarskom pregledu i dobijanju svih potrebnih informacija , uzimaju se uzorci krvi za neophodne analize (određivanje krvne grupe, krvne slike, faktora koagulacije, i izvode testiranja na bolesti koje se mogu preneti putem krvi -HIV, žutica tipa B, C i sifilis). Tek po dobijanju zadovoljavajućih rezultata testiranja, pristupa se izvođenju pomenute procedure.

Da li je davanje krvi bolno?
Jedini bol koji je prisutan je minimalan ubod iglom. To je jedina neprijatnost koju može podneti većina ljudi. A u Zavodu će vas primiti veoma stručno i ljubazno osoblje pa je svaka briga ili neprijatnost svedena na minimum.

Ko može biti davalac?
Davaoci krvi mogu biti sve zdrave osobe oba pola između 18 i 65 godina

Šta su trombociti i koja je njihova uloga?
Trombociti (krvne pločice) su sitni krvni elementi koje su potrebne za zaustavljanje krvarenja.

Koliko ima trombocita i gde se stvaraju?
Normalan broj trombocita je 150000-450000 u mililitru krvi.Trombociti se stvaraju u kostnoj srži. Životni vek trombocita je oko nedelju dana, posle čega se razgradjuju i nestaju iz cirkulacije.

Kome treba primeniti transfuziju trombocita?
Transfuzija trombocita se primenjuje onim bolesnicima kod kojih je broj trombocita toliko smanjen da je nedovoljan da spreči krvarenje što može dovesti i do životne ugroženosti.
Koncentrovani trombociti dobijeni trombocitaferezom se odmah daju bolesniku kod koga postoji opasnost od iskrvarenja i samo jedna doza je dovoljna da spase život. Tako pripremljeni trombociti mogu da se čuvaju do 5 dana.

Kako dobijamo trombocite koje treba dati bolesnicima?
Iz svake jedinice krvi koja se dobija od dobrovoljnih davalaca mogu se pripremiti trombociti. Međutim, količina dobijenih trombocita je mala i potrebno je da nekoliko osoba da krv (šest do osam) da bi se pripremili trombociti za jednog bolesnika.

Da li je davanje trombocita bezbedno?
Davanje trombocita je bezbedno.
Broj trombocita koji se izdvaja iz krvi davaoca mali je u odnosu na ukupan broj trombocita u krvi i ne ugrožava normalno funkcionisanje organizma, a obnovi se za 48 sati.

Ko može biti davalac trombocita?
Davalac trombocita može biti svaka zdrava osoba starosti od 18 do 60 godina.

Koliko se često mogu davati trombociti?
Trombociti se mogu davati svakih 15 dana, odnosno 24 puta godišnje.

Ima istine u tome da neke stvari ljudi više vole da potisnu nego da o njima misle. Bolovi, bolesti, nesreće su samo neke od njih. Nije važno: mi smo mladi. To jeste tačno. A tada se nešto zaista desi i odjednom postaješ zavistan od onih ljudi na koje ranije nisi ni mislio: od davalaca krvi. Ali njih nikada nema dovoljno…

ByAdministrator

OsteoSarkom!

 Klinička slika

Simptomi se polagano razvijaju. Postoji sporo rastuća bolna tumorozna tvorevina, zacrvenjena, osetljiva, topla, s ograničenom pokretljivošću ekstremiteta, a ponekad nastaje i patološka fraktura (lom). Najčešći je osteosarkom femura (butna kost) (60%), tibije (potkolenica) (30%) i humerusa (ramena kost ) (10%). Oko polovine bolesnika ima povišenu aktivnost alkalne fosfataze (ALP) i laktatdehidrogenaze u serumu (LDH). Zapravo su to tumor markeri za osteosarkom.

Osteosarkom se širi koštanom šupljinom duž kosti na kojoj je nastao, hematogeno  stvara udaljene metastaze najčešće na plućima (u 50% obolelih nastaju već u prvih 5-6 meseci, a u 20% bolesnika 2 godine od dijagnoze). Retko metastazira na druge organe.

Prognoze zavise od lokalizacije primarnog tumora, mesta gde se nalazi, uzrasta deteta, veličine tumora.

Svaki procenat je za poštovanje, ali u nauci ili statistici. Svako dete je dete jedinstveno i Nas roditelje nikako ne bi smelo da vodi bilo kakvo saznanje u vezi procenta ili statistike lečenja.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, objektivnog pregleda, laboratorijskih analiza, rendgenografije, CT-a (komjuterizovana tomografija), NMR-a (nuklearne magnetne rezonance), biopsije (uzimanje uzorka kosti i tkiva) i scintigrafije (snimanje celog skeleta).

ŠTA UZROKUJE OSTEOSARKOM?

Većina osteosarcoma se razvija kod osoba koje nemaju nikakvih drugih bolesti i bez porodične istorije tumora kostiju. Može biti izazvan hiperaktivnošću koštanih ćelija.

Osteosarkom je verovatno izazvan kombinacijom genetskih promena zajedno sa nezrelim koštanim ćelijima koje postaju maligne ćelije, umesto da se razvijaju.

KOJI SU SIMPTOMI OSTEOSARKOMA?

Simptomi Osteosarkoma mogu da variraju, u zavisnosti od kosti u kojoj se razvija tumor. Simptomi mogu da uključuju:

  • Bolove u kostima ili zglobovima koji tokom vremena postaju jači
  • Bezbolan otok ili primetna masa na ruci ili nozi
  • Slomljena kost koja se javlja bez ili sa minimalnim povredama
  • Ukočenost ili oticanje zglobova (neuobičajeno)
  • Bol u leđima, gubitak kontrole creva ili bešike, i u vezi su sa tumorima u karlici ili na dnu kičme. Ovo je veoma retko prvi znak da dete ima Osteosarkom.

PROGNOZE KOD OSTEOSARKOMA?

Lekari koristite sledeće termine za opisivanje Osteosarkoma i planiranje toka lečenja:

  • Lokalizovan: tumor je ograničen na kosti porekla i tkiva oko tumora, i nije proširen na druge delove tela.
  • Metastaza: Tumor je širi od kosti, odakle je počeo da se širi na druge delove tela, a najčešće lokacije su širenje na pluća ili druge kosti.
  • Ponavljanje: Tumor se može vratiti posle tretmana. Može se vratiti na istom mestu, ili u nekom drugom delu tela. Pluća i druge kosti su najčešće mesta ponavljanja tumora.
  • Početni odgovor na terapiju: Drugi važan faktor je pacijentov odgovor na početno lečenje. Pacijenti čije ćelije tumora su skoro sve bili eliminisane posle prve nedelje hemioterapije imaju bolji imaju veće šanse za izlečenje.

Lečenje

Slika pokazuje lečenje po ciklusima i dužini trajanja ciklusa

(Klik na sliku za uvećanje)

Tok Lečenja

Leči se kombinovanom terapijom: hirurška, hemioterapijska, ponekad i zračna terapija.

Nakon biopsije kosti današnji program lečenja preporučuju predoperativnu hemioterapiju koja smanjuje tumor. Sledi operativni zahvat pa ponovo hemioterapija.

Hirurško lečenje odnosno hirurška intervencija se u Srbiji, danas, obavlja najčešće na Institutu za ortopedsko-hirurške bolesti “Banjica” u Beogradu na odeljenju za koštane tumore.

Tim za Hirurško lečenje sarkoma sačinjavaju:

Na odeljenju patologije: Prof Atanacković, Dr Sopta
Na IOHB Banjica:Dr Đorđević, Dr Luić, Dr Mamontov, Dr Vučinić, Dr Mandić.

Hemioterapijska i zračna terapija se sprovodi na Institutu za Onkologiju i radiologiju, odeljenje pedijatrije.

Na IORS Služba pedijatriske onkologije i radiologije: Dr Bokun.


Našem Milošu je dijagnostikovan Osteosarkom. Koleno mu je zamenjeno Endoprotezom i za one koji žele da znaju nešto više o ugradnji veštačkog kolena ostavljamo vam jednu zanimljivu Flash Igricu. (Klikom na sliku otvoriće se više)


 Ovde možete pogledati vodič za roditelje dece i mlade sa osteosarkomom, koju su prilagodili roditelji Čika Boce uz pomoć dr Ivana Pašića (Univerzitetska klinika u Torontu) i dr Snežane Živković (Batut)

Korisni linkovi

The European-American Osteosarcoma Study Group (EURAMOS)

Evropsko- američka osteosarkom  studijska grupa
www.euramos.org

Osteosarcoma online

http://www.cancer.iu.edu/osteosarcoma/osfacts/

The Italian Sarcoma Group (ISG)
Italijanska sarcoma grupa

www.italiansarcomagroup.org


 

ByAdministrator

Leukemija

Šta je leukemija?

Leukemija je kancer krvi najčešće belih krvnih zrnaca koji se stvaraju u kostnoj srži.

Kostna srž je sunđerasto tkivo koje se nalazi u sredini kostiju i proizvodi sve krvne ćelije. Postoje 3 vrste krvnih ćelija:

Crvena krvna zrnca (eritrociti) –raznose kiseonik po celom telu.

Bela krvna zrnca (leukociti) – pomažu organizmu u borbi protiv infekcija.

Trombociti –pomažu pri zgrušavanju krvi, kontrolišu krvarenja i modrice.

Matične ćelije, ili ćelije krvi dele se i rastu u koštanoj srži da bi postale zrele ćelije eritrociti, leukociti ili trombociti. Kada dođe do leukemije kostna srž proizvodi više nezrelih, nego zrelih krvnih ćelija. Nezrele ćelije ne rade pravilno, ostaju nezrele i onda nema pravilnog funkcionisanja kostne srži.

Leukemija obično utiče na proizvodnju belih krvnih zrnaca.

Akutna limfoblastna leukemija (ALL), – B ili T limfociti nekontrolisano rastu. Najčešća je kod dece od uzrasta od 2 do 4 godine, i češća je kod dečaka nego kod devojčica.

Simptomi?

Anemija – nedovoljno pravljenje crvenih krvnih zrnaca.

Modrice i krvarenje – uzrokovane niskim brojem trombocita.

Infekcije – uzrokovane niskim nivoom leukocita

Akutna mijeloidna leukemija (AML)  je ređa – uglavnom su granulociti ti koji nekontrolisano rastu

“Akutna” znači da bolest napreduje brzo.

Hronična mijeloidna leukemija je veoma retka u detinjstvu.

Dijagnostika kod leukemije obuhvata:

  • krvnu sliku iz prsta
  • punkciju i pregled koštane srži
  • biohemijski testovi,
  • funkcije jetre i bubrega
  • rendgenski snimak pluća
  • ultrazvučni pregled abdomena
  • lumbalnu punkciju

Od čega zavisi uspeh lečenja?

  • Uzrasta deteta i broja belih krvnih zrnaca pri dijagnozi
  • Koliko brzo i koliko nisko pada broj leukemijskih ćelija po otpočinjanju lečenja
  • Da li su leukemijske ćelije potekle od B limfocita ili od T limfocita
  • Da li se leukemija proširila na mozak i na kičmenu moždinu
  • Da li dete ima Daunov sindrom
  • Da li su nađene određene promene na hromozomima i genima

Lečenje dečjih leukemija

ALL se deli u tri grupe prema riziku od nastanka recidiva (povratka bolesti) na leukemiju sa niskim, srednjim i visokim rizikom. U svim grupama se daje kombinovana hemioterapija.

Kod dece između 3 – 10. godine života prognoza je dobra jer se u preko 50% bolesnika postiže izlečenje hemioterapijom i transplantacijom kostne srži. Hemoterapija se tipično sastoji od kombinacije 3 do 8 lekova.Transplantacija koštane srži nakon hemoterapije visokim dozama jedini je izbor lečenja za slučajeve kad dolazi do recidiva ili kad oni ne reaguju na druga lečenja.

Ovde možete preuzeti “Vodič za roditelje dece obolele od leukemije” koje nama svima nesebično na korišćenje dala Irina Ban, mama lečenog deteta (sada odraslog čoveka od 25 godina).

ByAdministrator

Hemioterapija!

ŠTA JE HEMIOTERAPIJA?

Hemioterapija je način lečenja tumora lekovima koji uništavaju tumorske ćelije.

KAKO DELUJE HEMIOTERAPIJA?

Hemioterapija zaustavlja ili usporava rast kancerskih ćelija koje se brzo šire. Takođe oštećuju i zdrave ćelije veoma brzo. Oštećenje zdravih ćelija predstavlja nus pojave. Nus pojave nestaju kada se završe hemioterapije.

ŠTA RADI HEMIOTERAPIJA?

Zavisno od tipa kancera hemioterapija može da služi za:

  • lečenje kancera – kada hemioterapija uništava kancerske ćelije do tačke kada se ne detektuju tumorske ili kancerske ćelije u organizmu;
  • kontrola kancera – kada hemioterapija zaustavlja širenje kancera i smanjuje njegov rast ili se sprečava širenje na druge organe;
  • laki simptomi kancera – kada hemioterapija smanjuje tumor koji uzrokuje bol ili pritisak.

Čitaj dalje

ByAdministrator

Maligni tumori i deca!?

ŠTA JE KANCER (MALIGNI TUMORI/ RAK) I VRSTE KOD DECE!!!

Kancer je bolest ćelija .To se dešava kada se jedna ćelija deli (pravi kopiju samog sebe), ali krene naopako i proizvode se nenormalne ćelije. Ako se abnormalne ćelije nastave da dele i ne nestaju, one su postale ćelije kancera.

Ćelije kancera teže da se podele brzo i moguće je, ali ne uvek, da se prošire i na druge delove tela.

Postoje dve osnovne vrste kancera:

  • Solidni tumori i
  • Leukemije i limfomi

Dečji karcinomi su veoma različiti nego kod odraslih osoba. Oni se javljaju u različitim delovima tela, i reaguju različito na tretman. Najčešći kancer kod dece je leukemija, koja čini trećinu svih slučajeva kancera dece.

Malo je verovatno da će drugo dete u jednoj porodici, brat ili sestra takođe dobiti karcinom.

Karcinomi nisu uzrokovani roditeljskim ponašanjem ili navikama u porodici. Generalno, uzroci kancera u dečijem dobu su nepoznati. Moguće je da će neke vrste kancera zapravo početi u utrobi, kada se fetus razvija i pojave se brze deobe ćelija, ali se ne zna zašto se to desi. Smatra se da neke vrste kancera nastaju nakon izlaganja nekim vrstama virusa, al opet, zašto se to događa je nepoznato.

Određeni genetski poremećaji, kao što su Down sindrom može da poveća rizik od dobijanja leukemije, i Retinoblastoma.

Tumori kostiju u tinejdžerskom dobu su povezani sa periodom brzog rasta kada se ćelije dele brzo, ali tačan uzrok nije poznat.

VRSTE KANCERA U DEČIJEM DOBU

Leukemija

Leukemija je tumor koštane srži i tkiva koja se proizvode i cirkulišu kroz krvne ćelije. Vrste leukemija su:

  • Akutna limfocitna leukemija (ALL): najčešći tip. Skoro 75% dece koja imaju leukemiju imaju ovaj tip
  • Akutni Mielogenous leukemije (AML) : AML (takođe poznata kao akutna mieloidna leukemija, akutna leukemija ili nonlimphatic ANLL) je tumor mieloidnih krvnih ćelija koje se proizvode u koštanoj srži, a koje pomažu u borbi protiv bakterijskih infekcija.

Tumori centralnog nervnog sistema

  • Tumori mozga: Postoje mnoge vrste tumora mozga, najčešće se nazivaju gliomas.
  • Neuroblastoma: je tumor simpatičkog nervnog sistema koji najčešće potiče iz nadbubrežne žlezde iznad bubrega.

Sarkomi

Sarkomi su maligni tumori koji zahvataju kosti i meka tkiva.

Tumor kosti:

  • Osteosarcoma: najčešći tip tumora kostiju. Ovi tumori najčešće se nalaze na počecima dugih kostiju ekstremiteta, u neposrednoj blizini zglobova.

http://www.cancer.iu.edu/osteosarcoma/osfacts/

  • Evings Sarcoma: tumor kosti koji se često javlja u sredini kosti. Najčešće se nalaze u  butinama, potkolenoj kosti, nadlakticima i rebrima.

Tumori i tumori mekih tkiva

  • Rhabdomiosarcoma: tumor mekih tkiva koji se razvija u mišićima. Najčešće se nalaze u glavi, vratu, bubrezima, mokraćna bešika, ruke i noge.

Limfomi

Limfom je tumor limfnih tkiva, koji su deo imunog sistema. Vrste limfoma su:

  • Hodgkin bolest ili limfom Hočkin: zahvata limfne čvorove bliže površini tela, predeo vrata, pazuha i prepone.
  • Non-Hodgkin limfoma : zahvata limfne čvorove koji se nalaze duboko u telu. Postoje mnoge vrste limfoma, uključuju Burkitt, ne-Burkitt, i limfocitna limfoma.

Tumor jetre

Tumor jetre je nenormalan rast (tumora) u jetri i najčešći oblici kod dece su:

  • Hepatoblastoma
  • Hepatocelularni karcinom

Tumor bubrega

  • Vilms tumor: često se zove nepfoblastoma

Druge vrste tumora

  • Retinoblastoma: je maligni tumor retine (tanka membrana u stražnjem delu oka).
  • ćelija tumora pojavljuje se najčešće u testisima, jajnicima, području na dnu kičme (sacrococcigeal) i u sredini mozga, grudnog koša i abdomena.

nurse-childhood-cancer-massage

ByAdministrator

2. evropska konferencija ICCCPO-a Bonn

U Bonu, od 20. do 22 maja, održan je sastanak predstavnika roditeljskih organizacija, članova ICCCPO www.icccpo.org i bivših pacijenata iz cele Evrope. Sastanku je prisustvovala i dr Ruth Ladenstein, predsednica Evropskog Društva Pedijatrijske Onkologije www.siope.eu.

Cilj sastanka je bio da zajednički ustanovimo različite standarde lečenja i nege (brige) dece obolele od malignih bolesti u evropskim zemljama. ICCCPO je organizacija koja predstavlja “glas” roditelja dece obolele od kancera i zastupa interese dece i porodica u celom svetu, te je iz tog razloga ova organizacija uključena u EU projekat  ENCCA European Network for cancer research in Children and Adolescent (evropska mreža za istraživanje kancera kod dece i adolescenata).

Ovaj sastanak je bio prilika da roditelji i nekadašnji pacijenti razmene svoja saznanja i iskustva, da se raspravlja o etičkim aspektima kliničkih istraživanja lekova i ispitivanja na deci, da se definišu sva pitanja i nedoumica roditelja na koja se mora adekvatno odgovoriti itd.

Za razliku od svih prethodnih sastanaka ICCCPO, ovom sastanku je prisustvovala brojna grupa predstavnika roditeljskih udruženja iz Srbije: 3 roditelja iz udruženja “Zvončica” Institut za majku i dete; jedan roditelj iz udruženja “Čika Boca” .

Irina Ban, član Izvršnog Komiteta ICCCPO (udruženje “Zvončica”), uz pomoć roditelja iz Srbije i iz regiona (Bugarska, Rumunija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Hrvatska, Slovenija, Crna Gora), sastaviće listu pitanja na koja roditelji, iz našeg dela Evrope, žele da imaju odgovore. Iako geografski pripadamo Evropi, po mnogim standardima smo jako daleko od Evrope i naša pitanja su veoma različita od pitanja roditelja dece obolele od raka koji žive u razvijenim evropskim državama (članice EU).

Članak preuzet sa “Facebook”-a udruženja “Zvončica”

ByAdministrator

Sporedni efekti hemioterapije!

Pošto hemioterapije sem malignih ćelija, uništavaju i zdrave ćelije, onda se javljaju i neke posledice tog uništavanja. To su nus pojave ili sporedni efekti. Pitanja koja vas muče su najčešće:

  • Koji sporedni efekti se mogu očekivati posle hemioterapije?
  • Koji sporedni efekti se mogu očekivati dugoročno?
  • Koliko su ozbiljni sporedni efekti?
  • Da li će svi sporedni efekti nestati posle završenog lečenja?
  • Kako olakšati ili ublažiti sporedne efekte?
  • Za kakve sporedne efekte treba pozvati doktora ili medicinsko osoblje?

Citostatici se najčešće daju intravenozno. Oni uništavaju tumorske, ali i zdrave ćelije i to:

  • bela krvna zrnca (leukociti – WBC). Ona pomažu da se organizam bori sa infekcijama i važan su deo imunog sistema. Nizak nivo leukocita (manje od 2) se zove neutropenija. Rizik od infekcije je tada uvećan.
  • crvena krvna zrnca (eritrociti – RBC). Oni brinu da kiseonik ide kroz krv i stiže do pluća i mišića u organizmu. Nizak nivo eritrocita se zove anemija i može biti praćen zamorom, malaksalošću i otežanim disanjem.
  • trombociti (PLT). Kontrolišu zgrušavanje krvi. Nizak nivo trombocita uzrokuje stanje koje se zove trombocitopenija i mogu se javiti modrice, crvene tačkice (petehije) ili krvarenja
  • neki citostatici mogu uzrokovati afte u ustima, grlu, čak i u stomaku. Može se pojaviti proliv ili zatvor i veoma često gubitak kose. Citostatici izazivaju metalan ukus u ustima i čulo mirisa je osetljivije, kao i čulo ukusa.

Napomena: sve dole navedeno je najčešće kod pacijenata, al svako dete individualno podnosi terapije, i nije nužno da se sve nuspojave ispolje.

Mlađi ljudi, pa i deca imaju češće problem sa mučninom i povraćanjem. Lekovi, odnosno citostatici od kojih se javljaju mučnine i povraćenje kao nus pojava su: cisplatina (platinol), adriamycin (doxorubicin) i cyclophosphamide (cytoxsan). Zabluda je da svi citostatici uzrokuju mučninu i povraćanje. Danas, razvojem medicine se mnogo bolje ublažavaju ovi simptomi odgovarajućim lekovima. Kombinuju se dexamethasone (vrsta steroida) i serotonin blokeri (to su supstance koje mozgu šalju informaciju da zaustavi mučninu (zofran, ondasan…). Ove kombinacije lekova ublažavaju mučninu tokom prvih 24 sata dobijanja hemioterapije. Doktori preporučuju još dva do tri dana primene ovih lekova i ublažavanja tegoba. Korišćenje ovih lekova isključivo uz dogovor i preporuku doktora.

PREVAZILAŽENJE OSEĆAJA MUČNINE

  • Jesti i piti polako. Jesti male obroke češće
  • Izbegavati slatko, prženo ili masnu hranu, kao i hranu sa jakim mirisima. Jesti hladnu hranu ili na sobnoj temperaturi, da bi se izbegli jaki mirisi
  • Unositi dovoljno tečnosti. Voditi računa o nutritivnim vrednostima unete hrane
  • Probati sa plastičnim priborom za jelo umesto metalnog, jer se time izbegava pojačavanje ionako metalnog ukusa u ustima.

Osećaj zamora  – pravog zamora – može nastati:

  • kao posledica samog tumora
  • toka lečenja bolesti
  • emotivni aspekt i bolovi koje uzrokuje tumor
  • anemija (niski nivo eritrocita).

KAKO REŠITI UMOR:

  • Odmarati se u udobnoj fotelji ili krevetu
  • Ići u kratke šetnje ili ako je moguće raditi lagane fizičke vežbe
  • Probati sa aktivnostima u kojima uživate
  • Čuvati energiju za stvari koje su važne

Afte u ustima, grlu ili digestivnom traktu se mogu javiti kao posledice zračnih terapija i kao posledica nekih hemioterapija. Mogu prouzrokovati ozbiljne probleme, jer prouzrokuju bol i infekcije praveći poteškoće pri pijenju, jedenju i gutanju. Zbog svega ovoga je važna higijena usta, pre svega i najvažnije je pre početka terapija posetiti zubara. Voditi računa o ustima i to:

  • koristiti mekane četkice za zube
  • ako je zubna pasta iritantna za vaša usta ispirajte usta rastvorom sode bikarbone ili koristiti vodice za ispiranje usta bez alkohola
  • piti puno tečnosti

Kad nastane problem bol možete olakšati držanjem leda u ustima, brufenom, lokalnim anestetikom u gelu, daktanol gelom (dve kašike gela prožvaćete i progutate). Opet sve uz savet i mišljenje doktora.

Bakterije su najčešće uzroci infekcija. Normalan broj leukocita je između 4,000 i 11,000. Rizik od infekcija je veći kada je vrednost neutrofila ispod 1 ili više. Neutrofili su vrsta leukocita koja su ustvari prva linija odbrane. Temperatura od 37,2 C do 37,8 C je učestala i nealarmirajuća. Kada temperature poraste preko 38C zvati lekara ili medicinsko osoblje odmah. Temperatura može biti samo jedan od razloga infekcije. Temperatura se skida uobičajenim lekovima (brufen, paracetamol…). Za tretiranje infekcije koriste se antibiotici. Intravenozno davanje antibiotika se preporučuje i stopira se infekcija brže i omogućava leukocitima da se što pre vrate u normalu. U zavisnosti od mnogo faktora i procene doktora nivo leukocita se može podići i lekovima (neupogen). Sve ovo naravno uz konstantnu vezu sa doktorima i medicinskim osobljem. Ništa na svoju ruku.

PREVENCIJA INFEKCIJA

  • Prati često ruke sapunom i vodom, naročito posle upotrebe toaleta i pre jela.
  • Čistiti ravne površine često. Koristiti antiseptička sredstva (asepsol itd.). Kada nema vode u blizini koristiti vlažne maramice na bazi alkohola.
  • Biti obazriv pri korišćenju oštrih predmeta.
  • Voditi računa da se ne dobiju zanoktice. Izbegavati kontakt sa kućnim ljubimcima…

Mogu se pojaviti kao posledica nekih vrsta hemioterapija (irinotecan (camptosar), 5-fluoracil (5-FU), erlotinib (tarceva) i gefitinib (iressa)). Ako postoji veći broj učestalih stolica prijaviti doktoru ili medicinskom osoblju. Postoji nekoliko načina za regulisanje  dijareje:

  • izbugljenu tečnost i soli nadoknaditi pijenjem tečnosti i jesti slane supe i tako nadoknaditi elektrolite u organizmu.
  • promeniti način ishrane. Unositi hranu bogatu proteinima, kao što su jaja, bela mesa, riba, mleka i jogurt sa manjom masnoćom, neslani sir, kuvano povrće, kao što je šargarepa, grašak, pečurke, sveže voće bez kožice, konzervirano voće, slatkiše sa manjim procentom masnoće, voćne sladolede, krekere, a izbegavati prženu i masnu hranu, kao što su kobasice, pljeskavice, pohovana hrana, pice, prženu hranu, bombone, žvake.
  • uzeti lekove samo ako je to potrebno i uz konsultaciju sa doktorima i osobljem.

Može se javiti kao posledica:

  • primanja sledećih citostatika Vinorelbine (Navelbine), vincristine (Oncovin i dr), i  temozolomide (Temodar)
  • neaktivnosti
  • mali unos tečnosti
  • mali unos dijetalnih vlakana
  • lekovi protiv mučnine
  • lekovi protiv bolova

Najvidljiviji sporedni efekat hemioterapija je gubitak kose. Javlja se 21-vi dan od primanja prve hemioterapije. Kada se završe tretmani, kosa i druge dlake počinju da rastu.

Nova kosa može biti istog kvaliteta kao i pre, ili drugačijeg kvaliteta, boje…

Deca ne vole da se izdvajaju od okoline, i koriste kačkete, marame, perike… da ne budu upadljiva.

Koža postaje suva i vrlo se peruta. Naročito se perutaju laktovi i pete.

Koristiti blage, hidrantne kupke za tuširanje. Nije loše probati kupke na bazi gline, koje već posle prve upotrebe vrate vlažnost koži. Možete koristiti kao masažno ulje nerafinisano ulje od semenki grožđa koje vraća elestičnost koži.